45 godina van zakona

Zakon o zabrani komunizma

AIM Sofija, 05.04.2000.

Komunizam u Bugarskoj zabranjen je zakonom. Za sada je projekat poslanika vladajućeg Saveza demokratskih snaga (SDS) Georgija Paneva dobio podršku na prvo čitanje. Da bi taj zakon stupio na snagu trebalo bi da za dve nedelje u parlamentu prođe i drugo glasanje. 137 poslanika vladajućeg Saveza demokratskih snaga (SDS), koalicionog partnera - Narodnog saveza i Pokreta za prava i slobode (DPS) Ahmeda Dogana podržalo je Zakon o nelegitimnosti komunističkog režima u periodu od 9. septembra 1944. godine sve do 1989. Bez obzira na to veliki deo političke elite nije ubeđen da jedan takav zakon ima budućnost.

Projekat Georgija Paneva žigoše 45 godina razvoja Bugarske tako što proglašava čitav taj period nelegitimnim. Osnovni razlog je konstatacija da je 9. septembra 1944. godine Bugarska komunistička partija (BKP) došla na vlast uz pomoć strane sile koja je objavila rat Bugarskoj u raskoraku sa tada aktuelnim ustavom. Usled upravljanja BKP zemlja je dovedena do nacionalne katastrofe. Prema projektu Paneva rukovodstvo BKP na svim nivoima snosi odgovornost za sistematsko i namerno uništavanje tradicionalnih vrednosti evropske civilizacije, za moralno i ekonomsko rasulo države, za zloupotrebu vaspitanja, obrazovanja i nauke u ideološke svrhe, za bezobzirno uništavanje prirode. Sem toga komunističko upravljanje je krivo za to što je građanima uskraćena svaka mogućnost za slobodno izražavanje njihove političke volje. "Sve te okolnosti daju razloga da se komunističko upravljanje u Bugarskoj proglasi kriminalnim, nelegitimnim i dostojnim osude", stoji u projektu docenta Georgija Paneva.

Zakon određuje da su sve akcije onih lica koja su na neki način pružala otpor ili su odbacivala taj režim i njegovu ideologiju pravedne, moralno opravdane i dostojne poštovanja. Što se tiče onih koji su bili proganjani, oni imaju pravo na odštetu. Iz debate koja je vođena u plenarnoj sali postalo je jasno da su skoro svi poslanici iz vladajuće koalicije deca roditelja koji su na jedan ili drugi način postradali posle 9. septembra 1944. godine. "Stvaraju se novi prvoborci", izjavio je poslanik opozicione Bugarske socijalističke partije (BSP), bivše komunističke, Ljuben Kornezov. Na sličan način u toku 45 godina tolerisani su t.zv. aktivni borci protiv fašizma i kapitalizma. Deo njih bili su ljudi koji su učestvovali u Drugom svetskom ratu, ali drugi su sticali privilegije zbog svog učešća u partizanskom pokretu.

Kada su posle vruće debate u parlamentu poslanici svih političkih stranaka imali vremena da bolje razmisle, počeli su da sebi postavljaju logična pitanja. Da li je moguće zabraniti zakonom čitav jedan period u istoriji Bugarske? I ako se to ipak dogodi, to bi to značilo da u tom periodu praktično države nije ni bilo, da su sva akta nezakonita, uključujući i ona o rođenju, sklapanju braka, tvrde poslanici iz opozicije. "Niko ne bi mogao da kaže ništa loše o sagrađenim putevima i fabrikama", izjavio je poslanik SDS Djanko Markov koji je jedan od represiranih za vreme komunizma.

Zakon ne reguliše nikakvu pravnu materiju, kakva bi trebalo da bude njegova svrha, nego samo konstatuje neke istorijske činjenice. "On dalje razvija ideju druga Staljina o kolektivnoj krivici, koju je do sada kategorički odbacivalo pravo demokratskih država", smatra Dragomir Draganov, poslanik Evrolevice.

Pravni nonsens tog projekta naterao je pravnike iz SDS da razmisle da li nije preterano donositi zakon i nije li možda bolje usvojiti samo deklaraciju u istom duhu. Pretpostavlja se da prilikom definitivnog glasanja zakona "Panev-2" on bi mogao dapostane oredmet kritike i od strane bugarskog predsednika Petra Stijanova. Šef države je izabran uz podršku SDS, ali i pored toga predsednik je uvek koristio svoje pravo veta kada su suvajani zakoni koji se očigledno kose sa pravom ili sa interesima društva.

Tako je bilo i sa prvim zakonom "Panev" o lustraciji kojim je bivšim rukovodećim funkcionerima BKP i njenih srodnih organizacija u periodu 1945-1989. g. bilo zabranjeno da zauzimaju visoke položaje u administraciji Bugarske. Posle neglasnog konflikta između predsednika i rukovodstva SDS zakon o lustraciji je stupio na snagu bez nekih naročitih promena.

Verovatno će društvena kritika na adresu tvoraca bugarskih zakona u Bugarskom parlamentu takođe naterati mnoge poslanike da prilikom drugog glasanja razmisle koliko je celishodno zabraniti komunizam . Projekat Georgija Paneva dolazi u periodu kada se dešava da poslanici rade između 45 i 90 minuta dnevno zbog odsustva gotovih predloga zakona. Osim toga trenutno SDS doživljava najveći pad poverenja za poslednje tri godine. Razmatranje pitanja da li je i koliko komunizam štetan za Bugarsku daje razloga opoziciji da pređe u ofanzivu. "To što se desnica "panevizira" ubrzanim tempom priznanje je činjenice da je istrošen vaš politički, upravljački i moralni resusrs, priznanje je vašeg političkog kraha", izjavio je lider BSP Georgi prvanov.

Politički posmatrači u Sofiji smatraju da je ovaj nepromišljeni projekat odigrao suprotnu očekivanoj od strane vladajućih snaga ulogu. Prema njima SDS je pokušao da testira socijaliste na omiljeni lakmus - do koje mere su se bivši komunisti oslobodili kompleksa svoje prošlosti i stvarno su se promenili. Zbog toga je verovatno odabran i trenutak kada je BSP izvršila osnovnu reviziju svoje pozicije o članstvu Bugarske u NATO-paktu. Međutim, umesto da zada udarac, zakon "Panev" dao je šansu levim snagama u Narodnom sobranju da izađu iz društvene izolacije. Poslednja sociološka istraživanja pokazuju da bez obzira na opadanje poverenja u vladajuće snage, opozicija ne uspeva da zadobije potencijalne birače. Zbog toga je i debata o zakonu kojim se kominizam proglašava nelegitimnim bila udobna prilika da opoziciji skoči rejting. I ako se to zaista dogodi, onda bi se zakon o zabrani komunizma mogao okvalifikovati kao jedan od najspektakularnijih autogolova vladajućih snaga u Bugarskoj.

Georgi Filipov (AIM)