Drnovšekova vlada u krizi

Slovenija i izbori

Najava Slovenačke narodnjačke stranke - da će odmah posle formiranja nove (desničarske) partije napustiti vladajuću koaliciju - označila je početak predizborne kampanje.

Ljubljana, 15.03.2000.

Slovenija je svakim danom sve bliža krizi vlade, a konačan slom očekuje se sredinom aprila, kada će tri partije (sve tri desno od centra) na zajedničkom kongresu inaugurisati novu, jedinstvenu, desnu partiju. Time je prekinuta višemesečna neizvesnost - Marjan Podobnik, predsednik slovenačkih narodnjaka, potpisao je na sastanaku sa liderom demohrišćana (SKD) Lojze Peterleom i vodjom socijaldemokrata (SDS) Janezom Janšom poseban zapisnik, u kome se obavezao da će u slučaju formiranja zajedničke partije povući sve svoje ministre iz Drnovšekove vlade.

Rečenu odluku je izuzetno brzo potvrdio i glavni odbor SLS, a sve zatečen naprasnom odlukom svoga šefa, koji je mesecima izvrdavao udruživanje na kome insistira Janša. Kongres ujedinjenja SLS, SKD i SDS trebalo bi da se dogodi 14. i 15. aprila, pre katoličkog praznika "cvetne nedelje" (vrbica). Kongres znači kliničku smrt za Drnovšekovu vladu, koju sada sačinjavaju ministri iz Podobnikovih narodnjaka (SLS), Drnovšekove Liberalne demokratije Slovenije (LDS) i partije penzionera (DESUS). Odlaskom SLS-ovih ministara vlada gubi većinu, što znači da će premijer Janez Drnovšek biti prisiljen da spas potraži u manjinskoj vladi.

Da su izbori sve bliže, jasno je i iz sve učestalijih afera u koje su umešani vodeći ljudi slovenačke političke scene; poslednja je izbila pre deset dana, kada je ispred solitera u predgradju Ljubljane nestao službeni Audi A6, vredan oko 100.000,00 nemačkih maraka, dat na korišćenje Marjanu Podobniku, predsedniku SLS. U novinama su se odmah pojavile špekulacije da je Marjan Podobnik, političar koji se hvali uredjenim porodičnim životom (nedavno je dobio prinovu), noć proveo kod izvesne dame iz svog okruženja. Javnosti nije ostavljeno da nagadja o kome je reč - objavljene su i fotografije dotične persone. U društvu s Marjanom, naravno. Podobnik je reagovao instinktivno - motive za kradju službenog auta pronašao je u politici, a za organizaciju "zavere" optužio je ljude iz Kučanovog kabineta. Usledio je ljutit demanti predsednika republike, što je još samo uvećalo zategnute odnose izmedju partnera na vlasti.

Tako je pučanstvu ostavljeno da bistri dva problema - prvo, nikome još nije sasvim jasno šta se dešava sledećeg dana pošto se vlada raspadne; Ustav odredjuje, doduše, da u tom slučaju premijer mora da zatraži novi mandat od predsednika republike Milana Kučana. Što je čin koji sadašnji premijer ne želi da doživi ni u najgorem snu. Zna se da su Drnovšek i Kučan već dugo suparnici u borbi za prevlast u levom delu slovenačke politike, iako su im politički stavovi dosta slični. Što znači da će Drnovšek, ukoliko bude prisiljen da zamoli Kučana za novi mandat, morati da obeća i nešto zauzvrat, posebno što je šef vlade po nekim pitanjima pragmatičniji od predsednika republike; Drnovšek je, na primer, za razliku od Kučana, dosta popuštao u odnosu na apetite Crkve, kao i oko redefinisanja bliže prošlosti i političkog sistema uopšte, čime se donekle udvarao desnici.

Pitanje hoće li se ostvariti Drnovšekova noćna mora ipak nije najteža dilema koja uskoro očekuje Sloveniju; raspad vladajuće koalicije će najverovatnije imati za posledicu dalje komplikacije oko organizacije parlamentarnih izbora, koje je trebalo raspisati za jesen ove godine. Što je drugi problem. Janšina i Peterlova žurba da u isti tor uguraju i Podobnikove narodnjake postaje razumljivija ukoliko se zna da je slovenački Ustavni sud odlučio da naredne izbore treba organizovati po većinskom, a ne proporcionalnom izbornom sistemu, koji je važio do sada. Čime je sud potvrdio aspiracije Janšinih socijaldemokrata, čija je strategija da izbrišu konkurenciju manjih partija i borbu za vlast svedu na jednog protivnika - levicu samu. Brojni pravnici, pa čak i pojedini članovi Ustavnog suda ocenili su aminovanje većinskog izbornog sistema kao "skandalozno", pošto predlog socijaldemokrata na obavljenom referendumu nije dobio potrebnu (apsolutnu) većinu, kako propisuje Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi.

Da sve bude pikantnije, slovenački ustavni sud je pozitivan ishod za inicijativu Janšinih socijaldemokrata obrazložio tako što je potonji zakon prelomio preko sličnog primera iz Bavarske, gde za pobedu nekog predloga nije bilo neophodno učešće apsolutne većine glasača. Rečeno jednostavnije - slovenački ustavni sud se ponašao kao da u Sloveniji važi bavarski, a ne slovenački ustav. Stoga simpatizeri levih stranaka optužuju Ustavni sud za pristrasnost i prevaru. Najzad, i sam referendum o modelima izbornog sistema izveden je više nego aljkavo - mnogi glasači uopšte nisu izašli na referendum o izbornom sistemu (održan 1996. godine) zahvaljujući medijskom ubedjivanju od strane stručnjaka i političara da referendum ima "savetodavnu", a ne i "zakonodavnu" ulogu. Zato je odziv biračkog tela bio više nego nedovoljan, na šta su Janšini socijaldemokrati preko desnici naklonjenih ustavnih sudija isposlovali da se rezultati ipak uvaže.

Tako već više od dve godine teku debate treba li poštovati spornu odluku suda; posebno su veliki lomovi i dileme na levici. Radikalniji krugovi LDS-a i reformisanih komunista zahtevaju da se izbori održe prema sadašnjem izbornom sistemu, kao i da se izmeni Ustav. Štaviše, deo levice podržava ideju da treba do kraja kočiti sve promene izbornih pravila, čime bi, na kraju, izbori bili izvedeni po starom sistemu. Ukoliko bi Janšina SDS iz protesta odbila učešće u takvim izborima - to bi moglo da bude samo dobro, tvrde pomenuti politički krugovi. Na drugoj strani su oni koji podsećaju da bi takav razvoj dogadjaja izazvao ogromne političke potrese, te da se treba ponašati "legalistički", uprkos spornoj odluci Ustavnog suda...

Za iznenadjenje i obrt u celoj toj priči pobrinuo se sam premijer; zbog sve bližih parlamentarnih izbora odlučio je da stvar uzme u svoje ruke i prikloni se Janši, na opšte zgražanje simpatizera levice. Janez Drnovšek se javno i nedvosmisleno zauzeo za poštovanje odluke Ustavnog suda i održavanje izbora prema većinskom sistemu. Iako i tu postoji zamka - LDS pristaje na primenu novog zakona, ali samo ukoliko se ujedno usvoji i zakon o izbornim jedinicama. Što je, kako smatraju stručnjaci, jedina mogućnost da se izbegne "džerimendering", dakle prekrajanje izbornih jedinica.

Već sad je jasno da prevremeni izbori neće imati posledice samo na unutrašnju, nego i na spoljnu politiku; slovenački parlament upravo razmatra nekoliko paketa iz tzv. "evropskog" zakonodavstva i malo je verovatno da bi parlament posle izlaska SLS-a iz vladajuće koalicije bio sposoban da ispuni obećanja data Komisiji EU. A to znači da će raspad vlade izazvati i zaostajanje u procesu približavanja Slovenije Evropskoj Uniji. Gledano šire, prevremenim raspadom koalicije LDS-SLS-DESUS ušićariće sadašnja opozicija, ali će izgubiti zvanična Ljubljana, za koju glavobolja tek počinje. Iako eksperti kažu da su vrata za kompromisna rešenja uvek otvorena, čak i ako dodje do aprilskog raspada koalcije; jasno je da Janez Drnovšek, Milan Kučan i ostali političari orijentisani ka sredini i levo od sredine ne žele da provedu naredne četiri godine na vlasti uz bujicu opozicionih optužbi o neustavnim izborima. Isto tako je izvesno da bi za Janeza Janšu i njegove pristalice, željne vlasti, još četiri godine provedene u opoziciji bile mnogo gora kazna nego bilo kakav, pa makar i "truli" kompromis sa uvek pragmatičnim Janezom Drnovšekom. Sezona kompromisa i političkih obrta počinje.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)