Tetovski univerzitet opet ring za albanska politicka prepucavanja

Poseta visokog komesara OEBS - a za nacionalne manjine Max van der Stuhla Makedoniji i objava njegovog predloga o resenju problema visokog obrazovanja na albanskom u Makedoniji samo je uvecalo konfuziju. Paradoksalno, ali istinito - nikad nije postojala veca saglasnost i unutrasnjih i spoljnih faktora oko resavanja ovog problema, a on se opet vraca na terenu gde je i poceo - bitci za politicke poene.

AIM Skopje, 21.4.2000

Nakon visdegodisnjeg posredovanja i cestih konatakata za ovdasnjom (o)pozicijom Max van der Stuhl, visoki komesar OEBS za nacionalne manjine, na pres konferenciji koju je odrzao na kraju svoje trodnevne posete Makedoniji, obznanio je svoj predlog resenja problema visokog obrazovanja na albanskom jeziku. Najkrace receno Stuhl predlaze formiranje privatnog univerziteta u okviru obrazovnog sistema Makedonije, ciji bi rad u prvim godinama finansirali strani donatori. Nastava bi se odvijala na tri jezika (makedonski, albanski, engleski), a univerzitet, ili "nova institucija" kako kaze Stuhl, imala bi dva oddela: za obrazovanje nastavnika i za biznis menadjment i javnu administraciju. Izbeglo se pominjanje famoznog Tetovskog univerziteta koji radi vec sestu godinu van sistema, sa permanentnim zahtevom da ga drzava legalizira. Stuhl je u garniru svog predloga pomenuo moguce resenje statusa studenata Tetovskog univerziteta polaganjem neke vrste drzavnog ispita, dok je nastavnicima istog ostavio mogucnost da se ukljuce u novi privatni univerzitet ukoliko ispunjavaju strucne uslove. Makedonskoj je vladi ostavio je rok do sredine maja da se izjasni sto misli o njegovom predlogu. Na pomenutoj pres konferennciji izjavio je da su svoje protivljenje njegovoj ideji otvoreno iskazali pretstavnici opozicione albanske Partije za demokratski prosperitet (PDP) i pretstavnici Tetovskog univerziteta. Sto bi trebalo znaciti da Demokratska partija Albanaca(DPA), koja participira u vlasti, je saglasna sa njegovom idejom.

Van der Stuhl je zapravo svojim predlogom stvorio samo konfuziju iz koje je neizvesno kako ce i vladajuca koalicija i medjunarodni faktor izaci. Zasto? Pre svega zbog toga sto vladajuca koalicija od samog svog pocetka i ne krije svoju spremnost da konacno resi problem koji se proteze godinama i u mnogome remeti medjunacionalne odnose. Cak sto vise do najnovijeg predloga van der Stuhla, cinilo se da koalicija je spremna dati vise od onoga sto medjunarodna zajednica zahteva.

Neposredno pre dolaska Stuhla u posetu Makedoniji, bilo je vise signala da vlast zeli problem visokog obrazovanja resiti tokom ove godine. Govoreci nedavno na sednici Senata skopskog univerziteta profesor Belicanec, predsednik ekspertske komisije koja priprema Zakon o visokom obrazovanju izjavio je da ce sve procedure oko javne rasprave oko prvog teksta zakona biti gotove do kraja ovog meseca, cime bi njegovo usvajanje bilo moguce sredinom jula. Ali i izrazio bojazan: "Ako zakon ne bude usvojen u ovom roku bojim se da zbog toga sto iza tog termina dolaze lokalni izbori i politika, u kojoj nema pravila, moze preuzeti stvar u svoje ruke. Pocece natjecaj, a u natjecaju se upotrebljavaju sva sredstva". Sto se upotrebe jezika u visokog obrazovanja tice, ovaj ce zakon jezik tretirati kako jezikom izvodjenja nastave, dok ce se sluzbena upotreba jezika utvrditi drugim zakonom. Drugim recima ovaj "catch 22" je premostio glavni problem koji je ometao donosenje ovog zakona vise godina nanazad - upotrebu i nemakedonskih jezika u viskom obrazovanju.

Bila je to jos jedna potvrda da aktuelna vlast nema nikakvih dilema da pristane na mogucnost visokog obrazovanja na albanskom jeziku i da to provede sto je moguce brze. Sadasnji koalicioni partneri to nisu krili i od pocetka svoje saradnje. DPA i PDP u svom zajednickom nastupu na parlamentarnim izborima imali ovaj zahtev kao jednu od kljucnih tacaka. Lider demokratske alternative Vasil Tupurkovski godinama izjavljuje da je to legitimno pravo Albanaca. Premijer Ljubco Georgievski je nakon predsednickih izbora izjavio je da je visoko obrazovanje na albanskom dogovoreno za vreme formiranja koalicione vlade, te da je krajnje vreme da se to pitanje skine sa dnevnog reda.

Ako postoji potpuna saglasnost da se sto brze donese zakonska regulativa koja ce omoguciti visoko obrazovanje na albanskom jeziku, za sto postoji potpuna saglasnost koalicionih partnera koji imaju dovoljno glasova da u parlamentu to provedu, sto je onda ono sto taj proces usporava?

Koalicija gotovo svo vreme postojanja dozivljava ciklicne krize. Akteri krize su najcesce makedonski partneri VMRO-DPMNE i DA. Zasad DPA nije zauzimala stranu, iako se nekako osecalo da je blize VMRO-DPMNE. U tim koalicionim krizama koje su redovno dozivljavale katarzu i obnavljale unutarkoalicionu ljubav partnera, DPA je cesto igrala ulogu spasioca. U zadnjim danima, celnici DPA svojim izjavama, aktueliziraju probleme sa svojim koalicionim partnerima, dajuci primat losim odnosima sa DA. Celnici DPA po prvi put javno pominju mogucnost izlaska iz vlade. To je znak da u koaliciji opet dolazi krizno doba. Situacija se komplicira unutarpartiskim nevoljama VMRO-DPMNE. Izbori za njena rukovodstva su propraceni brojnim incidentima, evidentan je pad rejtinga partije i zbog nezadovoljstva rada vlade, ali i zbog umesanosti vidnih clanova partije u mutnim poslovima. Kapak svemu je formniranje nove VMRO, koja ce VMRO-DPMNE uzeti mnogo glasova.

Sta donosi novi predlog Stuhla? Na neki nacin predlog je kombinacija dugo vremena s njegove strane nudjenog koledja sa dodavanjem jednog segmenta (obuka nastavnika) i podizanje svega na "visi" nivo "privatne institucije" ili univerziteta u okviru obrazovnog sistema drzave. Ovo drugo se valjda nudi radi alibija za DPA, koja bi u slucaju prihvatanja predloga od strane vlade, mogla govoriti o tome da je izborila univerzitet na albanskom jeziku. Kao takav vise je pokusaj da se doblizi vec postignutoj politickoj volji unutar Makedonije, nego sto ga nadgradjuje. Cak vise stvara konfuziju i posredno unutrasnje i makedonske i albanskog participienta u vlasti objektivno vraca na nizi nivo od vec demonstrirane volje da se problem resi malo drugacije.

Ostaje da u neko buduce vreme osvetle detalji zbog cega se odustalo od projekata o resenju visokog obrazovanja na albanskom jeziku, o kome se govorilo da je izradjen sa strane DPA, cak je u tom kontekstu pominjena bivsa ministrica nauke Merie Rushani kao kljucnog coveka u tome, po kome se insistira na gradjenje univerzitetskog kampusa, nastavnog plana po zapadnim kriterijima i sa licencom nekog vodeceg svetskog univerziteta...

Ako vec postoji Pedagoski fakultet u Skopju i fakultet za nastavnike u Bitolju na kojema se na albanskom obrazuju nastavni kadri, doduse za osnovno obrazovanje. Isti su deo drzavnih univerziteta i finasiraju se drzavnim novcem. Mogucnost da se na ovim visoko obrazovnim institucijama, u saradnji sa ostalim fakultetima, realizira i nastava za profesore u srednjim skolama, cini se je lakse ostvarljivom. Kao i dodatno finansiranje od strane budjeta.Nije jasno cime ce se baviti oddeo privatnog univerziteta za obuku nastavnika. Dali ce se tamo obrazovati kadri za osnovno i srednje obrazovanje ili samo za ovo drugo. U prvom slucaju otvara se pitanje zasto je potreban paralelizam sa postojecim pedagoskim fakultetima, u drugom slucaju zasto se napusta mogucnost da se iz budjeta finansira obrazovanje nastavnika za srednje skole? U oba slucaja luksuz je paralelno postojanje drzavnog i privatnog fakulteta sa istim ciljem. Sa finansiske strane pomalo lici i na uzalud baceni novac. Korisinije bi za visoko obrazovanje Albanaca bilo da se prosiri ponuda studija, makar se zasad dodao jos samo jedan fakultet drugacijeg profila. Ukoliko se postojeci pedagoski fakulteti sa nastavom na albanskom inkorporiraju u novi privatni univerzitet, znaci li to da se drzava oslobadja finansiskih obaveza koje je u pogledu njihovog rada dosad imala?

Van der Stuhl izjavljuje da ce ukoliko se usvoji njegov predlog o privatnom univerzitetu nastava odvijati na vise jezika – najprije na makedonskom, albanskom i engleskom, zatim i na "drugim jezicima".Posredno i to je vezano sa finansiranjem – nastava na tri jezika je svakako skuplja (tri nastavnicke ekipe i sve sto s tim ide). I tu se, opet, postavlja pitanje racionalnog koriscenja novca.

Kako god bilo, stvar vraca onamo gde je i dugo vremena bila – na politickom nivou, kao mogucnost interalbanskog partiskog prepucavanja. Albanske partije u Makedoniji su zajedno potpisale akt o formiranju univerziteta i u njegovom dosadasnjem postojanju imali, svaka za sebe, periode "ljubavi" i "sukoba". DPA vadeci nasledjene "vruce kestenje" dosla je u poziciji da bude ono sto je PDP bila u vreme vlade u kojoj je participirala. PDP sada, uzima ljutu poziciju branitelja TU i nepristajanje na kompromisna resenja, sto je bila pozicija DPA dok je bila u opoziciji. Tu je naravno, u ovom domenu najaci politicki potencijal – TU, rektor Fadil Sullejmani i studenti (njih izmedju 6-8 hiljada) zajedno sa svojim porodicama. Predsednik Senata Tetovskog univerziteta Miljaim Fejziu je vec najavio demonstracije u znak protesta ukoliko se prihvati predlog, a Xhaferi ironicno komentirao nesto u stilu "nek demonstriraju, nakon toga oticice kucama, leci ce spavati i sanjati kao ljudi koji zive u oblacima". I decidno rekao da on i njegova partija suprotno njima nogama cvrsto stoji na tlu. Fejziu mu je porucio"mi smo vas izabrali jer ste obecavali legalizaciju univerziteta - mi cemo vas smeniti". Lokalni izbori su vec ove jeseni.

AIM Skopje

ISO RUSI