Bezbednost, prioritet!

Priština, 29.04.2000

Bezbednost i dalje predstavlja akutan problem bolesnog kosovskog organizma. Ali, mišljenja u pogledu stepena akutnosti dosta su podeljena. Kosovski internacionalci ocenjuju da stanje nije tako loše i navode brojne podatke koje ukazuju na pad gotovo svih oblika kriminala. S druge strane, u albanskoj javnosti preovlađuje suprotno mišljenje. Ona živi sa osećajem da je kriminal u porastu i da su ljudi sve ugroženiji na ulici, u svojim naseljima, pa i u svojim domovima. Svoje procene o pogoršanju bezbednosnog stanja ilustruju brojnim primerima raznih oblika kriminala. Pri tome se posebno insistira na slučajeve za koje nema ili nema dovoljno uverljivih zvaničnih objašnjenja.

Albanci se posebno plaše opasnosti od sve snažnijeg organizovanog kriminala. Utisak je da je zahvatio mnoge pore života, a ima procena kako uz trenutni tempo širenja brzo može da dostigne nivo opšte opasnosti za celo kosovsko društvo. Zbog navijačkog pristupa kosovskom pitanju, ovaj složeni politički i policijski problem u svetu se predstavlja na veoma uprošćen način. To se ovde pre shvata kao namerno dolivanje ulja na vatru nego kao briga i pomoć da se organizovani kriminal eliminiše.

Međjunarodna civilna administracija (UNMIK) i KFOR objašnjavaju da oni čine sve kako bi na Kosovu bilo više bezbednosti. U nedostatku policajaca značajan policijski posao obavljaju vojne patrole KFOR-a. UNMIK zahteva od međunarodne zajednice da pošalje 5-6 hiljada policajaca, ali realizacija ovih zahteva je van njegove moći. Mnoge zemlje ne ispunjavaju svoja obećanja. Potrebna su i velika finansijska sredstva. Jedan američki policajac izjavio je nedavno da pripadnik međunarodne policije može na Kosovu godišnje da zaradi do 100 hiljada dolara dodajući da je ova zarada oslobođena poreza.

Uprkos akutnosti problema i sve upornijih zahteva UNMIK-a za povećavanjem međunarodne policije, broj njenih pripadnika na Kosovu već nekoliko meseci stagnira na oko 2 hiljade. Nešto malo što dođe povremeno, jedva kompenzuje one koji odlaze na kraće svojim kućama i ne vraćaju se više ili one koji bivaju "otpušteni" zbog neispunjavanja svojih obaveza, zbog dugačkog jezika ili nečeg trećeg. Neverovatno je koliko ovde ima policajaca koji govore diplomatskim jezikom. Stiče se utisak kako neki predstavnici policije za odnose sa javnošću možda nisu policajci, nego iskusni ljudi ministarstava spoljnih poslova. Inače, ovde ima mnogo sumnji u pogledu policijskih kvaliteta velikog broja pripadnika međunarodne policije. Smatra se da je na Kosovu poslat uglavnom manji broj pravih policajaca. Koliko se može videti, ima ih koji su još od ranije navikli da radno vreme, provode po kafanama ili spavajući u svojim stanovima I, kako se ovde često kaže, bez neke posebne zajedljivosti, dosta je čuvara polja, šuma i redovnih učesnika na godišnjim svečanostima ili karnevalima u svojim zemljama. Naravno, tu su i različiti sistemi policijskog obučavanja, zatim posebna iskustva, znanja, navike., o čemu povremeno govore i sami pripadnici međunarodne policije.

Javno se ne govori, ali postoji i problemi saradnje I koordinacije u istraživanju i proganjanju kriminala na celom kosovskom području. Kao što je poznato, Kosovo je podeljeno na pet vojnih sektora, a unutar samih sektora deluju pripadnici KFOR-a ili međunarodne policije raznih zemalja. Ima elemenata za zaključivanje da uprkos jedinstvene komande, postoje određeni oblici samostalnosti delovanja lokalnih komandi. U formalnom javnom komuniciranju lokalna samostalnost gotovo nije vidljiva, ali jeste u praktičnom životu, konkretnim svakodnevnim akcijama, merama, propagandi i ponašanju jedinica KFOR-a i policijskih patrola. Zbog manjeg prisustva policije u određenim delovima Kosova, razlike su nevidljive kada je reč o policijskoj praksi. Međutim, prema nezavničnim ocenama nekih pripadnika medjunarodne policije, "samostalnost" policije pojedinih sektora ide i do nivoa za koji se može reći da ne postoji međusobna saradnja i koordinacija uobičajena i neophodna u jednoj zemlji. Problem se možda zaoštrava i zbog tehničkih teskoća u komuniciranju. Ali, nije reč tome, nego o jednoj vrsti samostalnosti koja predstavlja veliku prepreku u borbi protiv kriminala na celom kosovskom području.

Od dolaska KFOR-a i pripadnika međunarodne policije prošle godine, među albanskim analitičarima, a i u javnosti bilo je dosta sumnji u pogledu mogućnosti da one uspostave red i mir neophodan za normalizaciju prilika. Problem se zaoštravao i to je među Albancima stvorilo uverenje da bez lokalne kosovske policijske službe nema izgleda za zaustavljanje spirale kriminala i nasilja. Nije bilo reči o apriornom poverenju ili nepoverenju nego o čvrstom uverenju da KFOR i pripadnici međunarodne policije, uprkos najboljim namerama neće uspeti da uspostave željeni red i mir. Inače, Albanci ne veruju da su pripadnici međunarodne policije baš voljni da postanu efikasni u borbi protiv kriminala. Ne prebacuju im mnogo zbog toga, smatrajući da rizike ovog opasnog posla treba da preuzmu pre svega ovdašnji ljudi.

Kosovski internacionalci nisu imali jasnu predstavu o celini problema. Verovatno i zbog toga su bili tako široke ruke u obećanjima. Na albanskoj strani sada ima mnogo kritika i sumnji zbog veoma sporog tempa u formiranju lokalne kosovske policije i držanja njenih pripadnika, kao i albanskih predstavnika uopšte, što dalje od stvarnih policijskih problema i poslova. Jedino department (ministarstvo) policije nema svog kosovskog kopredsednika. Za 8 meseci, do kraja aprila ove godine u policijskoj školi u gradiću Vučitrn, 20-tak kilometara od Prištine, diplomirale su samo tri generacije budućih policajaca. U prvoj bilo je 176, u drugoj 173 i u trećoj 230 kandidata što znači ukupno oko 580. Pri tome treba imati u vidu da je reč o prvom stepenu, pripremnog i teorijskog obučavanja koji traje 6 do 9 nedelja. Drugi stepen je praktičnog karaktera i traje 19 nedelja. Neki su prošli ili se još nalaze u ovoj fazi. Najduža je treća, 6-to mesečna faza obučavanja za potpuno samostalno obavljanje policijskog posla. Trenutno u policijskoj školi obučavaju se dve generacije. Jedna se nalazi na sredini prvog ciklusa, a druga samo što je počela. Tokom leta prošle godine kosovski internacionalci obećavali su generacije sa 400 do 500 kandidata i, isprva nisu pominjali treću, 6-to mesečnu fazu praktičnog rada. Izgleda da je ona bila rezerva u slučaju iskrsavanja nepredvidivih teškoća i potreba. U svakom slučaju, pri ovakvom tempu, lokalna kosovska policijska služba sa oko 4 hiljade policajaca u koju Albanci polažu velike nade neće biti kompletirana za nekoliko godina. Ako je tako, a kosovsko društvo akutno treba sopstvenu policiju i veću bezbednost, teško je predvideti kako će se stvari odvijati u bliskoj budućnosti.

AIM Priština

Fehim REXHEPI