Mito i korupcija hronična bolest Srbije

AIM, Podgorica, 13. 4. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

U Srbiji sve može da teče glatko i da funkcioniše kao švajcarski sat, ali tek kad se plati za uslugu koja se traži. Hoćete do gospodina lekara, treba vam hitno? Želite da upišete dete u srednju školu ili na fakultet, da izvadite pasoš, kupite automobil, uqe ili šećer? Nema problema, to po nepisanim cenovnicima košta toliko, a već će se naći prijatelj ili poznanik koji "će vam učiniti" uz nadoknadu da rešite problem što vas tišti... Država koja je po oceni vladajućeg režima postala najveće gradilište na Balkanu,, , sa ,,neimarstvom kakvo nije zapamćeno u svetskim razmerama, ipak ne može da se izleči od hronične bolesti koja se zove korupcionitis i podmititis. Ova boljka uzima sve više maha i po nekim stranim istraživanjima, Srbija je izbila na prvo mesto evropske skale mita i korupcije.

I rezultati upravo objavljenog istraživanja Beogradskog centra za proučavanje alternativa na ovu temu, ali iz ugla javnog mnenja Srbije i u ravni tzv. "sitne korupcije", potvrdjuju tezu da su korupcija i podmićivanje postali "rak rana" države Srbije.

• Ključni nalaz ovog istraživanja je uočavanje procesa navikavanja na korupciju i podmićivanje. Naravno, samo u meri u kojoj se na zlo može navići. Jedni su navikli da traže, zahtevaju, ucenjuju i uzimaju, a drugi se navikavaju da daju, kad imaju i nevoljno, ali daju! Sitna korupcija je od socijalno nepoželjne pojave prešla u običaj, čak se može reći da se danas smatra delom pristojnog ponašanja. Tako je i ova pojava ušla u proces uobličavanja, kao i mnoge druge pojave iz društvene patologije. To je samo još jedan simptom hroničnog stanja našeg društva koji potvrdjuje da je tu reč o "bolesnom društvu"- rekao je mr Srećko Mihailović, rukovodilac projekta, komentarišući rezultate upravo završenog projekta.

Tri petine gradjana (od 1.619 anketiranih stanovnika) smatra da su u Srbiji svi prinudjeni da podmićivanjem dolaze do svojih prava, a ako se to shvati i kao procena razmera pojave, onda je danas korupcija dominantni način dolaženja do gradjanskih prava, ocenili su istraživači. Čak 34 odsto ispitanika se slaže sa stavom da je vreme u kojem živimo takvo da " čovek mora da naplati i onu uslugu koju bi u drugim okolnostima obavio kao sastavni deo posla".

Prema analiziranim odgovorima, svaki peti gradjani je doživeo da mu neko zbog nečega traži mito, a 20 odsto ljudi priznalo je da bi ponudila novac nekome ako bi on mogao da im obavi "neku važnu stvar". Skoro četvrtina anketiranih je potvrdilo da su barem jednom platili za odredjenu uslugu. Ipak, skala prihvaćenosti korupcije pokazuje da 51 odsto gradjana nikad ne bi tražilo nadoknadu za učinjenu uslugu.

Iz podataka prikupljenih istraživanjem vidi se da ne postoji delatnost, odnosno profesija u Srbiji koja nije "dobro" zahvaćena pojavom u žargonu nazvanom "podmazivanje". Po oceni anketiranih, na prvom mestu po korumpiranosti je carina , na drugom državni vrh, na trećem je zdravstvo, a potom državne delatnosti, policija, opštinske i republičke službe, pravosudje, državna i privatna preduzeća. Bez obzira na to što na ovoj lestvici zauzima "tek" drugo mesto, ocena javnosti o korumpiranosti državnog vrha ima najveću težinu, smatra sociolog dr Silvano Bolčić.

Iskazi o raširenosti korupcije po delatnostima sa stranačkim obeležjima pokazuju da i pristalice vladajuće koalicije u 42 odsto slučajeva smatraju da u državnom vrhu ima mnogo korumpiranih.

• Neke delatnosti i profesije u ovoj zemlji, kao što su zdravstvo i lekari, već duže vreme važe kao mesta gde se često daje i prima mito. Tu oblast i profesiju su i ispitanici relativno češće pominjali kad su navodili primere za davanje i uzimanje mita. Ipak, kad je anketom ponudjeno da se iz odredjenog kruga profesija izdvoje one koje su najviše uključene u podmićivanje i korupciju, na prvom mestu su bili ljudi iz državnog vrha, pa tek onda lekari, zatim carinici... Moguće je da su anketirani u jednom slučaju iskazivali vlastito iskustvo, zbog čega im je bilo vidljivije podmićivanje lekara, dok su u drugom slučaju imali u vidu težinu i vidljive efekte udela u korupcoiji, zbog čega su posebno izdvojili ljude iz državnog vrha- objasnio je dr Bolčić, uz komentar da je korupcija, sama po sebi rušenje prava, konkretnog i kao temelja moderne društvene regulacije.

• Kad se jednom poruši pravo i to od onih koji ga kreiraju i koji bi trebalo da ga štite, onda je korupcija zaista samo jedan od nesumnjivih vidova derogiranja prava i njen zloćudni vid- ocenio je ovaj sociolog.

Analizirajući opšti stav gradjana prema mitu i korupciji, psiholog dr Bora Kuzmanović je uočio da je većina anketiranih svesna da su te pojave naša realnost, koje, uprkos postupcima, osudjuju. Tako čak 81 odsto gradjana podržava iskaz: "mito i korupcija su rak rana svakog društva". Ovo istraživanje pokazuje da gradjani odomaćeni sistem u kojem caruje pravilo "ja tebi, ti meni", vide i kao deo lokalnog menatliteta.

Psiholog dr Mirjana Vasović analizirala je moralni stav gradjana na osnovu 10 ponudjenih situacija vezanih za istraživanu pojavu. Jedini postupak koji je jednoglasno ocenjen kao moralno apsolutno nedopušten je onaj sadržan u deset Božjih zapovesti- "Ne kradi!"

Koliko se život u Srbiji poslednjih godina izmenio i okrenuo "naglavačke", kidajući do juče važeći sistem moralnih normi i vrednosti, potvrdjuje i podatak da je 74 odsto ispitanika svesno da je stanje u društvu kriminalizovano. Oni su izjavili da "u ovom društvu dobro prolaze samo prevaranti i kriminalci". U visokom procentu (70 odsto) zabeleženi su i iskazi da "ljudi u Srbiji poštuju zakon samo kad im to odgovara."

Istražujući stavove anketiranih prema vlasti i državi, sociolog dr Stjepan Gredelj je utvrdio da sedam od 10 ispitanika smatra da je uzajamno ignorisanje i varanje temelj uzajamnog odnosa. Više od jedne trećine učesnika ankete izjavilo da je ispravno lično uzvratiti državi (vlasti) istom merom- to jest odgovoriti na njena verolomstva i prevare adekvatnom reakcijom. Pa ko duže izdrži.

• U odnosima institucionalnog rasula, rušenje prava korupcijom se jasno pokazuje. Ključno mesto je ne postojanje pravne države i shvatanje države kao drugog lica za režim. Zanimljivo je da jedna trećina ispitanih smatra da bi promena političkog sistema umanjila korupciju, a isto toliko veruje da bi dolaskom opozicije na vlast, korupcija ostala ista. Uz to 14 odsto gradjana misli da je pre 10 godina bilo manje podmićivanja, a 91 odsto smatra da je danas korumpiranost veća- ocenio je dr Gredelj.

Rezultati istraživanja CPA samo su potvrdili ono što svi na ovom delu Balkana znaju- da ne možeš da mrdneš ni malim prstom, a da ti neko ne traži nešto zauzvrat- sitni pokloni daju se za male usluge, dok "konretni"poslovi ne mogu da se odrade bez adekvatne novčane nadoknade. Mada ponekad može da prodje i plaćanje u naturi ako je u pitanju mlada i atraktivna osoba. Nema ništa za džabe, mogao bi da bude slogan u lokalnoj upotrebi, ali, ruku na srce, takve pojave raširene su i u razvijenom svetu koji drži do svoje demokratske tradicije. Jednostavno, niko nije gadjiv na novac.

Olga Nikolić (AIM)