Mnogo obećanja, malo poslova

Pristina Apr 7, 2000

Priština, 7.04.2000

U destomesečnoj fazi obnove i izgradnje Kosova objavljen je najveći tender. Specijalizovana kompanija koja radi na realizaciji ideja i projekata ''PROMPT'', predstavlja jedan segment Evropske zajednice koja traži snabdevače za izgradnju kuća i individualni smeštaj u 14 opština na Kosovu.

Možda sam tender ne bi bio od velikog značaja da nije u pitanju i činjenica da se izgradnja, bez obzira na finansijsku težinu, po prvi put pojavljuje putem javne licitacije i na bazi komercijalnih odnosa. G.Jeurgen M. Hermann, menadžer firme ''PROMPT'', ove specijalizovane Agencije za izgradnju kaže da cilj tendera nije samo obezbeđivanje građevinskog materijala, koji isključivo treba da bude poreklom iz zemalja EU, nego i da ohrabruje lokalne kompanije da se uhvate u koštac sa novim izazovima i kapitalnim zahtevima.''Znamo da one nemaju veliki potencijal, ali bez obzira na to one će biti tretirane kao i sve ostale kompanije koje se budu pojavile u tenderu. Njihova šansa je u partnerstvu sa drugim firmama, inostranim ili lokalnim'', poručuje gospodin Hermann.

Prošle godine je glasnogovornica UNHCR-a Pola Gedini izjavljivala da će Program izgradnje i obezbeđivanja skloništa za ljude koji su ostali bez krova nad glavom biti završen decembra meseca. Svoja obećanja je oslonila na 300 nevladinih i humanitarnih organizacija koje su aktuelno na Kosovu i obezbeđuju razne vrste pomoći ugroženoj kosovskoj populaciji. Nakon prolaska jedne od najoštrijih i po mnogome najtežih zima na Kosovu, Pola Gedini kaže: '' U celini sam zadovolja onim što je urađeno u izgradnji i u obezbeđivanju skrovišta za stanovnike Kosova. Možda ima nekih detalja kojima je bilo potrebno drugačije pristupiti. Međutim, ono što sam videla na terenu odaje utisak da je urađeno više i uspešnije nego u Bosni ili u Ruandi, gde sam ranije boravila. Zimu su ljudi proveli pod krovom. Možda oni nisu bili zadovoljni, ali mi smo dali ono što smo imali. Bili su pod plastičnim krovovima i imali su ogrev i hranu''.

Samo nešto ranije na račun rada nevladinih organizacija bilo je mnogo kritika, a posebno na neažurnost međunarodnih donatora koji su krajem rata obećavali da će za izgradnju Kosova obezbediti 2,2 milijadre eura. Ovi glasovi bivali su jači nakon izjava iz vrha američke diplomatije da su ''angažovana sredstva za jedan dan bombarodvanja bila veća nego što je dosadašnji doprinos donatora na Kosovu''.

Uostalom, situacija u unutrašnjosti Kosova nije idilična. ''Kulu od karata'' koju su već izgradili kosovski Albanci u svojim glavama, kao rezultat velikih obećanja međunarodne zajednice, ruši prosta računica. Na prvoj donatorskoj Konferenciji za Kosovo održanoj u Briselu krajem juna prošle godine, obećano je da će u Fond za izgranju biti dostavljeno 600 miliona nemačkih maraka. Međutim, ako se ova cifra rasčlani na 60 hiljada potpuno uništenih stambenih objekata, onda bi svakoj porodici koja je ostala bez krova nad glavvom bilo dodeljeno oko 10 hiljada nemačkih maraka. Ova svota bi možda bila dovoljna za preživljavanje tokom zimskih meseci, ali ne i za izgradnju i početak novog života.

''Kosovo nije Ruanda, gde je izgradnja jedne kuće koštala 195 dolara. Ovde samo početak izgradnje košta 10 hiljada dolara'', slaže se gospođa Gedini. Međutim, ona takođe ističe da kada započne prava izgradnja na Kosovu, UNHCR nema mandat i obučene ljude za takav poduhvat.

Direktor '' Riinvest''-a, Instituta za razvoj i istraživanja Muhamet Mustafa procenjuje da je trenutna situacija ispoljila dve karakteristične tendencije. Za prvu kaže da se radi o impresivnoj energiji koju manifestuje lokalno stanovništvo na obnovi i izgradnji Kosova, a da se druga tiče nedovoljne spremnosti kosovskih subjekata i međunarodne zajednice da prihvate i artikulišu ovu energiju, da je transformišu u jedan konkretan posao sa većim efektima u izgradnji Kosova. Ovu konstataciju Mustafa ovako obrazlaže: ''Tamo gde su stvari zavisile od pojedinaca ili preduzetnika, zabeleženi su i veći uspesi. Mnoga privatna preduzetništva su startovala uspešno, kao i izgradnja kuća koja se bazirala na kapitalu i radu samog stanovništva. Nasuprot ovome, tamo gde stvari zavise od institucionalnih zalaganja, ozbiljno se zaostaje''. Uzroke ovih problema Mustafa vidi u nedostatku strategije za obnovu Kosova na bazi domaćih resursa, ali i što je kosovska politička klasa iz rata izašla bez državno institucionalnog subjekta priznatog od strane međunarodne zajednice i sa velikim međusobnim osporavanjima. ''Može se reći da ni strukture protektorata ne ispoljavaju dinamizam, snalažljivost i zadovoljavajuće znanje u odnosu na kosovsku realnost. Činjenica je da je međunarodna zajednica ispoljila spremnost za pomoć u izgradnji, ali hoće li to biti realnost, uveliko će zavisiti od načina prevazilaženja ovih problema'', kritičan je Mustafa. On takođe iznosi i stav da postoje mogući fondovi, ali da spremnost za njihovo korišćenje u obnovi i razvoju nije zadovoljavajuće, navodeći i primer Bosne gde se korosti svega 40 odsto od pravih mogućnosti.

Proleće 2000 je prekretnica za obnovu i razvoj Kosova. Iako se obećanja ponovo čuju, malo je verovati da će se kako lokalni tako i međunarodni subjekti baviti ''sudbinom'' oko 120 hiljada oštećenih stambenih objekata, od kojih 60 hiljada treba iz temelja graditi. Čini se da će njihova pažnja sada biti preusmerena na inače veoma problematičnu situaciju u privredi. Treba je transformisati i rešiti mnoge vlasničke sporove. Civilna administracija će se suočiti i sa velikim pritiskom zbog socijalnih problema velikog dela kosovske populacije i aktulenog stanja u javnim preduzećima, u kojima je broj zaposlenih možda i prekobrojan. Ona se nalaze u velikoj besparici i samim tim pred velikim zahtevima oko kojih ne postoje baš optimistička gledišta u smislu velike pomoci UNMIK-a.

Privredna delatnost na Kosovu još uvek ne funkcioniše. Nade su usmerene prema Civilnoj misiji posebno kada su u pitanju koraci u donošenju novih zakonskih regulativa i instaliranja novih institucija. Problem velikog broja penzionera koji ne dobijaju svoje penzije skoro godinu dana, priča je za sebe...

AIM Priština

Ibrahim REXHEPI