Odluka na "klimavim nogama"

Priština, 8.03.2000

Srpsko Nacionalno veće je odlučilo da prekine šestomesečni bojkot formiranih međunarodnih insititucija na Kosovu. Poslednjeg vikenda, u Gračanici je odlučeno da sa svojim predstavnicima učestvuju u ovim zajedničkim telima, Privremenom administrativnom i trazicionom veću Kosova, ali u svojstvu posmatrača naredna tri meseca. Međutim, u očekivanju povratka civilnog administratora Bernara Kušnera s puta, kada bi predstavnik srpske zajednice učestvovao po prvi put na zajedničkom sastanku, zajedno sa Hashimom Thaqijem, Ibrahimom Rugovom i Rexhepom Qosjom, već su najavili da će ovu odluku preispitati. Razlog tome su pokušaji nezadovoljnih pripadnika srpske zajednice, koji takođe žive u Gračanici, da isprovociraju veće incidente ili nerede, a zbog čega već dva dana moraju da intervenišu pripadnici KFOR-a sprečavajući ih da dopru do dvorišta manastira Gračanica, gde se odvijaju političke aktivnosti preostalih Srba i njihovih lidera. Poslednji incident je ipak nešto drugačije započeo, verovatno da bi se pokazalo da pripadnici KFOR-a ne misle dobro Srbima (koje inače danonoćno čuvaju). Jedno lice je bez razloga vilama napalo četvoročlanu patrolu švedskih vojnika, nakon čega su uspeli da ga uhapse. Zatim je šest lica '' naoružano'' takođe vilama, sekirama i drugim poljoprivrednim alatima ponovo napalo švedske vojnike, ne prekidajući sa ''agresivnim napadom'', kako u sedištu KFOR-a ocenjuju, ni nakon ispaljivanja metka upozorenja u vazduh. Osoba koja je sekirom nasrnula na jednog vojnika pogođen je iz vatrenog oružja u predelu nogu, a zatim odvezen u rusku bolnicu u Kosovu Polju kako bi mu se ukazala medicinska pomoć. Zatim se ispred komandne kućice vojnika KFOR-a okupilo oko 200 meštana Gračanice, napali je kamenicama, pokušavajući i nasilno da provale unutra. Razišli su se kada su se mirotvorci pripremali da upotrebe suzavac. Nakon ovoga, Srpsko Nacionalno vece sa sedištem u Gračanici izlazi sa izjavom da će svoju odluku o ulasku u medjunarodna tela prispitati. Ovih dana će biti mnogo jasnije - da li zbog toga što stvarno misle da su švedski vojnici nekome ugrozili život ili iz straha od svijih nezadovoljnih sunarodnika, da i njih mogu napadati i to ne samo verbalno.

Osnivanjem Tranzicionog veća Kosova tokom prošle godine učešće su uzeli i srpski predstavnici - episkop raško prizrenski Artemije i Momčilo Trajković, tada predsednik Srpskog pokreta otpora. Izašli su iz njega zbog navodnog formiranja Zaštitnog korpusa Kosova čiji su članovi bili uglavnom pripadnici bivše OVK. Međutim, bolji poznavaoci političkih kretanja ni u jednom trenutku nisu pomislili da je to pravi razlog izlaska iz ovog savetodavnog tela, koje danas ima ulogu ( sam Kušner kaže ) nekog mini Parlamenta. Iako to nikada nisu gospodin Artemije ili Trajković javno rekli, a verovatno ni danas ne bi, ovde je uvreženo mišljenje da su se odlučili na ovaj nepopularan korak pod ogromnim pritiskom vlasti u Srbiji, možda i opozicije i svakako onih radikalnijih krugova među kosovskim Srbima na samom Kosovu. Ovo možda dokazuje ne samo incidentno ponašanje nekoliko desetina Srba u Gračanici, drugoj regiji po broju građana koji su se tu koncentrisali, već i onih u Severnom delu Mitrovice koji se nisu ni pojavili na poslednjem sastanku Srpskog nacionalnog veća, pokazujući tako svoje raspoloženje prema odluci koja je doneta u Gračanici. Naime, prisustvovali nisu jer su unapred izračunali da bi bili preglasani. Članovi ovog veća iz preostale tri regije gde je veća koncetracija srpskog stanovništva, takođe su glasali za participaciju kosovskih Srba u međunarodnim strukturama. Zato, ovim u Gračanici ostaje sada da izazivaju incidente, a u Mitrovici da verbalno vređaju i prete. Iz dana u dan sve oštrije izjave dolaze i iz vrha beogradskog režima, koristeći se poznatim frazama o izdajnicima. Mirko Jakšić, predsednik Koštunicine Demokratske stranke Srbije za Kosovo, inače potpredsednik Srpskog nacionalnog veća, koji živi u Severnom delu Mitrovice, najavio je svoju ostavku. Oliver Ivanović, predsednik Izvršnog odbora ovog političkog tela kosovskih Srba za region Mitrovice, koji iz petinih žila pokušava da dokaže da nije član Jugoslovenske levice, preti stvaranjem paralelnog Srpskog nacionalnog veća. Deo opozicije u Srbiji daje podršku Srpskom nacionalnom veću u Gračanici, deo opozicije je uzdržan, a posledjnji deo govori ni malo mudroj, odnosno pogrešnoj odluci.

U čeličnim klještima se nalaze osobe koje su smogle hrabrosti da donesu zaista ne tako laku odluku, ali sigurno znajući šta ih sve čeka. Rada Trajković koja će učestvovati u svojstvu posmatrača u Privremenom administrativnom veću Kosova optužila je Olivera Ivanovića da je čovek srpskog režima. Što se motiva da se prihvati ovako teške odluke ona izjavljuje: ''Iako ću sedeti sa pojedincima u ovom veću za koje Srpsko nacionalno veće smatra da učestvuju u etničkom čišćenju Srba sa Kosova, a da nakon toga donose Uredbe koje potpisuje gospodin Kušner, važno je jer smatram da se time čuva suverenitet Srbije i Jugoslavije''. Otac Sava Janjić koji će participirati u Tranzicionom veću Kosova navodi da je ova odluka test i za međunarodnu zajednicu i za Albance. Za prve da pokažu da su spremni da dosledno sprovedu rezoluciju Saveta bezbednosti 12 44 OUN i da pokažu da li su za multietničko Kosovo. Uslovi za ulazak, pa makar i u svojstvu posmatrača podneti su civilnom administratoru Kušneru, a tiču se još bezbednosti manjinskih zajednica na Kosovu, zatim povratku Srba koji su morali da napuste Kosovo, otvaranja radio stanice na srpskom jeziku u Gračanici i slično. Za druge, Albance, da pokažu svoju toleranciju i pokažu da su za suživot i jasno osude nasilje nad manjinskim zajednicama.

Albanski politički krugovi, pozdravili su participiranje srpskih predstavnika u zajedničkim međunarodnim strukturama, međutim ne i odluku da da imaju privremeni posmatrački status. Ocenjuju da namere nisu baš naiskrenije i da se iza takve odluke krije nešto sasvim drugo. Škeljzen Maliqi u jednom svom autorskom tekstu ne isključuje i '' igru '' oko podele Kosova, pod navodnom brigom za Srbe u Severnom delu Mitrovice. Takođe očekuju da se srpski predstavnici jasno odreknu politike beogradskog režima i okrenu mu jednom za svagda leđa, a Albancima da se izvine zbog onoga što su Miloševićeve snage bezbedonsti učinile albanskoj populaciji tokom intervencije NATO na Jugoslaviju, ali i ranije. Čini se da se to najpre očekuje upravo od rade Trajković, do prošle godine visokog člana i poslanika u srpskom Parlamentu Šešeljeve Srpske radikalne stranke, ovdašnjim građanima poznata po veoma radikalnim izjavama kada su oni u pitanju. Nije mali broj ni onih koji se sećaju i njenog nastupa na lokalnoj TV Priština, pre desetk godina, kada je u svojstvu lekara na temu nataliteta govorila šta bi ona uradila sa albanskom decom. Dakle, ni njena politička prošlost nije tako čista. Zbog toga mnogi analitičari i smatraju da je upravo ona izabrana od strane svojih sunarodnika, kao pandam radikalnijim osobama s druge strane stola. Oni drugi smatraju da bi možda ova mesta mogli da nakon tri meseca preuzmu ponovo episkop raško prizrenski Artemije i Momčilo Trajković, ukoliko budu zadovoljni realizovanim zahtevima.

U tranzicionom veću će pored Oca Save u svojstvu posmatrača učestvovati još tri predstavnika Srba, dok je jedno mesto ostavljeno za člana iz Severnog dela Mitrovice, očito nadajući se da će se snage u ovom ogranku promeniti.

Čini se da su najzadovoljniji ovakvom odlukom kosovskih Srba predstavnici međunarodne zajednice. Kušner i komandant KFOR-a Klaus Rainhard smatraju da je ovo veoma važna odluka za budućnost Kosova, demoktariju i mir za sve zajednice na ovom prostoru. Da će se I glas Srba čuti u telima koja odlučuju o budućnosti ovog regiona. Ovu odluku su na do sada najglasniji način pozdravile najviše međunarodne ličnosti, od američke administracije do Generalnog sekretara OUN Kofija Anana.

Sada pred međunarodnom zajednicom predstoji takođe težak period. U roku od ova tri meseca, na Kosovo bi trebalo da se uz pomoć UNHCR-a vrati oko 100 srpskih porodica. One će biti smeštene u regionu Peći I Istoka. Ovo je saopštio Otac Sava, a potvrdili predstavnici civilne Misije. "To bi bio samo početak procesa povratka Srba", kazao je protosindjel Sava Janjić. Do sada je u Gračanici otvorena jedna klinika za pružanje zdravstvene pomoći lokalnom srpskom stanovništvu, a izgradnju su sponzorisali grčka Vlada I Organizacija "Lekari bez granica". U primremi je otvaranje I radio stanice čiji će donatori biti iz više zapadnih zemalja I OEBS. Otac Sava je kazao: "Oni su pokazali dobru nameru, red je da I mi pokažemo našu dobru nameru".

Sada samo ostaje pitanje da li će se nešto promeniti u odluci oko učešća Srba, pa makar I u svojstvu posmatrača u naredna tri meseca. Da li će biti izloženi dovoljno jakim pritiscima, da bi bili primorani da se ponovo povuku. Da li bi u tom slučaju beogradski režim ponovo pokušao da međunarodnim zvaničnicima nametne " svoje ljude " i tako pokaže ko je gazda na terenu I sa kime se može pregovarati!?. Ovo su samo pitanja.

AIM Priština

Ana BARDHI