Državna proizvodnja haosa

Posledice dirigovane ekonomije

Primenjujući komandnu ekonomiju vlast se uplela u vlastitu zamku, a posledica takvog pristupa je ekonomija nestašica, s mnogobrojnim malverazacijama kao pro- pratnim pojavama.

AIM, Podogorica, 5. 4. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Dok opozicija pritiska vlast da raspiše prevremene izbore dotle srpski režim odugovlačenjem nastoji da dobije na vremenu, odnosno da popravi izuzetno tešku ekonomsku situaciju u zemlji, tražeći u tome svoju priliku da dobije poverenje biračkog tela. U ostvarivanju toga cilja vlada Srbije je posao utvrdjivanja ekonomske politike proširila na upravljanje ekonomskim kretanjima do najsitnijih detalja. Od orijentacije na tržišnu ekonomiju ostala je samo parola, iako nije propušteno da se obeležavanje šeste godišnjice Marjanovićevog kabineta predstavi kao period u kojem je preovladavalo uvažavanje ekonomski zakonitosti.

Podršku tržišnim prilikama odmah nakon svečarskih reči srpskog premijera, odbacio je jedan od podpredsednika u vladi Srbije, koji smatra da u vreme opsadne ekonomije nije vreme da se ekonomska kretanja prepuste delovanju tržišnih uslova. S obzirom da tržište, priznato ili ne od strane administracije, deluje i ostavlja posledice, opsadna ekonomija pretvorena je u ekonomiju nestašica. Tako je dirigovana ekonomija dovela režim u nepovoljan položaj pred, za njega, sudbonosne izbore. Sva dosadašnja domaća iskustva po-kazala su da se administriranje u ekonomiji plaća visokom cenom. Nijednoj vladi dosada nije uspelo da administrativnom kontrolom cena uspostavi skladne odnose u ponudi i tražnji.

Komandna ekonomija kojom je Vlada Srbije preuzela sve kompetencije, postavši poslodavac koji odredjuje sve “detalje” u proizvodnom lancu, od nabavke sirovina i repromaterijala do cene finalnog proizvoda. Vlada odredjuje koja će proizvodnja biti pokrenuta, a koja treba da pričeka. Preko Direkcije za obnovu zemlje stvoren je centralni investicioni fond na republičkom nivou, a sredstva se šalju više na osnovu političkih kriterija, a manje na temelju ekonomskih merila.

Iako je ovakva politika predstavljena kao patriotska njeni efekti izazivaju negativne reakcije u javnosti. Namera da se očuva stabilnost dinara je propala jer je domaća valuta u prva dva ovogo- dišnja meseca izgubila 10 odsto svoje vrednosti u odnosu na konvertibilne valute. Izostao je i proklamovani napor povećanja životnog standarda. Plate su u januaru nominalno smanjene za 8,8 odsto, a realno im je kupovna moć još više opala. Ni februarsko povećanje od 4,2 odsto nije dovelo do njihovog realnog povećanja. S penzijama je situacija još nepovoljnija, jer je njihov iznos vraćen na nivo iz novembra prošle godine, dok su u medjuvremenu cene osetno povećane.

Zvanična statistika je januar prikazala kao mesec bez povećanja cena, a februaru su porasle za l,8 odsto. Stvarnost se značajno razlikuje od statističkih podataka, koji ne uvažavaju kretanje cena na pararelnom tržištu. Po zvaničnim cenama gradjani ne mogu da kupe mnoge životne namrinice, pa su prisiljeni da meso, ulje, lekove i druge proizvode kupuju po većim cenama. Vlada je zadržala cene hlebu, ali do njega mogu da dodju samo ranoranioci. Izjava jednog od podpredsednika vlade da postojeća cena hleba mora da bude zadržana do sledeće žetve nagoveštava da do tada treba da se održe i izbori za lokalne organe vlasti.

Za podmirenje osnovnih troškova života potrebne su tri plate. Da bi se koliko toliko smanjio taj iznos pribeglo se triku, pa se sada prikazuju zvanično troškovi tročlane, a ne više četvoročlane porodice. Dirigovana ekonomija je pridonela poremećaju pariteta cena u proizvodnom lancu, tako da je sve više proizvodjača koji prigovaraju da je nabavna cena sirovina i repromaterijala veća od prodajne cene finalnog proizvoda. U privredi, gde preduzeća jedna drugima duguju 34 milijardi dinara nastao je pravi haos, jer je kao kriterij uspešnosti napušten profit, a uveden ekonomski patriotizam.

Ekonomska razmena sa svetom je smanjena za 21,8 odsto, ali je uvoz robe široke potrošnje povećan za 27 odsto. Celokupni prošlogodišnji izvoz upotrebljen je za nabavku spomenute robe. Ovakav ekonomski nerazuman korak može se objasniti time što mnogi zbgo sankcija i ograničenja izdavanja viza koja je uvela Evropska unija prema privrednicima bliskimrežimu,ne mogu da kupuju u inostranstvu, pa im roba dolazi “na noge”. Takav pristup imaće katastrofalne posledice za domaću proizvodnju, pošto je istovremeno smanjen uvoz oprema za 40 odsto. Na taj način produbljuje se tehnološka zaostalost srpske privrede, koja je dovedena na nivo da više nema robu za inostrano tržište. U takvim okolnostima poljoprivreda je postala glavna izvozna privredna grana.

I na sektoru ekonomske razmene sa svetom administriranje je dovedeno do vrhunca, jer ništa ne može da se izveze dok se ne dobije dozvola “s nadležnog mesta”. Tako se otvara prostor za špekulacije, a na to upozoravaju upravo privrednici, koji traže veći manevarski prostor za samostalno odlučivanje kome će i po kojoj ceni da prodaju svoje proizvode.

Celokupni bankarski sistem stavljen je u službu vlade, tako da ona odlučuje kome će se dati sredstva, u kolikom iznozu i za koju proizvodnju, pri čemu se ne uvažava stanje na tržištu. Tako na primer, fabrika traktora proizvodi traktore za vladu, a ona ih prodaje poljoprivrednicima za njihovu robu. U takvoj razmeni narušen je paritet na štetu seljaka, što je opet dovelo u pitanje čak i ovogodišnju setvu šećerne repe.

Državni intervencionizam, bez obzira na želju vlasti da poveća svoje izglede u predstojećim izborima, produbio je ekonomsku krizu u Srbiji do krajnjih granica izdržljivosti. U krugovima gde preovladava ocena da će ekonomske prilike biti od presudnog uticaja na kretanje političkih prilika u Srbiji sve češće se čuju pitanja na kom stupnju bede nezadovoljstvo gradjana može da preraste u pobunu i dovede do preokreta. I pored činjenice da siromaštvo ne povećava solidarnost medju gradjanima, jer se kod njih pojačava strahovanje od gubitka i ono malo što im je preostalo, sve su brojnije ocene prema kojima je preokret neminovan, uz upozorenje da reakcija može da bude izuzetno burna. Zato se traži odgovor i na pitanje da li u zemlji postoje političke snage koje su u stanju da to nezadovoljstvo kanališu kako bi se izbegao mogući haos, a energija usmeri u pravcu uspostavlja demokratskih odnosa. Kako sada stvari stoje, malo je mesta za optimizam te vrste. Pred Srbijom i njenim gradjanima je potuno neizvesna godina.

Ratomir Petković