Sankcije za medije?!

Priština, 29.03.2000

Nakon završetka rata, na Kosovu se dogodila eksplozija novih medija, kako štampanih tako i elektronskih. Kao u drugim postratovnim zemljama i njihovom tranzicionom periodu i na ovom prostoru kao da svako smatra da može da poseduje medij. Do sada je na Kosovu registrovano 54 štampanih listova, kako dnevnih tako i nedeljnika, i periodičnih. Dvenih listova ima sedam, ali se ne isključuje da se zahuktavanjem izbora ne samo na lokalnom nivou, već pre svega mogućih opštih sledeće godine, na tržištu pojave još neki. Iako sa ne tako velikim prodajnim tiražima, glavni dnevni listovi ne oskudevaju u novcu. Nekada najprodavanija ''Koha ditore'' danas se prodaje u svega pet - šest hiljada primeraka. Otprilike u toliko i dnevnik ''Zeri'' i ''Kosova sot'' koji se smatraju nezavisnim i sa veoma sličnom uređivačkom koncepcijom. Elektronskih medija takođe ima na pretek. Na teritoriji na kojoj živi oko dva miliona stanovnika, aplikacije za frekvencije predalo je 60 radio i TV stanica, 40 je trenutno u fazi razmataranja u odgovornom departmanu za dodeljivanje frekvencija pri OEBS-u, a do sada su frekvencije dobile svega 15 radio stanica. Takođe svoje radio programe priprema i šest KFOR-ovih radio stanica i jedna UNMIK/ova. Kako se doznaje za pripremu celodnevnog programa samo one troše oko 3,5 miliona dolara godišnje. Međunarodni donatori su ogromna sredstva uložili u ovdašnje medije, tako da barem za sada nikoga, ako ništa drugo, onda ne brinu finansije ili preciznije, neki od njih već imaju novca za naredne dve do tri godine.

Najveći broj listova se štampa ili emituje program na albanskom jeziku. Na bošnjackom jeziku se trenutno štampaju dva lista u Prizrenu: ''Kosovski Avaz'' i ''Selam'', kao i jedan list na turskom jeziku.U Sevrnom delu Mitrovice priprema se ''Novo jedinstvo'', list na srpskom jeziku koji je u stvari naslednik ''Jedinstva'', koji se od posle drugog svetskog rata štampao na Kosovu kao jedini dnevni list na srpskom jeziku. Od radio stanica, jedino Radio Kontakt emituje program na srpskom jeziku, ali i na albanskom i turskom jeziku. U ovoj redakciji trenutno radi 30 novinara i drugog osoblja. Programe na jezicima manjinskih zajednica emituju i medjunarodne radio stanice ili preciznije one koje vode i finansiraju pripadnici KFOR/a. U pripremi je i pokretanje dnevnog lista na srpskom jeziku i radio stanice u Gračanici. Međunarodni donatori su veoma zainteresovani da ulože i u medije na drugim jezicima, ali je za tako nešto potreban i projekat. Za sada takvih inicijativa od strane manjinskih, ponajviše srpske zajednice ima veoma malo ili tačnije tek simbolično.

Ono što se već duže postavlja kao pitanje je kako mediji pokrivaju određene događaje, realnosti na Kosovu, koliko ima profesionalizma i kakvi su mediji uopšte. I naravno, šta kosovska javnost može doznati iz njih. Sudeći po čestim kritikama koje dolaze od civilne Misije OUN, KFOR/a i OEBS/a čini se da primedaba ima na pretek, i kreću se od onih primedbu koje se tiču manjih nepreciznosti do netačnih i neproverenih informacija. Ali, i više od toga...

''Neodgovorna i inflamatorna štampa nastavlja da nanosi ljagu imidžu medija na Kosovu '', kaže se u jednom od poslednjih saopštenja OEBS-a upućenog javnosti o ovdašnjim medijima. Ova organizacija, jedan od stubova UNMIK-a izgleda da je počela ozbiljno da upozorava i to kako je naglašeno poslednji put kosovske medije, o opasnosi koja im preti u slučaju neuvažavanja Uredbe 4/2000 usvojene i potpisane od strane civilnog administratora Bernara Kušnera. Ovom Uredbom se zabranjuje podsticanje i širenje međuetničke mržnje, širenje neistina ili nanošenje ljage ličnostima iz javnog života, ali ne samo njima, od strane medija. Takođe se kaže da će biti kažnjeni čak i pojedinci - političke licnosti, svi koji se bave javnim poslovima, uključujući i nastavni kadar, koji svojim izjavama budu uticali na destabilizovanje stanja. Moguće kazne se kreću od novčanih pa do zatvorskih. Medjutim, do sada niko nije kažnjen.

Najveći broj neslaganja i kritika od strane kompetentnih međunarodnih zvaničnika odnosila su se na objavljivanje pronađenih spiskova lica srpske nacionalnosti koji su bili mobilisani tokom rata na Kosovu. U ovdašnjoj štampi se ovakvi spiskovi objavljuju u negativnom kontekstu, odnosno podvlači se da su ta lica učestvovala u zločinima na Kosovu i tvrdi se da su svi oni zločinci. Ono na čemu insistiraju OEBS, KFOR i UNMIK je da se takve liste stampa ne treba da objavljuje i na način koji to radi, jer ne postoji i sudski dokazana krivica, a istovremeno pozivaju svedoke da daju svoje zvanične izjave oko eventualne upletenosti u zločine prepoznatih. Ipak, pretnje iz departmana za medije pri OEBS-u su pojačane nakon napisa u listu ''Koha ditore'', u kojem dopisnik iz Mitrovice prenosi da je bivsi civilni administrator za ovaj grad smenjen sa dužnosti jer je '' ustanovljeno da je bio korumpiran''. Kušner je ovakvu tvrdnju ljutito odbacio i izrazio pritom razočarenje što je takav tekst štampala ''Koha ditore''. On je iskoristio priliku i pisanje kosovske štampe stavio na raspravu i u Privremenom administrativnom veću Kosova. Nakon sastanka, Kušneru nisu ostali dužni ni albanski predstavnici. Rexhep Qosja, član ovog izvršnog tela je kritikovao Radio TV Kosovo zbog "poluistina i krivog predstavljanja činjenica", čiju uređivačku politiku kreiraju i uglavnom vode ljudi postavljeni na urednička mesta od strane međunarodnih predstavnika iz zemalja najvećih donatora, u ovom slučaju iz Švajcarske.

Jedna od primedbi koje OEBS upućuje medijima na Kosovu odnosi se i na, kako ih karakteriše ova organizacija, činjenice ''zasnovane na relevantnim i poverljivim izvorima i koje ne bi trebalo mešati sa redakcijskim komentarima". Pogrešan pristup nekih medija, prema ovoj organizaciji, "šteti radu OEBS-a u razvoju i demokratizaciji novinarstva'', kako se navodi u jednom dosta kritično intoniranom saopštenju. OEBS preko javnog dopisa navodi i sledeće: '' Sada postoji Uredba protiv podsticanja mržnje u statutima Kosova, kao i nekim zemljama Evrope, ali poslednji je korak u demokratiji da jedan list, izdavača, radio, TV stanicu ili novinara pošaljemo na sud''.

Inače, kada je doneta pomenuta Uredba, u domaćem javnom mnjenju je bilo dosta kritika i neslaganja, kako među nekim novinarskim krugovima (uglavnom oko tek formiranog Udrženja novinara Kosova), tako i među analitičarima ovdašnjih političkih tokova. Navodilo se, između ostalog, da ta Uredba predstavlja ponovno uvođenje verbalnog delikta. Adem Demaći, poznata politička i javna ličnost i dobitnik nagrade ''Saharov'' za slobodu misli i govora, povodom donosenja ove Uredbe izjavljuje: ''Ako gospodin Kušner bude insistirao na primeni ove uredbe, zatvori će se napuniti sa hiljadama ljudi, tako da neće biti mesta za sve''.

Iako se Kušnerova Uredba, koja više liči na neku političku deklaraciju nego li na tekst iz oblasti pravne regulative, bez sumnje može podvrgnuti kritici, sudeći po preovlađujućem nacional-romantičarskom govoru (koji u ponekim listovima kao "Bota sot" otvoreno prelazi u nacionalistički i govor mržnje), nameće se stav da ovdašnji kritičari ovoga puta ipak nisu u pravu.

No, do sada nijedan medij nije bio kažnjen. Jedan od razloga je i taj što sudovi još uvek nisu započeli sa svojim radom. OEBS je dugo razmišljao o stvaranju Zakona o javnom informisanju, ali on ni do danas nije realizovan. Govori se o mogućnosti da se odustane od njega, jer se ne želi stvaranje glasina ili pak sprovođenje cenzure. Kada je Kosovo u pitanju i u oblasti informisanja se pominju dva nedostatka, Zakon i Sud. Ipak, čini se da se radi o mnogo dubljim stvarima.

Kosovo nikada nije imalo toliko novinara kao danas. Međutim, čini se da se njihov profesionalni okvir kreće od onih starih novinara, koji teško mogu da se prilagode jednom novom, otvorenom, kritičnom novinarstvu, do najvećeg broja neiskusnih novinara koji se ovim poslom bave tek nekoliko meseci, dakle bez adekvatne teorijske i praktične obuke. Ono što karakteriše ovdašnje medije tek će se pokazati u narednom periodu. Jer, mada mnogi pokušavaju da se svojom uređivačkom politikom pokažu nezavisnima, na Kosovu je ipak još uvek rano da se govori o objektivnom i nepristrasnom novinarstvu. Politički procesi tek predstoje. Registracija i popis stanovništva, političke borbe unutar albanskog političkog pokreta, i napokon izbori. Upravo će ovaj period pokazati kako će se pozicionirati štampa, odnosno da li postoji i ona nezavisna. U zavisnosti od toga lako će se moći zaključiti kakav će novinarski potencijal u buducnosti imati Kosovo. Koliko će ona uticati na demokratske procese, na stabilizovanje bezbedonosnog stanja, toleranciju među različitim zajednicama... Do tada OEBS i civilna Misija na Kosovu neće želeti da zaoštravaju stvari. Njihovi predstavnici već vode razgovore sa pojedinim uređivačkim kolegijumima i u štampanim i elektronskim medijima i nude svoju pomoć u obuci novinara kako bi se što profesionalnije i neutralnije pratili izborni proces i proces registracije. Ono što je sigurno, kosovsko javno mnjenje će u aktuelnim uslovima na Kosovu i medijima biti onakvo kako to budu odlučili lokalni mediji i oni koji stoje iza njih.

AIM Priština

Zijadin GASHI