Kritike Dinsbiru!

Priština, 7.04.2000

Odavno se na Kosovu nisu čule oštrije reakcije, kao što se to dešava poslednjih dana. Razlog je poslednji Izveštaj Jiržija Dinsbira izvestioca UN za ljudska prava, koji je načinio nakon dvodnevne posete Kosovu. Ovoga puta kritikama su se pridružile i neke inostrane diplomate, a bilo je i kritičkih gledišta i pojedinih nevladinih organizacija. I ranije su izveštaji gospodina Dinsbira o ljudskim pravima na Kosovu bili manje više kritikovani, ali sada se smatra da je prešao svaku granicu i da '' drsko '' iznosi u stvari svoj lični politički stav, kako o intervenciji NATO na Jugoslaviju, tako i navodnim neuspesima medjunarodne zajednice na Kosovu. Neadekvatni termini korišćeni za Albance sadržani su i ovoga puta, kao i neodmerene ocene. Ono što se takođe u njegovom poslednjem Izveštaju ne može dokučiti su njegovi izvori koji su mu očito svesrdno ''pomagali'' da sačini ovaj dokument. A on sadrži i sledeće konstatacije: '' Zapad treba da bude spreman da upotrebi silu pritiv albanskih ekstremista na Kosovu. Najveći deo teritorije Kosova je etnički očišćeno od nealbanskog stanovništva i sada Kosovom rukovode nelegalne strukture Oslobodilačke vojske Kosova i u mnogim slučajevima i same mafijaške strukture u cilju stvaranja Velike Albanije. Stanje ljudskih prava na Kosovu je teže nego pre intervencije NATO na Jugoslaviju. Tokom mesec dana kroz teritoriju Kosova prolazi pet tona heroina i njime trguje OVK. Zahtev Albanaca za nezavisnošću Kosova je zahtev kriminalaca. Mitrovica je jedino multietničko mesto na Kosovu... Svet nema koncepat šta treba da uradi na Kosovu''... I tako dalje.

Jirži Dinsbir je tokom poslednjih nekoliko godina više puta posetio Kosovo i uglavnom je razgovarao kako sa albanskim, tako i srpskim političkim liderima. Izjave nakon razgovora su neretko bile veoma nejasne. Par puta je čak viđen od strane novinara, (koji bi čekali ispred zatvorenih vrata ne bili nakon toga dobili informaciju šta se toliko razgovaralo i o čemu) kako izlazi u neuravnoteženom stanju. Jednom su ga ljudi iz pratnje bukvalno ubacili u automobil, jer je bio u alkoholisanom stanju. Gospodin Dinsbir, bez obzira na nezadovoljstvo njegovim Izvestajem medju kosovskom albanskom populacijom, ni ranije nije uživao ugled, upravo zbog njegove labilnosti i najčešće nesigurne ravnoteže. Uostalom, ovo nije samo mišljenje kosovskih novinara, već i onih iz drugih regija koji su do početka intervencije često boravili na Kosovu. On je i tada važio za '' simpatičnog starca, ali nepouzdanog i malo luckastog''.

Ovakvo mišljenje je iza sebe ostavio gospodin Dinsbir. Međutim, sada rizikuje da se krug onih koji sumnjaju u njegov sud proširi.

Komandant međunarodnih snaga na Kosovu, nemački general Klaus Rainhard je obacio sve tvrdnje Jiržija Dinsbira izjavljujući da je dugo sa njime razgovarao tokom poslednje posete. '' Bio bih srećan kada bi on preneo i objavio informacije kojima mi raspolažemo i koje smo mu predali'', rekao je general Rainhard. Ovom izjavom, gospodin Rainhard je otvorio prostor i za ciničnija pitanja, poput: Nije li gospodin Dinsbir načinio Izveštaj o ljudskim pravima pre dolaska na Kosovo!?

Posebnu pažnju je međutim izazvala polemika, sa gospodinom Jiržijem Dinsbirom, njegovog prijatelja i kuma Džona Šataka, koji trenutno obavlja funkciju ambasadora SAD u Češkoj Republici. On se pored ostalog veoma ljuti na kritike koje Dinsbir upućuje međunarodnoj zajednici. U svojoj polemici koju je prenela i kosovska štampa ambasador Šatak piše da su konkretni zadaci međunarodne Misije na Kosovu kristalno jasni. ''Režim predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića je taj kojeg treba izolovati i sprečiti u njegovim nastojanjima da destabilizuje Kosovo i čitav region'', navodi Šatak ored ostalog i dodaje da sada na Kosovu treba misliti na podršku demokratskim snagama i ekonomsku obnovu.

Veoma oštro otvoreno pismo izvestitelju OUN za ljudska prava uputio je i prof. Pajazit Nushi, predsednik Kosovskog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda. U njemu se odbija svaka tvrdnja da su ljudska prava na Kosovu trenutno ugroženija nego pre intervencije NATO. U prilog ovome, Nushi dalje piše: ''Kao što vam je poznato, pre bombardovanja, na Kosovu su pripadnici vojske, policija i srpski paramilitarci prosečno na dan ubijali pet do šest Albanaca.Ubistva su bila institucionalna, namerna, organizovana i sistematska. Nasilje poznatog intenziteta pre i tokom rata za cilj je imao pražnjenje Kosova od Albanaca i njegovo naseljavanje pripadnicima drugih nacija'', podseća gospodin Nushi. On dalje nastavlja da iznosi posledice jednog takvog nasilja: '' ...Posebno tokom intervencije, na Kosovu je na najmonstruozniji način ubijeno preko 10 hiljada Albanaca, razmešteno i proterano više od 900 hiljada Albanaca, opljačkano je i spaljeno više od 200 hiljada kuća i drugih objekata, minirana je površina od 400 kvadratnih kilometara, a po srpskim zatvorima se nalazi na hiljade Albanaca kao ratni taoci. Nemojte da zaboravite gospodine Dinsbir da na Kosovu još uvek nisu otkrivene sve masovne grobnice koje su iskopale srpske snage da bi zakopale žrtve njihovih zločina. Otvoreno je do sada svega 195, te se otuda ni približno nezna broj žrtava zločina srpske vlasti'', obraća se Nushi, svom kolegi Dinsbiru, podsećajući i da je veliki broj pripadnika manjinskih zajednica koji su napustili Kosovo takođe direktno ili indirektno učestvovalo u raznim radnjama uključujući i pomaganje u prikrivanju '' zločina srpskih snaga'', te da takvi nisu proterani kako tvrdi izvestilac Dinsbir.

Inače, prema podacima Kosovskog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda do sada je na Kosovu evidentirano 433 ubistva pripadnika manjninskih zajednica.

Nekadašnji glasnogovornik OVK Jakup Krasniqi u svom autorskom tekstu podseća Dinsbira na masakre nad civilnim žrtvama, uglavnom žena i dece tokom 1998. godine u regionu centralnog Kosova. ''Masakr nad porodicom Jashari u Prekazu, jednog od osnivača OVK, Jirži Dinsbir je svojeveremno ocenio kao '' likvidaciju jednog plemene kriminalaca ''! Takvi ljudi, zajključuje Krasniqi trebali bi da budu nepoželjni, ne samo za Kosovo, već i za samu organizaciju OUN koja bi trebala da se ozbiljno pozabavi njenim izvestiteljem'', zaključuje Jakup Krasniqi.

I za poznatog albanskog pisca Ismailaj Kadarea je angažovanje Jiržija Dinsbira na funkciju izvestitelja UN za ljudska prava ''neshvatljivo'', te smatra da je neophodno da Dinsbir podnese ostavku.

Shkeljzen Maliqi, kosovski analitičar i publicista kaže da Izveštaji češkog diplomate više liče na Izveštaje jednog propalog i isfrustriranog političara koji više aktivno ne učestvuje u političkom životu, nego li što su to ozbiljne i svestrane analize. '' Mi znamo izvor njegovih tvrdnji. Njih ponavlja antialbanska propaganda u Beogradu godinama, da bi kompromitovala albanski oslobodilački pokret'', kaže Maliqi, dodajući s druge strane da je '' istina da bi albanske političke snage trebale da se više angažuju protiv pojave revanšizma prema Srbima, ali to ne može da kriminalizuje zahtev Albanaca za samoopredeljenje''. I Shkelzen Maliqi smatra da gospodin Dinsbir treba da bude zamenjen jednim ''objektivnijim izvestiocem''.

No, bez obzira na sve ove kritike upućene na adresu Dinsbira, poslednju reč će svakako imati UN. Drugo, o kršenju ljudskih prava na Kosovu bilo je reči svih ovih godina, a ona se ni danas ne mogu prikriti. No, svakako se ni u kom slučaju ne mogu prepoznati i identifikovati sa ocenama visokog izvestioca OUN. Možda, na Kosovu zaista nedostaje jedan kritički Izveštaj domaćih organizacija koje se deceniju i više bave pitanjima ljudskih prava, i čini se njihov jači i češći glas. Tako bi se moglo izbeći čak i lično neraspoloženje koje vlada kod pojedinaca zbog aktuelne situacije na Kosovu, pa bilo to i iz ličnih razloga i motiva. Prostora bi onda bilo mnogo manje i za namerno iskrivljavanja slike i nadasve za oštre polemike, koje najčešće malo toga ili nimalo ne mogu da promene.

AIM Priština

Arbnora BERISHA