OTMICA U IME KVORUMA I VLASTI

Talasanje Vojvodine: Zrenjanin

AIM, Podogorica, 8. 4. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Oko hiljadu Zrenjaninaca na ulici je, po jakom vetru, zviždalo u ritmu doboša dajući podršku odbornicima opozicionih stranaka u lokalnoj skupštini koji su posle celonoćnog i gotovo celodnevnog dobrovoljnog zatočenja u skupštinskom zdanju iz njega izašli, a partijski lideri - Vuk Obradović (SD), Zoran Đinđić (DS), Vladan Batić (DHSS), Mile Isakov (RDSV) - i njihovi izaslanici - Bogoljub Pejčić (SPO) i Sredoje Mihajlov (KV) - našli su se okupljenom narodu i poručili da je vlast u Srbiji u krizi i da je može promeniti samo udružena opozicija. Za današnje zrenjaninske prilike bilo je to masovno okupljanje ljudi koji su savladali napast apatije i probili informativnu blokadu.

Direktan povod za protest bilo je sprečavanje odbornika Jana Svetlika (LSV) da prisustvuje sednici Skupštine opštine i oduzimanje mandata Dragiši Lacmanoviću i Viorelu Besuu, dvojici odbornika Socijaldemokratije (SD). Tim manevrima lokalni režim je preventivno ukinuo, pretpostavljenu i verovatnu, opozicionu većinu i doneo odluke koje su, potom, bile dodatni razlog protesta. Opozicija je, potom, uzvratila masovnim (11, za početak) krivičnim prijavama. U Zrenjaninu su se lokalni okranci opozicionih partija udružili u Savez opozicionih stranaka simbolične skraćenice SOS.

Odbornik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Jano Svetlik (65) sprečen da prisustvuje sednici opštinske skupštine pošto su ga iz kuće odvela dvojica naoružanih mladića i sedam sati vozili oko Zrenjanina u autu za koji se, po nalepnici koja omogućuje parkiranje na skupštinski parking, pretpostavlja da je opštinski. Jan Svetlik, zemljoradnik iz Aradca, objašnjava kako su ga odveli:

Ja sam bio na dvorištu. Došli su, ni dobar dan, ni ništa, nego – ideš sa nama. Čekajte, kažem - gde, šta kako. Ne pitaj ništa, nego ulazi. Ja sam se usprotivio. Šta, kažem - neću da idem kuda da idem. Uhvatili su me pod mišku. Ja sam se otimao, onda vidim da ne mogu da im se otmem...

Posetioci su pristali da se, uz njihovu pratnju Svetlik opere od rada u štali. Vozili su ga po periferiji Zrenjanina i selima oko Zrenjanina od pola osam do pola tri, bivali sve korektniji (ja sam došao do zaključka da ih ne krivim, oni su dečki radili svoj posao. Nisu zaposleni, ni jedan ni drugi), vodili su ga u kafane, popili su sok. Ostavili su ga kod Aradca, pa je kući došao peške. Tamo ga je (možda slučajno, ne znam) čekao policijski inspektor. Dolazio je i na dan protesta; najavu da će ga odvesti da da zvaničnu izjavu tog dana nije održao. Svetlik je ipak stigao i na sednicu opštinske skupštine i tamo, pred odbornicima, ispričao šta mu se desilo. I drugi opozicioni odbornici su se žalili da su imali bliske susrete s ljudima koji su im, manje više otvoreno, govorili da nema potrebe da odlaze na tu sednicu. Dvojica su, zbog toga, odlučili da ne spavaju kod kuće, ali da ipak odu na zasedanje opštinskog parlamenta.

Koalicija SPS i JUL vlada Zrenjaninom pošto je, uz pomoć prebega iz drugih stranaka, sa samo jednim glasom više, smenila opštinsko rukovodstvo izabrano na lokalnim izborima 1996. čiji su rezultati priznati 1997. famoznim Lex specialisom. Posle tako osvojene vlasti, socijalisti su preuzeli sve, a naročito opštinski nedeljnik Zrenjanin. Potom su usledili masovni otkazi svima koji su radili za izabranu vlast. Ni portiri nisu bili pošteđeni.

Trenutno vladajuća koalicija ima 33 odobrnika. U Zrenjaninu tvrde da je to njihov plafon i da više od toga ne mogu dobiti. Oduzimanjem mandata dvojici odbornika Socijaldemokratije skupštinski saziv je smnajen sa 67 na 65 odbornika, a kvorum definisan na baš (ta) 33 glasa. Pošto je Jano Svetlik bio u nevoljnom obilasku zrenjaninske okoline pod pratnjom, opozicija je imala glas manje. Potom se lako pretrčalo preko ukupno 105 (!) tačaka dnevnog reda, bez mogućih neprijatnih obrta: u dnevni red je naknadno uneto čak 44 tačke. Usvojen je, sa tri meseca i pet dana ogrešenja o zakonske rokove gradski statut. Njime je broj izbornih mesta smanjen za tri gradska u kojima je, do sada, pobeđivala opozicija. Pet dana posle roka usvojen je i budžet grada.

Zbog svega toga, dvadesetak opozicionih poslanika udruženih u SOS odlučilo se na preključerašnje samozatvaranje u opštinsku zgradu, gde su proveli noć između srede i četvrtka i sledeći dan do kasnog poslepodneva. Tražili su da se poništi oduzimanje mandata odbornicima Socijaldemokratije, otkrije i kazni inspirator i izvršioci otmice odbornika Lige socijaldemokrata Vojvodine i, naravno, odluke donete na spornoj sednici skupštine. Opštinsko obezbeđenje ih je nesebično čuvalo: zakucana su vrata da se spreči eventulano pojavljivanje izabranika naroda na opštinskom balkonu, a obezbeđenje je čuvalo i prilaze prozorima sale koji gledaju na gradski trg. Tokom noći im je bilo dozvoljeno da otvore prozor; sutradan su im zabranili.

Među samozatočenim odbornicima bila je i Erika Juhas – Šamu (RDSV) koja ističe da će opozicija nastaviti da legalistički i insitucionalno insistiraju na zahtevima da sve odluke donete na sumnjovoj sednici budu stavljene van snage i da one budu izglasane na novoj sednici. Objašnjava da po zakonu o lokalnoj samoupravi trećina odbornika može da zatraži sazivanje skupštinske sednice, a ako ne bude sazvana posle određenog roka, pravo predsednika može da preuzme bilo ko od odbornika.

Nije, međutim, sasvim jasno važi li taj zakon ili se on tumači samo po potrebi, kao što je učinjeno u zrenjaninskom slučaju, da bi se po njegovim odredbama oduzeli mandati dvojici odbornika koji su prešli u SD iz SPS. Nije prihvaćen sličan zahtev opozicionih stranaka čiji su odbornici pretrčali u klupe socijalista.

Procenjujući da je ovo poslednji pokušaj režima da izbegne izbore šef odborničke grupe LSV u skupštini Zrenjanina Bojan Kostreš, inače jedan od potpredsednika stranke, kaže da je siguran da će se režimu svaki ovakav pokušaj vratiti kao bumerang i smatra da se to, upravo, desilo u Zrenjaninu.

Gotovo istog časa kada su odbornici zrenjaninske opštinske skupštine u sredu (6. aprila, oko 16.30) pozdraviljali okupljene na mitingu u glavnoj gradskoj ulici, počela je da gori zgrada Novosadskog otvorenog univerziteta – koga ovde i dalje zovu, po imenu iz bolje prošlosti, jednostavno Radnički - a u požaru koji je bukvalno progutao više od polovine trinaestospratnice u centru Novog Sada, nestale su prostorije i oprema gotovo svih novosadskih nevladinih medija: uz sve drugo, izgorele su dve radio stanice - veoma slušan i uticajan Radio 021 i Radio Skala - dva dopisništva - beogradskog dnevnika Danas i Televizije Crne Gore - i dve televizijske stanice - Melos i Duga. Novosađani su se, spontano, okupili oko požara. Dan posle je saopšteno da, ipak, ima i žrtva, jedan mrtav i sedam povređenih.

Prve nezvanične informacije za požar optužuju instalacije u zgradi staroj tridesetak godina, a za njegovo munjevito širenje jak vetar. Brzi na jeziku, vatru koja je progutala Radnički univerzitet Novosađani su prokomentarisali s dobrom dozom cinizma: drugim gradovima se gase mediji, Novom Sadu se pale mediji.

Radio 021 nastavio je da emituje program gotovo bez zastoja, ali bez informativnih emisija. Zrenjaninci su nastavili da subotom dele Slobodni Zrenjanin kao letak, neobazirući se na privođenja u policiju. Ipak, bila su to dva veoma krupna događaja, u istom danu. Malo mnogo za obično usporenu Vojvodinu.

Komentarišući oba, Nenad Čanak, predsednik LSV za AIM, kaže da je sasvim jasno da, kada se malo bolje pogleda, mnogo stvari koincidira. Prvo i pre svega, kidnapovanje odbornika Jana Svetlika u zrenjaninskoj opštini – gde su ga vozili po zrenjaninskim atarima da ne bi prisustvovao sednici - protivzakonito oduzimanje mandata nekim drugim odbornicima u toj istoj skupštini, paljevina Radničkog univerziteta u Novom Sadu u kojem su izgoreli praktično svi nedržavni mediji na teritoriji Novog Sada, jasno govori da to ne može biti slučajno. Ko je odgovoran za ovu 'paljevinu Rajhstaga' videćemo, ali posledice, verujem će, biti veće.

Milena Putnik (AIM)