Pripajanje po direktivi Direkcije

Globalizacija na srpski način

Nedavno objavljeno da je Kompanija "Dunav grupa" pripojila hotelsko preduzece "Metropol". Čelni ljudi obe firme ujedno su i visoki funkcioneri Jugoslovenske levice u čijem je vrhu verovatno i "skuvana" ova odluka

AIM, Podogorica, 9. 4. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Na procese globalizacije svetske industrije, trgovine, bankarstva i svih vrsta usluga srpski državni i politički establišment do sada je gledao sa visokom dozom gadjenja i nepoverenja. Civilizacijska uskogrudost i ksenofobija Beograda iza tih procesa uglavnom su prepoznavali ujdurmu novog svetskog poretka koji preko ekonomskog porobljavanja želi da politički ovlada celim svetom.

Palanačka filozofija ekonomske samodovoljnosti ni danas nije promenjena u Beogradu, ali je u političko-privredni vokabular odjednom ubačen slogan o "praćenju svetskih trendova - ukrupnjavanja". Poslednjeg dana marta pompezno su se u Beogradu "venčale" dve srpske firme, na prvi pogled različitih tipova poslovanja, ali "mladencima" ne treba gledati u zube jer svetski trendovi ne podrazumevaju samo ukupnjavanje kompanija koje proizvode iste robe ili nude iste usluge. Dakle, "ukrupnili" su se osiguravajuća kompanija "Dunav grupa - Dunav osiguranje" i hotelsko preduzeće "Metropol". Preciznije rečeno potpisan je ugovor po kome je "Dunav" pripojio "Metropol". Svako iole razuman, pa ako još podržava svetske trendove globalizacije (i Novog svetskog poretka) može samo da pozdravi jedno ovakvo "ukrupnjavanje" u Srbiji, ali ne može a da se ne zapita šta znači formulacija "pripajanje".

Oni sa malo boljim pamćenjem setiće se da su pripajanja jednog preduzeća drugom bila uobičajena praksa u vreme samoupravnog socijalizma kad se političkim odlukama i diktatom opštinskih, republičkih ili federalnog centralnog komiteta recimo preduzeće za sakupljanje sekundarnih sirovina "Inos" pripajalo preduzeću za proizvodnju tehničkih gasova "Tehnogas". Ali, o tim detaljima nešto kasnije, kad pogledamo kako je proteklo svečano "pripajanje".

Pripajanje hotelskog preduzeća "Metropol" iz Beograda kompaniji "Dunav osiguranje" iz "Dunav grupe", početak je opšteg trenda ukrupnjavanja srpske privrede, izjavio je tom prilikom ministar turizma Srbije i predsednik Upravnog odbora "Metropola" Slobodan Čerović koji je zajedno sa predsednikom "Dunav grupe" Nebojšom Maljkovićem potpisao ugovor o intergraciji tog preduzeća, u čijem su sastavu hoteli "Metropol" i "Jugoslavija", u "Dunav osiguranje". Treba primetiti da se u pojedinim novinskim izveštajima provlači i termin "integracija", što je ipak nešto drugo od "pripajanja".

• Ugovorom je predvidjeno da Dunav grupa investira do kraja godine 100 miliona dinara u "Metropol", s tim što će veći deo biti usmeren u rekonstrukuciju hotela "Jugoslavija", značajno oštećenog u bombardovanju Jugoslavije - istakao je Čerović na konferenciji za novinare i obelodanio da Ministarstvo turizma podržava povezivanje preduzeća iz različitih grupacija u veće poslovne sisteme.Čerović je još rekao da su preduzeća u Srbiji u proteklih deset godina bila samo rasparčavana na manje firme. Dodao je da turistička privreda Srbije bez domaćeg ili inostranog kapitala neće imati priliku da se razvija. Odluku Skupštine akcionara "Metropola" da udje u integraciju sa "Dunavom", prihvatilo je na referendumu 88 odsto radnika.

Predsednik "Dunav grupe" Nebojša Maljković istakao je da će tom integracijom kompanija ojačati svoje fondove prema osiguranicima u zemlji i inostranstvu. On je najavio da će tokom naredne nedelje biti potpisan ugovor i o pripajanju hotelskog preduzeća "Varadin" iz Novog Sada "Dunav osiguranju", kao i da će beogradski restoran "Grmeč" biti vraćen u sastav te Kompanije.

To su činjenice koje su Čerović i Maljković smatrali za potrebno da saopšte domaćoj ( a zbog rejtinga, možda i svetskoj) javnosti. Mnogo pitanja i dilema ostaje, medjutim, nejasno. Kao prvo, recimo, moglo bi se postaviti pitanje šta je jedna od vladajućih partija u Srbiji i Jugoslaviji - Jugoslovenska levica - želela da postigne ovim "pripajanjem", osim jefitnih propagandnim poena. Jer, nije naodmet podsetiti da su akteri ovog "pripajanja" dva visoka funkcionera Jugoslovenske levice. Osim što je predsednik Upravnog odbora i direktor Hotelskog preduzeća "Metropol" Slobodan Čerović je član Direkcije Jugoslovenske levice, predsednik njenog odbora u Beogradu i republički ministar za turizam. U tom kontekstu zaista neozbiljno zvuči kad direktor Čerović kaže da ministar Čerović "podržava povezivanje preduzeća iz različitih grupacija u veće poslovne sisteme" (citat sa konferencije za štampu).

Nebojša Maljković je kao poverljiv kadar predsednice Direkcije Jugoslovenske levice Mirjane Marković u prethodnom sazivu bio potpredsednik Savezne vlade, ali je odatle povučen i postavljen za generalnog direktora "Dunav grupe". Osiguravajuća kompanija "Dunav" oduvek je predstavljala vredno skladište ogromne količine svežeg dnevnog novca zbog prirode posla kojim se bavi, ali i nekako van sveopšte kontrole tokova novca od strane vladajućeg režima. Ako su pošte, Služba platnog prometa, poslovne banke i Narodna banka Jugoslavije - dakle sve finansijske institucije koje dnevno obrću dinare - bile pod kontrolom najuže vladajuće garniture, tadašnji ZOIL "Dunav" morao je takodje da dodje u sigurne ruke koje umeju da konrolišu tokove novca i usmeravaju ga prema potrebama režima.

Maljković kao nekadašnji direktor Turističkog preduzeća "Putnik" a kasnije i kao suvlasnik jedne od najsolventnijih privatnih banaka u Srbiji, bio je idealan čovek koga je Direkcija poslala u "Dunav".

Posle godinu i po dana od ZOIL-a stvorena je "Dunav grupa" koja, kako nam saopštavaju, ulazi u biznis sa hotelima i kafanama po Beogradu i Novom Sadu. Kakav je interes "Dunav grupe" da pripoji preduzeće "Metropol" sa istoimenim i hotelom "Jugoslavija" ? Javna je tajna da beogradski ali i svi srpski hoteli jedva sastavljaju kraj s krajem jer pravih turista i poslovnih ljudi u ovoj zemlji nema iz dobro poznatih razloga medjunarodne izolacije. Hotel "Jugoslavija" znatno je oštećen u prošlogodišnjem NATO bombardovanju, ali je nedavno pompezno objavljena njegova "obnova" iz sredstava vlade Srbije.

Ulaganje "Dunav grupe" od 100 miliona dinara u rekonstrukciju "Jugoslavije" može da znači samo dve stvari - da "obnova" srpske vlade nije uspela, ili da je Maljković zajedno sa Čerovićem namirisao skoro ukidanje sankcija i navalu turista i biznismena u Srbiju. Ali, da nije tako teško da li bi Čerović u hotelu "Metropol" i dalje držao takozvani noćni klub sa animir damama iz Rusije i Rumunije. "Pripajanje" ministra-direktora Čerovića direktoru Maljkoviću može se tumačiti samo kao pregrupisavanje privatizovanog državnog kapitala unutar partijske nomenklature Jugoslovenske levice koje se nikako ne bi moglo dogoditi a da prethodno nije odobreno na najvišem mestu Direkcije. Pri tome, profit jeste bio osnovni pokretač "pripajanja", ali teško da će korist biti opštedruštvena iako se (po starom otrcanom klišeu) radnicima "Metropola" obećavaju kule i gradovi.

U celom poslu čudno zvuči izjava Slobodana Čerovića da je 88 odsto radnika preduzeća u kome je on direktor oduševljeno glasalo za "pripajanje". Ako preduzeće "Metropol" ima Upravni odbor akcionara i ako su oni odobrili "pripajanje" kao suštinski vlasnici šta o tome ima da se izjašnjavaju radnici. Osim ako još nije jaka nostalgija za radničkim savetom i samoupravnom radničkom kontrolom. Za širu i stručnu javnost ostaloje takodje nejasno šta u konkretnom slučaju znači "pripajanje". Da li je "Dunav grupa" sa 100 miliona dinara stoprocentno kupila vlasništvo "Metropola", ili možda postala vlasnik 50 odsto kapitala tog hotelskog preduzeća. Da li možda "Metropol" posluje sa gubicima, ili nema obrtni kapital da renovira svoje hotele pa "Dunav grupa" uskače sa svojim novcem. Ili možda članovi Direkcije misle da je to unutrašnja stvar njihove Partije, pa se nisu trudili da recimo objave javni medjunarodni tender za prodaju firme "Metropol". Šta bi, na primer,bilo da se tada na konkursu pojavio multinacionalni "Šeraton" i, umesto 100 miliona dinara koliko je "pripajanje platila "Dunav grupa", ponudio 100 miliona dolara. Kako li bi onda glasalo onih 88 odsto radnika ?

Miša Brkić (AIM)