Poljoprivrednici hašiša

Tirana, 17.04.2000

U ravničarskoj zoni Srednje Albanije, dok poljoprivrednici obrađuju svoje prolećne useve, još uvek prepričavaju dogodovštinu koja se desila u njihovom kraju pre pet godina. Bivši predsednik Sali Berisha tokom posete selu iz kuće starešine obratio se seljanima: '' Vi treba da na vašim malim parcelama posejete one biljke koje vam donose najviše dobiti''. Nakon toga, prisutni su uperili pogled na nekoliko malih žbunova u blizini državnog poglavara. Kada je predsednik upitao kakve su to biljke, domaćin mu je šapnuo: ''Cannabis Sattiva''.

Ta godina ( 1996. ) beleži se u statistikama policije kao najuspešnija u borbi protiv hašiša. Ipak, uništenih blizu milion stabljika '' Cannabis Sattive'', nisu odvratili poljoprivrednike zemlje sa tri miliona stanovnika od iskušenja da i dalje svakoga proleća poseju zabranjenu biljku. Gubitak novca 90 odsto Albanaca u prevarantskim piramidalnim firmama i nemiri koji su usledili u proleće 1997. godine, izgleda da su još više podstakli seljake koji i dalje čine većinu populacije u zemlji, da se ponovo vrate biljci koja donosi dobit.

Da bi što brže nadoknadili izgubljene milione najbrži je put bio: kultivisati na što većim površinama '' biljku koja donosi najviše dobiti ''. I bilans je podnet godinu dana kasnije u Parlamentu, u leto 1998. godine od strane ministra unutrašnjih poslova: ''Cabannis Sattiva se kultiviše u 36 od 37 okruga u zemlji''.

Povećanje proizvodnje je dostiglo takve nivoe da je početkom aprila francuska novinska agencija AFP vest sa jednog seminara u Marselju o operacionalnoj saradnji u Sredozemlju započela sledećim rečima: '' Na Maroko i Albaniju je uperen prst kao na glavne snabdevače Zapadne Evrope kanabisom''. Albanci znaju da se Maroko nalazi u Severnoj Africi. Tako, oni shvataju da se nalaze na vrhu evropske liste snabdevanja Zapada hašišom.

'' Postoji stalan porast količine hašiša koji dolazi iz Albanije'', izjavio je u Francuskoj Herald Froehlich, šef Ureda regionalnih veza obaveštajnih službi za Zapadnu Evropu u Svetskoj organizaciji carina. Po njemu '' od 60 tona hašiša zaplenjenog tokom 1999. godine u Zapadnoj Evropi, 6,5 tona je poreklom iz Albanije dopremljen preko Italije''.

Bašta droge

'' Prvi slučajevi kultivisanja lakih droga koje se proizvode iz Cannabis Sattiva pojavili su se u periodu od 1991-'92. godine''. Bivši ministar unutrašnjih poslova Albanije Perikle Teta, kaže da je seme došlo posredstvom nekih albanskih emigranata koji su tek počeli sa radom u Grčkoj, odmah nakon pada komunizma 1990 godine u Albaniji. Tako se i objašnjava činjenica da se biljka hašiša pojavila u tri okruga u zemlji uz granicu sa južnim susedom Albanije, Grčkom.

Uporedo sa bezbrojnim socijalno-ekonomskim i političkim problemima, mala zemlja i tek izašla iz poluvekovne komunističke izolacije, počela je da se suočava sa jednim za nju potpuno nepoznatim fenomenom. Prema statistikama policije, prvi zvanični slučaj otkrivanja uzgajivača droge datiraju iz leta

1. godine kada je pod optužbom gajenja narkotičnog bilja uhapšeno 14 državljana.

Bile su to godine velike krize, kada se prema jednom Izveštaju Svetske banke Albanija svrstavala kao najsiromašnija zemlja Evrope. Oko 60 odsto stanovništva koje je još uvek živelo na selu imalo je dve mogućnosti da preživi u uslovima ponovne raspodele zemlje nakon ukidanja kooperativa i socijalističkih farmi: da emigrira u Zapadnu Evropu, uglavnom u susednu Grčku ili da opstane kako ko može. A u zemlji gde nedostaju pravila i gde su zakoni samo na papiru nije teško da se ta praznina ispuni nelegalnim aktivnostima.

Prema jednom izveštaju Uprave policije za antidrogu ''nakon 1992. godine, fenomen uzgajanja i korišćenja Cannabis Sattive u Južnoj Albaniji počeo je u velikim razmerama da se širi i na Srednju, a zatim i Severnu Albaniju. Kao rezultat toga, porasla je trgovina ovom biljkom kako unutar zemlje tako i van nje, ali uglavnom u Grčkoj, Italiji, ali i drugim zemljama Zapadne Evrope''.

Mreže organizovanog kriminala u Grčkoj izgleda da su veoma brzo nanjušili šta je najbolje uzgajati u bašti ispred njihove kuće, Albaniji. Pokušaji kultivisanja Cannabis Sattive u 1991.-'93. prošle su uspešno. Uvidevši neviđenu revnost siromašnih albanskih poljoprivrednika kao i lakoću uzgajanja i transporta hašiša van granica, izgleda da su odlučili da preduzmu i svoj najveći korak: da albanskim seljacima dele besplatno seme droge.

Prema izvorima iz Uprave antimafije Državnog tužilaštva u Tirani, grčki trgovci drogom su regrutovali neke od albanskih izbeglica -iz kolonije koja je brojala skoro 500 hiljada- i poslali ih put njihove zemlje. '' Sledbenici hašiša '' delili su seme od sela do sela obećavajući uzgajivačima i sigurno tržište za prodaju uz unapred određene cene.

U ovakvim uslovima, ljudi koji su sejali na svojim parcelama i primitivnim sredstvima samo proizvode za život, nisu imali šta da izgube. Za dve požnjevene biljke, seljaci su obezbeđivali dva do tri kilograma listova što im je donosilo zaradu od blizu 1000 američkih dolara. Vrednost koja je veća od godišnjeg dohotka po glavi stanovnika u Albaniji.

Izgleda da su ''bosovi'' bili zadovoljni i kvalitetom droge '' Made in Albania''. Klimatski i geografski uslovi su bili pogodni da se siromašna zemlja na samo 70 milja od Italije pretvori u '' Kolumbiju hašiša''.

Godine 1994.-'95. su bile i godine kada je površinu zemlje preplavila biljka koja ne zahteva mnogo sredstava i novca i koja raste u periodu od šest meseci. 1995. godine, policija je registrovala 130 puta više slučajeva kultivisanja droge nego godinu dana ranije. Godinu kasnije 1996, te površine su udvostručene.

Superproizvodnja je donekle snizila cenu, ali ne i dobit koja je rasla sve više zbog povećanja broja posejanih stabljika. I dok su evropski policajci samo prošle godine blokirali 6,5 tona albanskog kanabisa, domaća policija tokom sedam godina još uvek nije uspela da blokira ni jednu tonu. Albanska policija nije uspela da ovoga meseca zapleni tovar od 1,1 tone presovanog i obogaćenog hašiša, koji se nalazio u kamionu i polazio iz najveće luke u zemlji- Drača, ali je on blokiran od strane italijanske policije u luci u Trstu.

''Mi smo osnovali strukturu sa profesionalcima, ali nam nedostaju moderna sredstva za borbu protiv ovog fenomena koji se prostire u čitavoj zemlji. Naša je zemlja ruralna i brdovita. Mi nemamo puno vozila, nemamo ni jedan helikopter, nedostaju nam masivne snage za otkrivanje i uništavanje posejanih površina'', izjavljuje čelnik za antidrogu Arben Ujka.

S druge strane, jedan političar iz opozicije bivšeg predsednika Berishe kaže da je '' Vlada koja je došla na vlast 1997. godine sa obećanjem da će vratiti izgubljeni novac u prevarantskim piramidalnim firmama zatvorila oba oka. Izgleda da oni u ovom fenomenu vide put za kompenzaciju novca koji su seljaci izgubili u tim firmama. Ali to je društvo do te mere kriminalizovalo da će kasnije država biti sasvim nemoćna u borbi sa ovim fenomenom koji je Kolumbiji doneo hiljade žrtava''.

Baroni droge

Alarm je već uključen. I prema izveštajima domaćih zvaničnika policije ''u Albaniji postoje organizacije i bande kriminalaca koje se bave trgovinom i rasturanjem droge, koji sarađuju sa međunarodnim kriminalnim organizacijama ili su njihov sastavni deo''. To su mreže koje svakodnevno otpravljaju tone Cannabisa prema Italiji i Grčkoj. Ekrani zapadnih televizija su neretko puni scena sa ilegalcima koji lađama prelaze sa albanske obale prema Italiji.

Iza avantura očajnih ljudi obično se kriju dvostruki slojevi gumenih čamaca napunjenih Cannabisom ili pak torbe i džakovi sa paketima presovanog lišća. U zoni Valone, odakle obično započinje put trgovine hašišom prema Italiji, albanska policija je poslednjih godina otkrila blizu 10 centara za preradu i pakovanje droge sa nepromočivom ambalažom.

Na ovaj način izgleda da u zemlji orlova - gde je registrovano oko 30 hiljada korisnika hašiša - završava potpuni ciklus trgovinom narkoticima. Ciklus koji počinje proizvodnjom, setvom, ambalažiranjem i kasnije prodajom zabranjenog bilja u i van zemlje.

''Albanija se od izvesnog vremena pojavljuje kao ''zemlja velikog rizika'' u snabdevanju mreža trgovine hašišom u Zapadnoj Evropi'', zaključuje šef Ureda obaveštajne službe za Zapadnu Evropu u Svetskoj organizaciji carina.

To je albanski alarm koji je nakon svetskih carina stigao i u Urede američkog FBI. Zajedno sa Inicijativom o saradnji u Jugoistočnoj Evropi SECI ) očekuje se da će eksperti FBI upravljati, počev od juna ove godine, jednim Uredom u Bukureštu - u Rumuniji, za borbu protiv kriminalnih aktivnosti u 11 država Centralne i Južne Evrope. Prvi cilj ovog Ureda u sklopu borbe protiv organizovanog međugraničnog kriminala je rasturanje mreža trgovine narkoticima. Na vrhu liste kao učesnica u ovoj antikriminalnoj inicijativi, ne samo zbog redosleda, po abecedi piše: Albania.

AIM Tirana

Alfred PEZA