Gde su pare?

Sukob u Odboru Islamske zajednice za Tutin

AIM, Podgorica, 8. 4. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Pažnju sandžačke javnosti ( ako takva uopšte postoji) ovih dana zaokuplja sukob u Odboru Islamske zajednice za Tutin, koji je posle dvogodišnjeg tinjanja i zataškavanja dospeo do javnosti. Posle peripetija oko izbora prvog čoveka, odborska kasa beleži manjak veći od 2o hilada nemačkih maraka. Afera je najviše pogodila vernike-Muslimane koji su i u ova teška vremena zajednici odvajali pozamašne sume novca.

Najnovija dogadjanja i raskoli medju hodžama podsetili su starije Pazarce i Tutince na sedamdesete godine i raskol medju tutinskim komunistima. I kako kažu: sukobi ostaju, menjaju se firme: nekad komunisti a danas hodže.

Sedamdesetih godina je komitet SK u Tutinu, naime, poput današnjeg verskog dobra, bio podeljen na dva tabora, jedan sklon predsedniku opštine a drugi predsedniku komiteta. Sukob je trajao i bivao sve žešci pa su se i niži, mesni komunistički organi podelili u dve struje i sve je najzad došlo do CK. Zaraćeni Tutinci su odvojeno došli u Beograd ali su stigli u isto vreme i zajedno ušli u lift CK. Voljom ironije pola časa su ostali zaglavljeni u liftu i “duvali” jedni u druge. Kada ih je domar (liftadzija) upitao odakle su krenuli (misleći na sprat) zaraćeni tutinski komunisti su uglas odgovorili: ”Jutros iz Tutina”. U CK-u je došlo do sporazuma ali se i danas pamte “čvrsti komunistički principi” u Tutinu koji je NOB-u dao jednog jedinog partizana.

Komunisti su izgladili spor po direktivi odozgo, a za aktuelni sukob u verskoj zajednici još nema rešenja. Možda i zato što se dugo ništa nije znalo, ali kad su stvari počele da izlaze na svetlost dana saznalo se više no što je gradjanima milo da čuju. Kada je sada već dalekog 15.10.1998 godine trebalo izabrati predsednika Islamske zajednice Tutin jedini kandidat Džavid Preljević je od devet prisutnih dobio svega četiri glasa dok su ostali bili uzdržani u glasanju za pomenutog, jedinog kandidata. Po svedočenju predstavnika tutinskog Odbora izrečenim u nezavisnom novopazarskom polumesečniku ,,Parlament,, predsednik Mešihata je tada bio izričit u namjeri da samo Džavid efendija može biti predsjednik Odbora i da Mešihat neće saradjivati sa drugim izabranim licem. Članovi Odbora su, neželeći da svojim glasanjem protiv ulaze u sukob sa Mešihatom, ostali uzdržani. ,, Da bi Džavid efendija prošao pošto poto za predsjednika, od strane čelnih ljudi Mešihata nudjeno je dvadesat-trideset hiljada nemačkih maraka ako njihov čovjek bude izabran”.

Pomenuti predsjednik Mešihata je Muamer ef. Zukorlić ,čovjek koji je na tu funkciju došao sa 24.godine. Nekad veoma blizak lideru sandžačkih Mislimana Sulejmanu Ugljaninu, a sada njegov najoštriji protivnik. Postao je i muftija (ne kontaktira sa beogradskim muftijom Jusufspahićem-prim.aut), osnovao je list “Glas Islama” i okružio se većinom mladjim ljudima, svojim rodjacima iz sela Orlja i nekolicinom “džamiskih mladića” koji su mu iznad svega verni i neretko mu pripisuju nadnaravna znanja. Svi koji znaju Zukorlića pripisuju mu oholost i nepotizam. Većina Novopazaraca ima odbojan stav prema Zukorliću i zbog toga što kako kažu ”ne izlazi iz džipova i mercedesa”, što je sa sela i što mu je nekolicina rodjaka radila u policiji.,, Upečatljiv je njegov hod, držanje i mobilni telefon. Nije se libio da javno napada Sulejmana Ugljanina, privatno Rasima Ljajića, drugog sandžačkog stranačkog lidera i da daje političke komentare. Preko svojih ljudi je osnovao prošlog leta stranku NKBJ: Narodni Kongres Bošnjaka Jugoslavije. Članstvo čine većinom hadžije i “džamiski ljudi”. Zukorlić formalno nije član stranke ali je njen finansijer i neformalni lider pa ne čudi to što je u “Glasu Islama “ napadnuto mišljenje jednog novinara da su vera i država davno odvojene.

Sukob u Tutinu je tinjao mimo javnosti i dobijao sve žustriju dimenziju do totalnog rata. Petorica uzdržanih u glasanju za izbor Džavida Preljevića, nisu primili lične dohodke za tri meseca 98. ni za celu 99. godinu. Jedan od pet neposlušnih je Adem ef. Zilkić, po mnogima najveći verski autoritet u Sandžaku, pisac brojnih knjiga, skroman i nasmejan čovek. Bez mobilnog, mercedesa i džipa.

U leto prošle godine, predstavnici tutinskog Odbora Islamske zajednice su predočili predsedniku Mešihata, muftiji Zukorliću da u kasi tutinskog Odbora postoji manjak novca. Zukorlić je tom prilikom obećao da će ,,oformiti posebnu komisiju koja će valjano i stručno ispitati sve detalje i predložiti adekvatne mere,,. Reč je o 17.000 DM koje su nestale iz kase tutinskog Odbora IZ. Manjak novca na mestu blagajnika zatekao je islamskog verskog službenika Džemaila ef. Mavrića, inače jednog od “poslušnih” pri glasanju za Preljevića.

Vreme je izmicalo, a komisija nije iznosila detalje istrage a nije bez značaja ni to što je pomenuti Mavrić bliski rodjak muftije Zukorlića i takodje bliski rodjak prvog čoveka tutinskog odbora IZ. Predsednik Preljević je stao na Mavrićevu stanu negirajući da je Mavrić ukrao bilo kakav novac.

Pomenuti ,,disident,, Adem ef. Zilkić, kako nezvanično saznajemo, zalagao se za to da da se Mavrić ukloni sa mesta blagajnika i da nadoknadi štetu a da cela stvar ostane van ušiju javnosti kako se ne bi nanosila ljaga na islamske institucije. Komisija je tek nakon pola godine donela odluku da Mavrić nadoknadi štetu i da se odstrani sa mesta blagajnika. To isto je predlagao Zilkić ali nije jasno zašto se čekalo pola godine. No 1999. godina je donela još “iznenadjenja”. Iz blagajne nestaje još pet hiljada maraka. Predsednik Preljević neće da sazove sednicu na kojoj bi se raspravljalo o novoj proneveri već stoji na stanovištu da o svemu treba da odluči za prethodni slučaj formirana komisija. Tutinski Odbor IZ daje Mešihatu rok od mesec dana da se oglasi.

Evo šta o dalhjwem toku dogadjaja predstavnici Odbora pišu u magazinu ”Parlament”:,, I pored činjenice da je predsjednik po službenoj dužnosti odgovoran za rad blagajne, te da je morao energičnije reagovati on se stavlja na stranu blagajnika ”bliskog rodjaka”, kao uostalom i predsjednik Mešihata, štiteći ga svojim ćutanjem, nesazivanjem sjednica i odbijanjem svake rasprave po ovom pitanju...”

No dogodio se novi nestanak novca iz kase. Obijena kasa! Inspektori SUP-a su izvršili uvidjaj na zahtev Preljevića i blagajnika Mavrića i ne našavši niti jedan trag obijanja kase podigli krivičnu prijavu protiv blagajnika Mavrića koji je sa Preljevićem prijavio “obijanje kase”. Tutinski Odbor je zaključio, uprkos svemu, da je sve izrežirano kako bi Mavrić postao žrtva. Sva bruka je spala na ledja “neposlušnih” koji nisu glasali pri izboru predsednika Odbora po nagovoru muftije Zukorlića.

Veliki broj vernika je pismenim putem zatračio da se Mavrić skloni sa mesta blagajnika jer je njegovo dalje prisustvo na tom mestu neprihvatljivo, pogotovu što postoji i krivična prijava protiv njega. Nakon mnogo natezanja i Preljevićevog odlaganja došlo je do sednice tutinskog Odbora i to 23.12.1999.godine. Odlučeno je da se blagajnik Mavrić suspenduje, do okončanja sudskog spora. U nemogućnosti da spreči ovu odluku Preljević je napustio sednicu, a Odbor bira za v.d. predsednika Fahrudina ef.Ćosovića. Mešihat je aktivirao disciplinske organe i po prvi put javno obelodanio aferu optuživši u januarskom broju “Glasa Islama” “neposlušne” za pokušaj puča.

Inače, “Glas Islama” u svakom broju donosi po desetak fotografija muftije Zukorlića. ”Neposlušnima,, ovo glasilo nije bilo dostupno za oglašavanje pa su to učinili preko magazina “Parlament” u kome takodje kažu: ”Na prvom sastanku predsjednik Mešihata je svim prisutnim jasno stavio do znanja da trgovine sa odlukama neće biti(...)Na poslednjem razgovoru on kaže da je sve trgovina pa i ovaj naš razgovor”. Blagajnik Mavrić je ranije bio označen kao krivac ali nije uklonjen sa mesta blagajnika pa je doživeo da državni organi vode istragu. Mešihat osniva tročlano povereništvo u Tutinu i Adema Zilkića premešta sa mesta glavnog imama u selo Cikiljevac za koje je rijetko koji Tutinac čuo te je čitaocu jasno o kakvoj se zabiti radi.

Tutinski Odbor ne priznaje ove odluke, ali ni Mešihat ne priznaje odluke tutinskog Odbora te šalje povereništvo da udje u prostorije Odbora u Tutinu. Sve se dobro završilo ako znamo da je prošlo bez mrtvih. Tutinci su oterali “ Zukorlićeve ljude” i nastavili da sprovode svoje odluke priznajući Mešihat na čijem čelu je Zukorlić. Ogradjuju se medjutim od njegove samovolje u tutinskom slučaju.

Rezultat: najnoviji Zukorlićev glas u “Glasu Islama” je tekst “Tutinski karcinom” u kom se kaže da je” Islamska zajednica dobila svoj tumor otjelovljen u Ademu Zilkiću”. U pomenutom tekstu je rečeno i da Zukorlićev bliski rodjak blagajnik Mavrić “nije imao iskustva” u tom poslu. Sve u svemu u kasi je pod Mavrićem nestalo više od 22.000 DM a cela afera je velika bruka za IZ i za same Muslimane koji su za IZ u doba ovakve krize davali pozamašne svote novca. Knjiga Adema Zilkića više nema u knjižari Mešihata! Da li su rasprodate ili sklonjene?

Jasminka Kreso