Plačena ucena za kidnapirane vojnike!?

Xhavit Hasani,begunac zbog pucanja na izvrsitelje rusenja njegove bespravno izgradjene kuce, navodni heroj OVK, covek kojeg je KFOR nakon dvomesecnog drzanja u americkoj bazi "Bond stil" izrucio makedonskim vlastima, koje su ga oslobodili pritvora uz kauciju od 200 000 maraka, koji je nakon oslobadjanja nestao, povezuje se sa zarobljavanjem 4 makedonska vojnika na granici sa Kosovom. Opozicija tvrdi da se radi o otmici vojnika i njihovoj trampi za slobodu Hasanija. Afera, zasad nema cistu zavrsnicu.

Skopje, 13.04.2000

Afera "Hasani" privremeno je napustila naslovne stranice makedonskih novina, koje su danas osvanule sa novim udarnim naslovima - hapsenjem 30 americkih vojnika iz sastava KFOR-a koji su u veselom stanju malo provocirali i tukli ispred dva kafica u Skopju. Xhavit Hasani, kao glavni akter jedne afere, ipak se najduze zadrzao u ovdasnjim medijima. Kao afera duze traje i od cuvene "love-affair" ranijeg predsednika Gligorova. Pomenimo samo neke naslove koji su pratili aferu: komentar u vladinoj "Novoj Makedoniji" proslog vikenda porucuje "Hasim Taci treba da se izvini Georgievskom", "Makedonija denes" na naslovnoj stranici postavlja dva pitanja "Ko zatvara aferu "Trampa'?"i "Dali je Xhavit Hasani spijun tajne sluzbe?", dan ranije "Vecer" (naslovna strana) tvrdi "Tuzilastvo i Krivicni savet otvorili su Hasaniju vrata za Kosovo", "Makedonija denes" pise o "Skandalu za ostavke" i za kumove "trampe" imenuje "navise vrhove u vlasti"... Slucaj je povod za tvrdnje "Ko nam garantuje bezbednost? Nesigurnost i neizvesnost - nasa svakodnevica" (naslovna "Makedonja denes"), "Sada svako moze da vas saceka i kindapira" (naslovna, "Dnevnik"), "U Makedoniji nema sudije koji moze osuditi kriminalca - komandanta OVK" (naslovna, "Vecer"). U parlamentu je zatrazena potpuna informacija o aferi, "Makedonija denes" je slucaj Hasani nazvala "aferom koja ceka objasnjenje" i upitala, opet na naslovnoj strani, "Zasto cuti Republicki sudski savet?". "Dnevnik"(naslovna) konstatira "UNMIK zna gde je Asani, ali nece ga uhapsiti, jer Makedonija ne trazi to!", koji dan kasnije na prvoj strani tvrdi "Slavljenniku u Vitini nema ko da mu napise poternicu". 12 aprila "Makedonija denes" tvrdi da je Xhavit Hasani Makedoniju napustio sa makedonskim pasosom. Suvisno je reci da je afera udarna vest u elektronskim medijima. Prenoseci pisanje pristinske "Kohe ditore" svi mediji tvrde da je u aferu upleten predsednik DPA Arben Xhaferi, koji je navodno dopratio Hasanija do akedonsko - kosovske granice. Uplice se i Vrhovni sud Makedonije - najvisa sudska instanca trazi objasnjenje za slucaj "Hasani-granicari". Predsednik Makedonije Boris Trajkovski demantirao je svoju umesanost u aferi i zatrazio od ministara odbrane i pravde...

Sto je povod ovoj ocito, bar po tretmanu medija, velikoj aferi? I pored

ogromnog angazmana ovdasnje javnosti, opozicionih partija, mmnogo toga je nejasno. Sa jedne strane postoji nesporno dokazani incident na makedonsko -kosovskoj granici - cetvoro vojnika Armije republike Makedonije uhvaceni su od neidintifikovane (para)vojne formacije i drzani satima. Pre tog incidenta KFOR je makedonskim vlastima predao Xhavita Hasanija, kojeg je od 8 januara drzala u americkoj bazi na Kosovu. Makedonija je izdala medjunarodnu poternicu po Hasaniju, koji je pre godinu i po dana prilikom dolaska izvrsitelja resenja o rusenju njegove bespravno podignute kuce u skopskom naselju Butel pucao na izvrsitelje i policiju i pobegao. Otad pa sve do izrucenja o njemu se nista nije znalo.

Hronologija afere "Hasani" zapocela je izvestavanjem medija o demonstracijama na makedonsko - kosovskoj granici, blokadi puta, da bi se sprecilo izrucenje Makedoniji Xhavita Hasanija. Time su bili zateceni

i ovdasnji mediji, ali i ovdasnja vlast. Skopski "Dnevnik" u svom broju od 29 marta, na naslovnoj stranici, pozivajuci se na agenciju "Makfaks" oprezno pita "Ubica na policajaca u Aracinovu nalazi se u americkoj bazi u Urosevcu?". U tekstu pod tim naslovom navodi se da stotinjak kosovskih Albanaca je na nekoliko punktova blokirala put prema Makedoniji protestirajuci protiv namere KFOR-a da makedonskim vlastima izruci Xhavida Asanija "koji se trazi zbog ubistva policajaca u

Makedoniji". U tekstu dalje nema ni retka koji bi Asanija povezao sa januarskim ubistvom troje policajaca na ulasku u selu Aracinovu, 11 januara ove godine, cak sto vise u tekstu je navedeno da "u MUP kazu da oni imaju raspisano medjunarodnu poternicu za lice osumljiceno za ubistvo troje policajaca u Aracinovu, medjutim tvrde da "nije rec o Xhavidu Asaniju, vec o Amidu Asaniju"! U prvi mah izgleda da se radi o jednostavnom prividu. Kao refleks sto su se neki elektronski mediji prethodnog dana natjecali ko ce bombasticnije speklulirati na istu temu. Ali, dan ranije izvestavajuci o blokadi puta Pristina - Skopje pisali su i dnevnik "Makedonija denes" i "Utrinski vesnik", oboje bliski opoziciji. Prvi je objasnio da Xhavid Hasani, a ne Asani, nema veze sa slucajem Aracinovo, dok "Utrinski vesnik" dodaje da je ta povezanost decidno sluzbeno demantirana i navodi i podatak da je doticni Hasani bio uhapsen 9 januara u Vitini i da se otada nalazio u americkoj bazi "Bond stil" ( po zakonima fizike nije mogao biti tamo i u Aracinovu). "Utrinski" navodi i razlog zbog cega je za Hasanijem raspisana medjunarodna poternica: on je pre godiinu i po pucao u sudske izvrsitelje i policajce koji su asistirali pri rusenju njegove "divogradnje" - kuce izradjene bez neophodnih dozvola. "Dnevnik" 30 aprila opet o Asaniju(!) tvrdeci da Asani nije u Makedoniji, kforovci uporno cute, a MUP nista ne zna o njegovoj ekstradikciji. Opet ignorirajuci vest objavljenu prethodnog dana u "Makedoniji denes" i "Veceru" (najava krupnim slovima na naslovnoj stranici) da se Hasani nalazi u istraznom zatvoru u skopskom naselju popularno zvanom Sutka.

Nedeljnik "Start" smatra da se radi o strategiji zataskivanja slucaja Aracinovo po kojoj mediji su se prepustili "zavadnickoj privlacnosti prezimena Asani" ( i "Start" upotrebljava prezime Asani umesto Hasani!):"Samo tako se moglo dogoditi Xhavid Asani da prakticno preko noci postane jedan od "veoma verojatnih izvrsioca" aracinvoskog trojnog zlocina, iako niti jedan od raspolozivih nisu isli i jos uvek ne idu u prilog te neverovatne spekulacije". Po "Startu" MUP namerno ostavlja novinare da spekulisu, jer "nema ni trunke istine, ali nema ni stete - po MUP": "Slucaj Aracinovo je tako stavljen u stanje svesnog potpunog mirovanja - do zabusavanja". To mozda i objasnjava kako se dogodilo da o ovom slucaju opozicioni blizi mediji koliko toliko objektivno informiraju, iako su sve slicne slucajeve po pravilu koristili kao dokaz o o albanskoj - unutrasnjoj, kosovskoj i sl. opasnosti po Makedoniju, a oni blizi poziciji nesto oko toga mute. Cini se da i slucaj Hasani, koji se nakon begstva iz Makedonije prikljucio OVK-u, je samo jedna medjuepizoda u dvegodisnjem sapunskom serijalu o opasnosti za drzavu nazvanoj OVK. Afera je dosla nakon visednevnog spekuliranja o delovanju Kosovskog zastitnog korpusa na teritoriji Makedonije, prosirivanjem zone "Karadak" i na Makedoniju. Takvu tvrdnju je sa parlamentarne govornice naveo poslanik opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije Lazar Kitanovski. Zatim su mediji u stilu kenoovih "Stilskih vezbi" stvar eksploatirali do krajnjih granica. Kada su spekulacije demantirane i od KFOR-a i UNMIK-a i od Medjunarodne krizne grupe (ICG) od cijeg je navodnog izvestaja sve pocelo, stigao je "slucaj Hasani", koji je navodno heroj OVK.

Od samog aktiviziranja OVK plasirane su informacije da je Kosovo samo prvi front njihovog delovanja, te u daljim fazama dolazi i Makedonija. U to vreme su se dogodile i neke ekplozije koje su pripisane OVK-u. Pre pocetka i nakon starta sukoba OVK sa jugoslovenskom armijom, pogotovo u doba intervencije NATO u Jugoslaviji, kontinuirano su plasirane informacije o logistickoj podrsci sa makedonske strane (obuka pripadnika OVK i njene baze na makedonskoj teritoriji, lecenje ranjenika, mobilizacija makedonskih Albanaca...). Sada se i ne postavlja dilema dali je OVK prisutna u Makedoniji. Paralelno sa isijavanjem afere u nedeljniku "Kapital" stampan je intervju sa Arbenom Xhaferijem u kome on pozivajuci se na NATO kaze da OVK, koji ne postoji, nije prisutan u Makedoniji, dok na stranicama ispred njegovog intervjua, gotovo kao uvod u njega, Petar Skrbina, pretstavljen kao diplomirani masinski inzinjer, pukovnik u penziji i vojno-politicki analiticar tvrdi nesto drugo. Po njemu "sustinsko pitanje nije dali ona postoji kod nas vec u kojim formama i vidovima OVK operise na nasoj teritoriji (drzavi) i dali u sebi sadrzi elemente za ostvarivanje odredjenih politickih ciljeva, ili pretstavlja samo fizicki lociran deo snag za poddrsku ciljeva na drugim teritorijama (Kosovo i Juzna Srbija)".

U medjuvremenu, Hasani je dobio resenje Osnovnog suda II da polaganjem kaucije od 200 000 hiljada maraka i napustio istrazni zatvor Suto Orizari. O oslobadjanu uz kauciju nadlezni organi su izjavili da nema niceg neubicajenog, te da je postovana standardna procedura. Mada njegov advokat je juce tvrdio da se on nalazi jos uvek u Makedoniji, ima vise spekulacija da se on ipak nalazi u Vitini, gde je navodno proslavio svoju slobodu. Fakt da je Hasanija dok je bio u istraznom zatvoru posetio ministar pravde Xhevdet Nasufi, bio je povod za tvrdnje medija na makedonskom i opozicije da je u oslobadjanje Hasanija upletena DPA, vlada, pa cak i predednik drzave, cijem su izboru u mnogome pomogli glasovi Albanaca. Od samog pocetka slucaj izrucivanja i oslobadjanja Hasanija povezivan je granicnim incidentom u kome je cetvoro vojnika ARM zarobljeno i drzano vise sati. Deo medija i opozicija tvrdi da se radi o TRAMPI -otmici vojnika, uceni upucenoj makedonskim vlastima, koje su pristale da oslobadjanje vojnika "plate" oslobadjanjem Hasanija.

Kao dokaz za to potseca se da Makedonija, iako zna gde je, Hasani ne trazi njegovo izrucenje, da KFOR na Kosovu nema nameru da Hasanija hapsi ponovo. Opozicija i njima skloni mediji ne odustaju od svojih tvrdnji. Na zadnjoj sednici parlamenta usvojen je predlog da vlada u roku od sedam dana izradi informaciju, ali ne o jednom slucaju "otmica radi oslobadjanja Hasanija", vec o dva "slucaju vojnika drzanih od zasad neindetifikovane formacije" i " oslobadja uz kauciju Hasanija".

Jasno je da po onome sto se moze uzeti kao nesporan fakt, malo cega otkriveno o pozadini ova dva slucaja. Informacija vlade o njima sigurno ce biti povod za zestok prilaz opozicije koja je imala i imace dovoljno vremena da pribavi dokaze za svoje tvrdnje. I bez toga ona je zatrazila interpelaciji za ministra pravde Xhevdeta Nasufija, ministra odbrane Nikolu Kljuseva (zapravo njeno prosirenje jer je poslanicka grupa Socijaldemokratskog saveza ranije podnela interpelaciju za njega) i republickog javnog tuzioca Stavre Djikova. Znaci, nastavak afere Hasani sledi kroz sedam dana, i to kroz duel nezadovoljne javnosti i opozicije naspram poziciji.

AIM Skopje

ISO RUSI