Zatočenuik bez dokazane krivice

Godišnjica hapšenja Fljore Brovine

AIM, Podgorica, 2. 5. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

U konkurenciji s nekoliko azijskih i afričkih diktatura i nedemokratskih režima, Srbija ipak nosi titulu zemlje u kojoj stanuje najpoznatiji politički zatvorenik na svetu. Prošlo je više od godinu dana od hapšenja i gotovo pola godine od utamničenja lekarke, borca za ljudska, pre svega ženska prava, žestokog protivnika represije srpskog režima nad kosovskim Albancima i pesnikinje Fljore Brovine, čije oslobadjanje traže udruženja pisaca i lekara od Pariza do Vašingtona. Ova pedesetogodišnjakinja izdvaja se iz mora uhapšenih i zatvorenih kosovskih Albanaca, neposredno pre, u toku i posle NATO bombardovanja Jugoslavije i po tome što je osudjena na drakonsku kaznu, tešku robiju u trajanju od dvanaest godina.

Slučaj dr Fljore Brovine, uhapšene 20. aprila ispred svog stana u Prištini, dospeo je do Vrhovnog suda Srbije. Na zasedanju zakazanom za

1. maj, Vrhovni sud bi mogao da donese odluku o njenom oslobadjanju. Iako, kako tvrdi Biljana Kovačević-Vučo, predsednica Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava, navodna krivica dr Brovine nikada nije dokazana,,,male su šanse, gotovo nikakve, da se sud otme političkoj kontroli i uradi pravednu stvar - donese oslobadjajuću presudu,,. Zvanično, Brovina je osudjena na 12 godina zatvora zbog ,,izvršenja krivičnog dela udruživanja radi neprijateljske delatnosti u vezi s krivičnim delom terorizma izvršenim u vreme neposredne ratne opasnosti i rata”, za šta je najblaža predvidjena kazna zatvor u trajanju od deset godina. Advokat Kovačević-Vučo razloge za njeno hapšenje i zatvorsku kaznu vidi drugačije: ,,Brovina je osudjena jer nije uradila ništa. Ona je srpskom režimu bila neprijatelj zato što je bila aktivista humanitarne organizacije i zato što je pesnikinja. Ona zato razbija stereotipe o Albancima kao nižoj rasi, i o kojima tako razmišlja veliki broj stanovnika u Srbiji,,, kaže naša sagovornica.

,,Jedan sam od najpoznatijih humanitaraca s Kosova, žrtvovala sam svoje zdravlje da bih pružila pomoć deci i ženama. I danas bih, da sam na slobodi, imala posla, pa bih pomagala onima koji su ugroženi,, , bile su završne reči ove pesnikinje i pedijatra koja je osnovala Ligu albanskih žena, na ročištu u niškom sudu, prilikom izricanja presude. Pre nekoliko dana,na tribini koju je beogradski Centar za kulturnu dekontaminaciju organizovao povodom godišnjice hapšenja gospodje Brovine, dr Vojin Dimitrijević, predsednik Beogradskog centra za ljudska prava, izjavio je da bi dr Brovina, danas, da je slobodna, bila na Kosovu, ,,gde bi digla glas na Albance, svoje sunarodnike, zbog nasilja prema Srbima i drugim nealbanskim življem južne srpske pokrajine,,.

Srpski sudovi su aktivnosti dr Brovine videli i procenili posve drugačije. Dr Brovina je optužena da je sa još tridesetak žena osnovala Ligu ,,sa zadatkom organizovanja neprijateljskih demonstracija, prikupljanja hrane i lekova za separatističku Oslobodilačku vojsku Kosova (UČK) i planiranje terorističkih akata”. Tereti se i da je bila ministar zdravlja u paralelnoj vladi kosovskih Albanaca i da je održavala kontakte sa višim komandnim strukuturama UČK.

Brovina je sve ove optužbe i presudu saslušala mirno. Emocije nije pokazala čak ni kada se u sudnici začuo prigušeni jecaj njenih sestara. Policija je hitro udaljila optuženu iz sudnice, ne dozvoljavajući joj kontakt sa mužem, sestrama i prijateljima koji su došli na sudjenje.

Osim što joj je sudjenje dva puta odlagano, od hapšenja do danas, Brovinino zdravlje je sve ugroženije, što vlastima nije bio znak da je barem ne premeštaju iz zatvora u zatvor. Dr Brovina je najpre privedena u Lipljan, odakle je 10. juna evakuisana zajedno sa ostalim zatvorenicima, a tokom povlačenja jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova. U požarevački zatvor stigla je ozbiljno narušenog zdravlja, jer pati od teškog oblika angine pektoris, koje je pretilo da se dodatno pogorša jer joj u početku nije ukazivana adekvatna terapija, niti je dobijala neophodne lekove. Paralizovana joj je bila desna strana, a na momente je gubila moć govora. Zdravstveno stanje počelo je da se popravlja tek nakon što su zatvorski organi dozvolili advokatima i mužu, koji je posećivao u zatvoru u Požarevcu, da joj donose lekove, pa je sudjenje dočekala realtivno stabilnog zdravlja. Iz Požarevca je, 10. novembra, prebačena u zatvor u Nišu, nakon što je Vrhovni sud delegirao niški okružni sud za predmete koje je vodio sud u Prištini. Na pitanje sudije Marine Milanović, inače sa Kosova, da li ima primedbi na postupak, Fljora Brovina je odgovorila: ,,Postupak je bio korektan, samo jednom su me tukli po glavi,,.

Gradimir Nalić, iz Komiteta pravnika za ljudska prava, smatra da postupak s Brovinom nije bio korektan. Ona je, prema njegovim rečima, saslušavana osamnaest puta, i to ne uvek u zatvoru. Nakon iscrpljujućih saslušanja, često bez hrane i vode, ,,Brovina je sama rekla da bi priznala sve, čak i da je žirafa,, , kaže Nalić. Još u Lipljanu, potpisala je izjavu koju, po tvrdnjama njenog advokata Husnije Bitića, nije prethodno pročitala, niti joj je neko drugi pročitao. ,,Rekli su joj da potpiše ono što je izjavila. Brovina je bila ubedjena da potpisuje svoje reči,, , izjavio je Bitić. Nije tada mogla ni da sanja da će potpisati sopstvenu presudu, jer je njena izjava, i to u vidu fotokopije koju sud ne bi smeo da prizna, iskorišćena kao krunski dokaz optužbe, na osnovu koga je presuda i izrečena. Optužba je insistirala da se na sudjenju pročita izjava dr Brovine, na šta je ova, uprkos odgovaranju advokata, i pristala. Ubrzo nakon što je čitanje otpočelo, Brovina je odmahujući glavom prekidala tužioca rečima: ,,Ovo ja nikada nisam izjavila, ovo nisu moje reči,,.

Na optužbe da je osnovala polikliniku na kojoj su lečeni teroristi, pripadnici UČK, te da je obezbedjivala odeću za teroriste, Brovina je odgovorila da je, tokom rata (NATO bombardovanja) bila ozbiljno bolesna i oduzete ruke, te da nije radila ni u svojoj privatnoj klinici. Dokaz za tvrdnju da je Borvinina Liga plela džempere za UČK, iskorišćena je vunica zaplenjena u magacinu u Prištini. Brovina je objasnila da je vunu njena organizacija dobila od engleske humanitarne organizacije Oksfam. ,,To je bio deo projekta gde bi se žene, traumatizovane zbog sukoba na Kosovu, okupljale i plele - neka vrsta terapije,, , rekao je advokat Bitić. “Polovina prediva bi ostajala ženama, a polovinu je Liga bila dužna da vrati Oksfamu, koji je pletene odevne predmete distribuirao kao humanitarnu pomoć. Brovina je na tom projektu saradjivala i sa sličnim organizacijama iz Prištine”, kaže Bitić.

Elem, u momentu kada beogradski režim i sudovi, verovatno u okviru nekog tajnog dogovora, puštaju veći broj Albanaca iz zatvora, ovdašnji borci za ljudska prava pretpostavljaju da takve darežljivosti prema Brovini neće biti. Ono što najviše smeta u ovoj priči, jeste činjenica da je većina opozicinih partija, pa čak i nevladinih orgnizacija ćutke prešla preko njenog hapšenja i izricanja drakonske kazne. Svoj glas digao je Helsinški odbor za ljudska prava,Fond za humanitarno pravo i jedan broj advokata okupljenih oko Komiteta pravnika za ljudska prava, kao i paralelno udruženje pisaca Srbije, ali je zato Lekarska komora, kao i zvanično Udruženje književnika ćutalo. Biljana Kovačević-Vučo ističe da su opozicione, demokratske stranke u Srbiji, procenjujući da nije politički oportuno boriti za dr Brovinu, odlučile da srmano ćute. Za to vreme, peticije za njeno oslobadjanje potpisuju književnici, pesnici, lekari i novinari širom sveta, a za vreme koje je provela u zatvoru, Brovina je primila i nekoliko uglednih medjunarodnih književnih nagrada. Prema rečima njenih advokata, Brovina je žrtva režima u Beogradu ,,koji je upropastio sve čega se dotakao, pa i sudstvo,,. ,,U ovom zločinu se učestvuje ćutke, dobrovoljno, iz kukavičluka”, definisaće celu stvar dr Vojin Dimitrijević.

Vladimir Milovanović (AIM)