Stojan Andov resava problem sa "nezgodnim Albancima"!

Kontraverzni poslanik pokrenuo je inicijativu o potpisivanju Konvencije o zastiti nacionalnih manjina izmedju Makedonije i Albanije o kojoj ce parlament raspravljati na sednici zakazanoj za 20 maj. Reakcije na inicijativu su u spektru od prihvatanja do potpunog negiranja. Cini se da i ovog puta "stari lisac" Andov jedno kaze, drugo misli.

AIM Skopje, 04.05.2000

Prvi i drugi po redu predsednik makedonskog pluralistickog parlamenta Stojan Andov nema nameru da ode u zasluzenu penziju kao politicar. Nije ga obeshrabrio neuspeh na predsednickim izborima. Naprotiv, nakon izbora krivicu za svoj neuspeh je svalio na svoju tadasnju Liberalno demokratsku partiju (LDP) i shodno tome pokrenuo i sproveo otcepljivanje "svojih" liberala formiravsi najnoviju Liberalnu partiju. Zajedno sa sobom povukao je i dvoje drugih parlamentaraca LDP, pa tako nova partija ima troje poslanika. Stojan Andov ovih dana podneo je inicijativu o skljucivanju Konvencije o zastiti nacionalnih manjina izmedju Makedonije i Albanije, sto je bilo jedno od njegovih obecanja za vreme kampanje za predsednicke izbore. Njegova inicijativa naci ce se na dnevnom redu parlamenta na sednici zakazanoj za 20 maj. U obrazlozenju svoje inicijative Andov kaze da ce ova konvencija, ukoliko se naravno potpise, "potvrditi volju i preuzetu obavezu ka medjunarodnoj zajednici o uzajamnom resavanju prava pripadnika nacionalne manjine, njihova zastita, resavanje sporova mirnim putem, kao i unapredjenja nihovih prava, kao uslova za mir, toleranciju, prosperitet i ukljucivanje u evropske tokove...".

Nacrt konvencije koji predlaze Andov predvidja da Makedonija i Albanija postuju univerzalne priznate principe i norme medjunarodnog prava, principe sadrzane u dokumentima OUN i dokumentima OBSE. Predvidja se da obe strane postuju nepovredivost zajednicke drzavne granice i teritorijalni integritet, sadrzi obavezu uzdrzavanja od uporebe sile ili pretnje silom. Nacrt ponudjenog dokumenta nudi i zastitu prava u oblasti obrazovanja od predskolskog do srednjeg i obrazovanja nastavnickih kadrova na majcinom jeziku, kao i neka prava o upotrebe majcinog jezika prilikom privodjenja, zadrzavanja od strane policiskih i sudskih organa i podignute optuznice protiv pripadnika manjine.

Na prvi mah nista sporno u inicijativi Andova.

Andov smatra potpisivanje ovakve konvencije izmedju Makedonije i Albanije bi bilo trajno resenje za medjuetnicke tenzije izmedju Makedonaca i Albanaca, pre svega u Republici Makedoniji.

Sama inicijativa je razlicito ocenjena od strane politickih partija. Koordinator parlamentarne grupe VMRO-DPMNE Cedomir Kralevski inicijativu je pozdravio, a poddrsku je dao i njegov kolega iz redova Demokratske alternative(DA) Rade Karangelevski. Portparol DA Slobodan Casule pak kaze da njegova partija u pincipu jeste za harmonicne odnose izmedju suseda, ali suprotno koordinatoru poslanicke grupe DA u parlamnetu smatra da "koliko i da je velika i sa markantnim imenom, ukoliko ocenimo da je kontraproduktivna, ona ce i za nas biti neprihvatljiva". Poslanik iz redova Liberalno demokratske partije Petar Gosev izjavio je da je inicijativa njegovog dojucerasnjeg partiskog druga dobra jer je sustina u trazenju postizanja sporazuma kojim bi se resio zajednicki problem, sto je bolje od toga "da nam ulecu trece zemlje, bez razlike iz kog su dela sveta i dali su superdemokratske ili ne". Parlamentarac VMRO-DPMNE i covek koji je u parlamentarnoj grupi zaduzen za medjunarodne odnose Danilo Gligorovski ocenio je da postizanje sporazuma "pretstavlja koracanje u pozitivnom pravcu". Portparol Socijaldemokatskog saveza Vlado Buckovski smatra da je za inicijativu Andova potrebna politicka volja dvaju strana, te da SDSM sumlja u dosadasnjem nacinu vodjenja inicijative, ipak ostavljajuci prostor da njegova partija izgradi konacan stav. Koordinator, pak, poslanicke grupe SDSM Nikola Popovski jetko je izjavio "da Andov brzo predlaze, ali se i brzo povlaci". Albanske partije su uglavnom sumljicave u pogledu inicijative Andova. Aliriza Loga, potpredsednik Demokratske partije Albanaca smatra da je predlog Andova nepraktican, jer se komparacije tog tipa ne mogu praviti, radi ocitog disproporcionaliteta izmedju Albanaca u Makedoniju i Makedonaca u Albaniji. Slicno razmislja i Mevljam Tairi iz Partije za demokratski proseritet jer "Albanci u Makedoniji imaju politicki i populacioni potencijal da bi se sami latili resavanja problema". Zato on ne veruje da ce Albanci iz Makedonije prihvatiti da Albanija pregovara u njihovo ime. Jer to naprosto se shvata kao paternalizam.

U ime nauke d-r Zvonimir Jankulovski iz Instituta za socioloska i politicko-pravna istrazivanja smatra da potreba od potpisivanja konvencije je neophodna jer "polozaj i prava manjina u drzavama potpisnicama resava se na reciprocnoj osnovi. Odnosno da se od maticne drzave ocekuje da obezbedi ista prava koje trazi za svoju manjinu u drugim drzavama". U brojnim intervjuima i izjavama povodom ove inicijative Andov daje i pomalo drugacija objasnjenja, kao sto je ono da bi potpisivanje konvencije bilo i brana protiv "nekih politickih lidera koji nude razlicne proekte, prekrajanja...", nesto kao lek protiv "nezgodnih" Albanaca. Andov smatra da "malcinska prava ne zavise od brojnosti. Zastitu traze medjunarodni dokumenti, dogovori, konvencije, a potpisnici bi bili Makedonija i Albanija". Neslaganje albanskih partija s njegovom inicijativom Andov objasnjava time da "poslanici PDP i DPA jednostavno ne poznaju medjunarodno pravo", i da njihovo neslaganje nije bitno jer "i pripadnici madjarske manjine su se protivili vakvoj konvenciji izmedju Rumunije i Madjarske, ali je ona bila donesena".

Rezerve kod nekih makedonskih politickih partija u odnosu na inicijativu korene vuku i u "licnosti i delu Stojana Andova, koji slovi kao politicar koji menja stavove kao kosulje, kod kojeg je opstanak na ili u blizini vlasti jedino do cega drzi, pri cemu iskazuje veliku upornost i ambicije.

U reakcijama albanskih partija se potencira i element razlike brojnosti Albanaca u Makedoniji i Makedonaca u Albaniji, ali i momenat oko Albanije kao maticne zemlje. Albanci u Makedoniji sebe smatraju jednakim drzavljanima kao sto su i Makedonci, najmanje se osecaju kao manjina, a Albaniju ne smatraju rezervnom domovinom u vidu "maticne drzave". Kao takvi imaju i potencijal da se izbore i za realizaciju onoga sto smatraju svojim pravom.

Incijativa se moze smatrati i kao kocnica za predlog resenja problema visokog obrazovanja na albanskom. Jer je prakticno za zadrzavanje status kvoa – garantiranju visokog obrazovanja samo za nastavne kadrove potrebne predskolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju, sto sem ovog zadnjeg vec postoji na pedagoskom fakultetu. Stul je i pre toga nudio vise – u odnosu na psotojece i njegov raniji predlog o koledju pretstavljao je prosirenje visokog obrazovanja Albanaca. Ocito je da Andov smatra da se o Stulovom predlogu raspravlja nakon postizanja sporazuma o potpisivanju konvencije, iako je u TV duelu sa poslanikom PDP Naserom Ziberijem izjavio da je njegova inicijativa u skladu sa predlogom Van dre Stula!.

Elemenat reciprociteta koji je prikriveno dat u nacrtu konvencije Andova pak ima negativnu konotaciju, jer su ovih zadnjih deset godina u Makedoniji taj "argumenat" povlacili oni koj su smatrali da je restrikcija prava Albanaca u Makedoniji najbolji nacin da se postigne veci nivo uzivanih prava Makedonaca u Albaniji.

S druge strane u Makedoniji nikako da se shvati koncept ljudskih prava i minimalnog nivoa kojeg razlicni medjunarodni dokumenti propisiju. Gornji nivo prava jeste ogranicen samo neometanjem prava drugih.

Na kraju, ma koliko nerealna bila ne treba se odbaciti mogucnost da inicijativa Andova, sto ne, mogla biti i produktivna ukoliko se Makedonija i Albanija dogovore za visi status prava Albanaca ovde i Makedonaca tamo. Recimo da obe populacije dobiju drzavne univerzitete na svom maternjem jeziku!

Najavljena rasprava o inicijativi Andova u parlamentu bice zanimljiva i zbog toga sto je ona prihvatljiva za poslanike VMRO-DPMNE, negde na sredini izmedju "da" i "ne" jeste DA, dok ce DPA biti gotovo sigurno protiv. Dali ce i pored mehanizma vanparlamentarnog usaglasavanja koalcionih partnera koji postoji u sporazumu o koaliciranju ovo neslaganje partnera procuriti i u parlamentu ostaje da se vidi.

AIM Skopje

ISO RUSI