Tutin:Zaboravljeni grad
AIM, Podgorica, 18. 4. 2000.
(Od dopisnika AIM iz Beograda)
Naša priča o Tutinu počinje na autobuskoj stanici u Novom Pazaru. Jadni, stari autobus treba da krene na put dugačak 35 km, molimo Boga da ga šofer upali i da preživi do Tutina. Putnici žustro uvlače dimove a mašina kašlje: vrnga, vrnga... polazimo. Do tvrdjave Ras pa levo, retki su automobili na putu, Tutinci odavno žive u Pazaru i u Nemačkoj. Jalova zemlja, neasfaltirani putevi, surova klima i snalaženje za život nikoga ne mogu zaustaviti na rodnom pragu. Od ljubavi se ne živi. Put je sav u rupčagama koje nisu zakrpljene asfaltom nego ispunjene šoderom. Za ovakva putovanja potreban je izdržljiv putnik koji nije doručkovao jer krivine i rupe vrlo lako mogu dovesti do želudačne reinkarnacije. Putnici uz sav jad puše u autobusu. Ko im brani? Sela su prazna, bleda, beživotna: sve je otišlo na nemačka gradilišta.
Majstor je onaj mladić koji pogodi miran trenutak da služi vojsku i da po dolasku izvadi pasoš. Odslužen vojni rok uslov mu je za putnu ispravu a jaka balkanska grbača za nemački kanal i krampu. To je seoski život podno Pešteri i na Pešteri. Odrasteš i odeš. Poslije se sin javlja majci, pošalje koju marku, povuče brata il rodjaka...duž ferija poseti kuću i najbliže, pokaže komšijama limuzinu i natrag, što pre,za Nemačku dok mu neki Harijer ne pročačka uvo.
Tutin,najsiromašnija opština u Srbiji. Petnestak hiljada stanovnika, mahom nezapošljenih koji žive uglavnom od pomoći “svojih Švaba”, retko od činovništva ili prosvete, još redje trgovine ili zanatstva. Pored svih nedaća i “krivih Drina” Tutin se u ovom trenutku nalazi u nezavidnoj situaciji i zbog toga što je na karti “uklješten” izmedju Crne Gore i Kosova i jedini luft nalazi ka Novom Pazaru i to već pomenutim urnebesnim drumom. Tutinski trgovci su ranije češće odlazili na Kosovo, nosili gradju, crep,cigle, mlečne proizvode, mobiklik kartice ali je unosna trgovina sa Albancima prekinuta sve češćim ubistvima i progonima Bošnjaka od strane Albanaca.
Najdalekovidiji su iskoristili trenutak i iskoristili srpsko-albansko totalno zamrzavanje i obogatili se prodajući Albancima cigle iz brojnih srbijanskih ciglana i dovozeći sa Kosova mašine za pranje sudja, televizore, risivere za kablovsku televiziju...
Naravno da su punktovi MUP-a rigorozni prilikom prelaska granice(?) sa Kosovom ali postoje načini “gledanja” koji u rašalovanim društvima nikome nisu strani.
Sa druge strane na prelazu izmedju Srbije i Crne Gore, na koti koja se zove Mehov Krš ne postoji takvo “gledanje”. Tu ne, može ptica da proleti neopažena i neispretresana. “Jednu kocku šećera ne možeš da preneseš, ništa, nema rasprave, to svi znaju pa više niko i ne pokušava da nešto pronosi preko Mehovog Krša” kaže H. Sadiković iz Tutina. “Miriše na nedaj Bože” žali se privatnik, autoprevoznik B. N. i dodaje: “Čudno je to što ti milicija kad ideš ka Kosovu više gleda ličnu kartu, propituje gde ćeš, šta ćeš a na Mehov Krš te ništa ne pita samo uzima, ne može jedno lizalo da se pronese, ništa te ne pita samo njuška i traši šta da ti uzme. Jedan vakat smo dobro zaradjevali, zdogovorimo se pa preko brda nosimo pakete cigara al nas otkriše i tu slavinu zatvoriše. Mangupi se jedni dobro setili kako da zavrnu miliciju: organizovali svatove, demek, oženio se neki, i mladu poveli, bila tu jedna desetina auta, pronijeli cigare a milicija him čestitala i nije otvorila ni jedan škaf. Al se nisu pretrpeli nego se falili, pričali kako su zafrknuli miliciju i sad ne može na ta štos.”
U hotelu Prvi Maj (ne liči na hotel-prim.aut) Tutinci pričaju o tome kako ko izigrava miliciju i kažu da ti ljudi na prste mogu da se izbroje i biće ih sve manje.
Sve u svemu crnogorske “igrarije” postaju sve ozbiljnije i najviše štete donose pazarskim proizvodjačima teksasa i obuće koji su posle Slovenije, Hrvatske, BiH i delimično Kosova izgubili (nadajmo se trenutno) crnogorsko tržište.
Nije bez značaja ni to što su mušterije iz Crne Gore važile za korektne i redovne platiše.
Predsednik SO Tutin Šemsudin Kučević ističe da je oduzimanjem lokalne samouprave Novom Pazaru Miloševićev režim umnogome oštetio Bošnjake u Sandžaku jer je Novi Pazar politički i ekonomski centar Sandžaka.Tutin i Sjenica, dve opštine koje su pod vlašću Liste za Sandžak dr Sulejman Ugljanin su ujedno i najnerazvijenije opštine u Srbiji. “Zatekli smo katastrofalno stanje u opštini Tutin”kaže Kučević koji je jedan od osudjene 24vorice iz procesa članovima SDA i verovatno jedini gradonačelnik u Evropi koji nema pasoš “budžet za ovu i za prijašnje godine u Tutinu iznosi svega 350.000 DM a naš prosečan dohodak po glavi stanovnika iznosi 16% od proseka u Srbiji i savim je jasno da u takvim uslovima lokalna samouprava koja je do maksimuma sužena ne može mnogo da uradi”.
Lokalna vlast je ipak uspela da napravi odredjene pomake u infrastrukturi,asfaltirane su četiri ulice i počela je izgradnja dva vodovoda od kojih jedan, Lipica – Tutin u predračunskoj vrednosti iznosi 1.600.000 DM .Ako imamo na umu budžet SO Tutin jasno nam je koliko će vremena trebati da se izgradi pomenuti vodovod u gradu gde pola stanovnika nema vodu ni kanalizaciju.
Frapantan je i podatak koji su zatekle nove vlasti ušavši u opštinu '96. Naime Higijenski Zavod iz Kraljeva je za deset godina u Tutinu registrovao 14.174 osobe obolele od zaraznih bolesti,žutice i ostalih.
U Tutinu je bošnjačko stanovništvo mahom naklonjeno politici Sulejmana Ugljanina i BNVS,policija je prema Tutincima manje ljubazna nego prema bilo kome.Pre nekoliko dana deset dečaka je prebijeno u prostorijama SUP-a zbog toga što su,kako navodi policija,skandirali Bosna, Bosna. Dečaci su se pravdali rekavši da su skandirali treneru domaće ekipe vičući ,,Osman,Osman,,. Dva mladića su prebijena u policiji zato što su pisali grafite. Na ulicama je zaista veliki broj policajaca.
Muslimansko Humanitarno Društvo Merhamet pomaže u hrani,odeći i novcu 90.porodica,podele su zaista jezive.Meho Kuhovićiz Jerebica kaže:”Imam devetoro dece i ženu,ona ne radi,ja ne radim,deca sitna ni jedno ne radi.Da nam nije ove pomoći lipsali bi od gladi”.
Fatima Balićje udovica već sedam godina,ima troje dece:”Samo od Merhameta dobijam pomoć,oni mi decu podižu”.Bajram Škrijelj ima petoro dece,nigde ne radi ,nema nikakvih prihoda,kaže:”Kad bi mi zatvorili ovaj
Merhamet ja bi moro da se obesim .”
Dovitljivi trgovci stokom i džambasi već su našli sjajan izvor prihoda o kome se zna veoma malo.Naime stoka u Crnu Goru,pošto ne može preko Mehovog Krša,ide na Kosovo preko Leposavića pa putem Peć-Kula-Rožaje do crnogorskih kupaca i švercera. Veliki problem predstavlja i to što se punkt na Mehovom Kršu nalazi dva kilometra u Teritoriji Srbije ,u ta dva kilometra smešteno je selo Vrba pa Vrbljani ne mogu da donesu u selo ni kilogram brašna,soli,šećera a kamoli nešto više.Izvesni Džudžević iz sela Vrba je jednom odveo kravu na pijac u Tutin i pošto je nije prodao vratio se kući ali mu na punktu MUP-a nisu dozvolili da krava prodje iako znaju da je Džudžević stanovnik Vrbe .Pomenuti domaćin je kravu odveo nekom prijatelju da je drži i muze “dok se ovo ne stiša”. ...a kad će ne znamo.
Enes Halilović(AIM)