Manjak ideja I kadrova

Opozicija u Bugarskoj

AIM Sofija, 20.03.2000.

U boksu, kada nokdaun traje isuviše dugo, refer na ringu objavljuje nokaut. Nešto nalik na težak nokdaun muči največu opozicionu sangu - Bugarsku socijalističku partiju (BSP). Odkako je 1997. godine izbačena iz vlasti, najuticajnija leva partija u zemlji ne može da se oporavi od šoka. BSP je udahnula gutljaj svežeg vazduha, postigavši relativno dobar rezultat na lokalnim izborima u jesen 1999. godine u odnosu na ostale partije. Ali posmatrano u celini, i dalje ostaje u izolaciji - političkoj i društvenoj.

BSP koja je naslednik bivše vladajuće komunističke partije pati od više bolova. Ona se još uvek ne može osloboditi košmara koji je doživela 1997. godine kada je narod izašao na ulice i primorao partiju da se odrekne upravljanja i da budu održani prevremeni parlamentarni izbori. Otada socijalisti ne mogu da vrate makar i mali deo društvenog poverenja. Uzroka ima više: manjak ideja i kadrova, unutarpartijske trzavice, u dodatku sa finansijskom krizom. Čitava ova kombinacija ne uliva nikakvo poverenje potencijalnim biračima koji će tačno za godinu dana izaći na birališta da bi dali svoj glas na novim parlamentarnim izborima. I ako tada BSP ponovo bude druga po veličini iznačaju politička snaga u zemlji, kako to navode sociološka istraživanja, to neće biti zahvaljujući vraćanju ranijih pozicija u društvu, nego slabosti sadašnjih upravljača iz Saveza demokratskih snaga (SDS).

Lider BSP Georgi Prvanov već tri godine se bori sa svim problemima koji su napali njegovu organizaciju. U svojim pokušajima da bude demokratska politička snaga, socijalistička partija još uvek okuplja pod svojim krilom najrazličitije idejne pravce - od krajnje levih komunista pa sve do socijaldemokrata proevropske orijentacije. Još uvek jedno od najjačih krila je ovo iz kruga bivšeg premijera Žana Videnova. On i bivši predsednik parlamentarne grupe BSP Krasimir Premjanov ostali su izvan sadašnjeg sastava Narodnog sobranja, izolovani su od centralnog rukovodstva partije, ali ne gube nadu da će se ponovo vratiti na izgubljene visoke partijske pozicije. Oni su još uvek veoma atraktivni za najstariju generaciju socijalista koji su po tradiciji i najlevije orijentisani. Grupa "Otvoreni forum" koja okuplja veči deo članova vlade koja je doživela neuspeh u periodu 1995 - 1997. g. jeste najreakcionarnije raspoložena u okviru socijalističke partije. Zbo toga se i najčešća prepucavanja među članovima BSP vode upravo između lidera Georgija Prvanova i predstavnika "Otvorenog foruma".

Uprkos očiglednim ambicijama Videnova i Premjanova da se vrate na belom konju u BSP, Prvanov nije zbunjen. Projekat novog statuta koji je on pripremio predviđa da budu ograničena punomoćja različitih idejnih grupacija. Smatra se da je to direktan udarac po "Otvorenom forumu". Ostale unutarpartijske grupe, kao što je, recimo, "Marksistička alternativa", do minimuma su smanjile svoju aktivnost i ne predstavljaju opasnost za rukovodstvo, niti pak nude neku idejnu alternativu. Jedan od najjačih aduta "Otvorenog foruma" u pogledu sadašnjeg rukovodstva BSP jeste manjak ideja. I pošto on igra na nostalgičnoj struni, delegati budućeg kongresa moraće da biraju između odsustva ideja i drugih ideja koje će ih vratiti godinama nazad u njihovom ravoju.U tom momentu Prvanov je bacio svoj najjači adut što korenito menja karakter i društveni oblik socijalista. On je najzad rešio da prida BSP očekivani evropski oblik, objavivši da se odnos prema NATO-u mora korenito promeniti. BSP prihvata da je Budućnost Bugarske neizostavno povezana sa članstvom u NATO.

Ova odluka koja će naći mesta i u novim partijskim dokumentima posle kongresa, istorijska je za partiju. Još pre više od 100 godina, kada je osnovan prototip BSP, prorusko krilo prevagnulo je u rukovodstvu psrtije. I to je potrajalo sve do 2000.g. BSP je poznata kao jedna od malobrojnih, ako ne i jedine socijalističke partije u Istočnoj Evropi koja je još uvek nostalgično raspoložena prema "Velikom bratu" Rusiji, mnogo više nego što to pretpostavljaju savremeni trendovi na kontinentu. Njena pozicija o članstvu Bugarske u NATO do nedavno ju je činila veoma ranjivom od strane ostalih političkih snaga. BSP je prihvatala kao obavezno integrisanje sa evropskim strukturama, ali ne i sa Severnoatlantskim paktom.

Svojom novom strategijom, međutim, Prvanov ide za dva cilja: da definitivno raskine sa uspomenama iz doba BKP i da zadovolji zahteve Socinterne i Partije evropskih socijalista (PES).

Izuzev tog čisto političkog poteza, međutim, BSP i dalje ne nudi ozbiljne alternative sadašnjem desnom upravljanju na ekonomskom planu. A i javno mnjenje teško bi moglo da prihvati da je BSP spremna da upravlja dobro ako pre svega četiri godine zamalo nije izazvala nacionalnu katasrofu. Tim više da osim novih ideja fale i nova lica. Iz jednog ili drugog razloga većina jakih političara su već izvan rukovodstva partije.

Nije se ostvarilo i očekivano ujedinjenje sa idejno sličnim partijama. Uprkos očiglednoj ubeđenosti največe leve snage u neophodnost od zajedničkih akcija, sporazuma još uvek nema. A možda ga i neće biti. "Solunska četvorka nema šansu da preživi", objavio je Prvanov povodom eventualnog savezništva sa parlamentarno zastupljenom Evrolevicom, s jedne strane, i sa socijaldemokratama Udruženog bloka rada. U takvoj situaciji Prvanov i dalje ostaje u izolaciji što ne čini njegovu partiju zanimljivom.

Pored svega ostalog BSP nailazi i na ozbiljnu nestašicu sredstava. Odkako je SDS preuseo vlast, socijalisti su istisnuti sa svih ekonomskih poluga, kako vlasti, tako i u različitim državnim firmama. Bilo je momenata kada BSP nije mogla da plati sama troškove telefona i grejanja. "Ovo se više neće ponoviti", obećao je Prvanov. Nije međutim jasno odakle će naći finansijska sredstva za jedan težak predizborni maraton. Bez novca, ideja i kadrova ostaje samo nada da će razočaranih posle četvorogodišnjeg upravljanja SDS biti isuviše mnogo i da će potražiti spas u levom političkom prostoru. Međutim, šta će biti ako ispadne da BSP nije tumač njihovog revolta? Sledi nokaut.

Georgi Filipov (AIM)