Nova profilizacija politčke scene Kosova

Priština, 21.04.2000

Samo šest meseci pre najavljenih prvih slobodnih izbora na lokalnom nivou na Kosovu, politička scena doživljava potrese. Na Kosovu koje broji preko dva miliona stanovnika, smatra se da funkcioniše 26 političkih partija koje čekaju da se registruju, ali će se njihov tačan broj utvrditi tek nakon njihovog upisa u Uredu za registraciju političkih partija pri OEBS-u. Organizacija za evropsku bezbednost I sigurnost odredila je prethodne uslove za registraciju političkih partija, a među najvažnijim je onaj po kojem se zahteva da partije, kao preduslov za upis, imaju namanje 4 000 članova. Prošireno je mišljenje da ovaj uslov može da uspuni samo jedan mali broj političkih stranaka, te da će mnoge biti prinuđene da stvaraju koalicije ili da se stapaju u jedan subjekat ( fenomen partija sa dva krila, ali istim nazivom ). No, u međuvremenu i dalje se osnivaju nove političke partije. Njima čak rukovode ili ih organizuju I bivši komandanti OVK koji su sada prešli iz frontalne borbe koju su vodili sa srpskim snagama u politički front. Ove partije kojima direktno rukovode bivši lokalni komandanti OVK, koji su kako izgleda nezadovoljni politikom koju vodi njihov bivši politički lider Hashim Thaci, žele da donesu nešto novo na domaćoj političkoj sceni. Prvi koji je osnovao partiju od bivših oficira OVK je Naim Maloku, inače bivši visoki oficir koji je u domaćoj javnosti poznat kao moderirani oficir i političar. On je u fazi osnivanja partije pod nazivom Liberalni centar Kosova čime nastoji da približi dva ekstrema politike u jedan Centar, a pokušava takođe da oko sebe okupi i nekoliko političkih subjekata kao i poznate ljude iz javnog života, računajući I na jedan broj članstva Demokratskog saveza Kosova (DSK), nezadovoljno politikom Ibrahima Rugove unutar ove partije. Međutim, kosovska štampa je neuporedivo više pažnje posvetila formiranju političke Alijanse Ramusha Hajradinaja bivšeg komandanta OVK za zonu Dukađinija tokom rata, a nakon formiranja Zaštitnih trupa Kosova I zamenika komandanta. On je već svukao uniformu Zaštitnih snaga Kosova i preduzeo inicijativu za formiranje jednog kako sam kaže političkog saveza nazvanog Alijansa za budućnost Kosova. U toj Alijansi Hajradinaj predviđa da oko sebe okupi ne samo onaj deo građana koji ga podržava već I razne građanske asocijacije, do sada nepolitičke , već što je najinteresantije za njega i mnoge postojeće političke subjekte na Kosovu. Na osnovu najava, ova bi Alijansa trebala da donese dve glavne novine na političkoj sceni Kosova. Prva je ta što je ponudio da se ovoj Alijansi priključe sve etničke grupe I partijama koje okupljaju manjinske zajednice i druga, što oko sebe već ima i bivše najpoznatije domaće političare kao što su Mahmut Bakali i Azem Vlasi koji su za vreme bivše Jugoslavije bili na viskokim funkcijama. Ova druga novina se posebno pominje iz razloga što se u političkoj realnosti Kosova novoformirane partije uglavnom zalažu za sticanje nezavisnosti Kosova na čelu sa novim ljudima, ne dajući pritom šansu bivšim funkcionerima Kosova. Hajredinaj je napustio ove stare koncepte i što je još važnije on ovim potezima, kako smatraju ovdašnji analitičari želi da se distancira od koncepta ili fenomena veoma prisutnim u balkanskoj I albanskoj politici, tj., od revanšinzma. Hajradinaj trenutno oko sebe osim starog političkog kapitala ima i novi kapital. Političke partije koje on želi u Alijansi ( među glavnima su Parlamentarna partija Kosova koja se smatra brojčano trećom partijom na Kosovu, zatim Nacionalni pokret za oslobođenje Kosova za koju se pretpostavlja da je brojčano na četvrtom mestu ), uglavnom imaju članstvo mlađeg doba. Novostvorenom Alijansom on ima za cilj da postane politički rival najvećim partijama kao što su DSK I Partija za demokratski progres Kosova. U stvari, igrajući na kartu neutralnosti, otvarajući vrata svim manjinskim zajednicama, čitavom spektru desnice, centru i levici, kao i bivšim funkcionerima Kosova, njegove su ambicije da ne samo ozbiljno ugrozi dve rivalske partije već I da ih najjača.

Nakon završetka rata i gašenja paralelnih institucija na Kosovu u izgradnji zajedničkih privremenih struktura sa Civilnom misijom na Kosovu, uključile su se tri političke partije DSK Ibrahima Rugove ( poznatog u svetu kao moderirani političar ), kao najbrojnija partija, Partija za demokratski progres Kosova Hashima Thacija ( bivšeg političkog lidera OVK ) druga partija po članstvu, kao i Ujedinjeni demokratski pokret Rexhepa Qosje više poznatog kao intelektualca, ali koji ima malu partiju. Ove tri partije predstavljaju Kosovo još od Konferencije u Rambujeu i upravo na bazi te formule one danas participraju u zajedničkim administrativnim strukturama sa UNMIK-om. Nakon rata na Kosovu se očekivalo da će strukture proizašle iz rata ujediniti u jednu političku liniju, ali to se nije dogodilo. Transformacija OVK je išla u dva glavna smera, u formiranju političke partije kojom rukovodi gospodin Thaci i stvaranju Zaštitnog korpusa Kosova. Thacijevo uključivanje u okviru zajedničkih organa sa administracijom OUN je doprinelo da njegova politika omekša, da se pripitomi, zbog čega se deo njegovih bivših drugova iz redova OVK distanciralo od njegove politike. Do skora, Rugovin DSK I Thacijeva PDPK smatrale su se partijama bez konkurencije u trci za pridobijanje glasača, ali one su sada na neki način ipak ugrožene nakon regrupisanja manjih političkih partija u koalicije i Alijanse. Prema analizama i dosadašnjim tokovima, Kosovo će pred slobodne izbore na lokalnom nivou imati tri velika političke koalicije. Oni koji budu ostali van koalicija rizikuju da na izborima ostanu bez ičega. Prvo grupisanje je tek započelo, tj. inicijativa Ramusha Hajredinaja koji ima bezrezervnu podršku Bajrama Kosumija predsednika Parlamentarne partije Kosova u Alijansi za budućnost Kosova i gde se očekuje da uđe pet do osam političkih partija I drugih građanskih asocijacija. Osećajući opasnost, Partija za demokratski progres Kosova Hashima Thacija je iznova započela odavno započete razgovore, ali u međuvremenu prekinute, sa partijom Ujedinjenog demokratrskog pokreta Rexhepa Qosje takođe oko stvaranja predizborne koalicije. S druge strane, aktruleno najveća partija DSK Ibrahima Rugove ponovo je privukla oko sebe albansku Demohrišćčansku partiju akademika Marka Krasniqija ustupajući joj i jedan svoj departaman u privremenoj administraciji, a održava i uske veze sa Socijaldemokratskom partijom Kosova gospođe Kaqushe Jashari. Ove tri partije i ranije su imale uske veze i zajedno su gradile paralelne instucije na Kosovu u vreme Miloševićeve vladavine.

OEBS je u fazi pripremanja novog koda koji zahteva pristojno ponašanje političkih partija tokom predizborne kampanje, a do tada će se sklapati brojni sporazumi o zajedničkom nastupu na izborima, sa novim profilizacijama i pozicioniranjima, što u stvari menja i čitavu političku scenu na Kosovu. Političke partije manjinskih zajednica obuhvataju mali broj članstva u poređenju sa velikim albanskim partijama i zato se i ne isključuje mogućnost da Stranka demokratske akcije koju vodi Numan Balić I okuplja Bošnjake i Narodna partija Turaka koja okuplja tursku zajednicu uđu u koaliciju sa nekim od albanskih subjekata. Što se tiče partija koje okupljaju Srbe malo je verovatno da bi ušle u neku od koalicija sa albanskim partijama, zbog pre svega velikog međusobnog nepoverenja. Uostalom još nije ni najasnije da li će one učestvovati u registraciji stanovništva, a samim tim i na izborima.

U najtežoj situaciji će se naći sami građani. Za koga glasati? O svakom predsedniku triju najvećih političkih grupacija postoji mišljenje. O Rugovi, Thaciju i Hajredinaju. Čini se da još uvek prednjači Rugova. Thaciju kao da opada autoritet. Ali, kada je reč o Hajredinaju mnogo toga će zavisiti od njegovih javnih nastupa do samih izbora. O njemu se čini se i mnogo i malo zna. Na njegov je račun izrečeno mnogo kritika, ali ga bije I glas da je jedan od retkih komandanata bivše OVK " koji je ostao dosledan ". Da li će mu u podizanju ugleda i zaboravljanju raznih, pa i vrlo teških optužbi i kritika (pre svega od strane međunarodne zajednice ), pomoći ličnosti kao što su Bakali, Vlasi, ali i drugi intelektualci koji će se možda po inerciji ili svesnih razloga pridružiti Hajredinaju.

U stvari, već sada se postavlja pitanje kakav će rezultat samih izbora biti i da li će građani Kosova znati za koga da glasaju. Ili će stvarno dobiti ono što zaslužuju.

AIM Priština

Zijadin GASHI