Zokon o informisanju ?

Nakon serije afera koje su obelodanili ovdasnji mediumi u makedonskoj javnosti je krenula prica da vlada aktuelizira donosenje Zakona o informisanju, koji po onome sto su objavile neke novine, u mnogome potseca na famozni srpski zakon.

Skopje10.3.2000

Hoce li aktuelna makedonska vlast krenuti u discipliiniranje medija koji nisu po njenoj volji? Zasad odgovor je neizvesan, ali pojedini delovi predlog Zakona o javnim glasilima koje su objavile novine izvan drzavne "kape", a koji se navodno uskoro treba naci pred narodnim izabranicima, kao i sve ucestalije nervozne reakcije pretstavnika vladajuce koalicije u odnosu na informacije koje se pojavljuju u ovdasnjim medijima, zabrinjavaju ovdasnje novinare.

"Makedonija denes" je zakonu posvetila svoju naslovnu stranicu, uz fotografiju ruku vezanih "lisicama" koje stoje na masini za pisanje konstatirajuci da je ponudjeni tekst "presija i represija istine", te da je donosenje pomenutog zakona ”posezanje po novinarskoj nezavisnosti". "Predlog zakona o javnom informiranju jeste "... nepotreban pokusaj reguliranja osnovnih slobodi i prava u oblasti javnog informiranja koji su zagarantovani Ustavom" konstatira skopski "Dnevnik". "To je samo pokusaj vlasti da kontorlira informacije i medije, a ne da kodifikuje zonu protoka informacija" smatara urednistvo "Dnevnika". Dvonedeljnik "Forum" ocenjuje da se radi o ko zna kojoj potvrdi izreke o dobrim namerama i putu u pakao: "Naime, iako su se trudili da naparave zakon koji ce maksimalno zastititi slobodu stampe u Makedoniji" -ono sto je dobiveno jeste suprotno zeljenom cilju - "predlog zakona je pisan u duhu socijalizma, sa elementarnim neshvatanjem odnosa izmedju kapitala i biznisa, nametanja novinarskoj profesiji necega sto joj nece doneti nista dobro i "rupama" u tekstu koje ce nekoj buducoj zlonamernoj vlasti (ukoliko se saglasimo da ova nije takva) ostaviti sirok prostor delovanja, po shvacanju slobode jednog Milosevica, na primer". Nedeljnik "Start" ide dalje te predlog zakona naziva "seseljevim zakonom za informisanje", koji ako bude donesen pretstavljace "unosenje na velika vrata cenzure i verbalnog delikta".

Vecina novinara strahuje da ce nametanjem ovog zakona bite stvoren ambijent slican Hrvatskoj u dobi Tudjmana, a sve cescim fizickim nasrtajima na novinare prilikom obavljanjem svojeg posla, ni Srbija nije daleko.

Vec desetak godina, od usvajanja prvog ustava nezavisne Makedonije postoji dilema dali treba doneti poseban zakon o informiranju. Clan 16 makedonskog Ustava nudi garancije o slobodi uverenja, savesti, misljenja i javnog izrazavanja misljenja. Ovaj clan Ustava garantira slobodu govora, javnog istupanja, javnog informisanjja, slobodu osnivanja institucija za javno informiranje. Istim clanom garantira se i pravo odgovora i ispravke, zabranjena je cenzura i dato pravo novinarima da ne otkrivaju izvor svojih informacija. Po liberalnim tumacenjima ovog clana sasvim je nepotreban poseban zakon o informisanju. Tim vise sto je zakonima o telekomunikaciji i radio difuziji reseno pitanje procedure dobijanja koncesije o emitovanju elektronskih medija, a preuzimanjem zakona nekadasnje SFRJ iz doba Ante Markovica postoji veoma liberalna procedura osnivanja stampanih medija. Dok je zakonima iz domena krivicnog prava sankcionirana odgovornost. Cak i neki od onih koji su ucestvovali u pisanju Ustava smatraju da je postojeca regulativa sasvim dovoljna i da eventualno nekim aktom treba samo regulirati proceduru registracije i izlaska novih novina, sto ne bi trebalo biti nikakav problem.

Prva makedonska, takozvana ekspertska vlada, imala je i svoje ministarstvo za informisanje. Nakon njenog pada 1992 godine, Branko Crvenkovski u svojstvu mandatara ukinuo je ovo minstarstvo i sveo na vladin sekretarijat za informisanje, bas zbog stava da je tu drzavno uplitanje nepotrebno. Makedonija u toku vladavine Socijaldemokratskog saveza i njegovih koalicionih partnera je tokom sest godina svoje vladavine smatrao da je ovo ministarstvo relikt starog sistema i nepotrebno u uslovima politickog pluralizma. U skladu sa ovom, liberalnijom stranom, tadasnje vlade smatralo se i da zakon o informiranju nije potreban, te da treba samo resiti neophodne procedure u pogledu elektronskih medija, sto je relativno kasno i ucinjeno i to ne bas na neki transparentan, do kraja demokratski nacin. Naime, iako zakoni o telekomunikacijama i radiodifuziji na prvi pogled slede semu zapadnih, ipak Savet za radio difuziju je samo savetodavno telo vlade, dok vlada i resorna ministarstva imaju i suvise "diskrecionih prava". Sa sadasnje distance moze se reci da je vlada Branka Crvenkovskog i mogla sebe dozvoliti tu "demokraticnost", naprosto jer je imala punu kontrolu nad najmocnijim medijima - dobrim delom njene vladavine nije bilo privatnog dnevnog lista, dok su privatni elektronski mediji pomenutim zakonima i procedurom za dobijanje koncesija koji oni propisuju stavljeni su pod "plisanu" kontrolu.

Vlada Ljubca Georgievskog smatrala je da je ministarstvo informisanja neophodno, pa ga je obnovilo. Prakticno stari vladin sekretarijat je opet vracen u status ministerstva za informisanje. Da prakticno nije dobio nikakve vece ingerencije. Staro-novo ministarstvo nije u skladu sa predizbornim obecanjima kaoalicije "Za promene" pristupilo predlaganju lideralnije zakonske seme u kojoj bi mediji dobili ne samo garanciju da nece biti izlozeni pritiscima vlasti, kao sto je ukidanje prakticnog monopola reklamiranja drzavne radio TV ili budjetsko delenje para za novine za koje ne postoje nikakvi kriteriji, vec i odredjene ekonomske stimulacije (oslobadjanje od nekim poreskih obaveza) i stvaranjem uslova za pazarno funkcioniranje medija.

Makedonski novinari su doduse u zadnjih godinu dana dali dosta povoda dnevnoj politici za tvrdnju da u uslovima kada tuzilastva ne reagiraju, a sudovi sporo rade, u medijima je moguce objaviti sto god urednistvu i novinarima padne na pamet. Ovde se gotovo svakodnevno dogadja da se emituje ili otstampa bilo sta, a da se ubrzo ustanovi da je sve cista "novinarska patka". Opravdanje za informiranje putem plasmana glasina ovdasnji novinari nalaze u potpunoj zatvotrenosti gotovo svih izvora informacija. Tako je na neki nacin stvorena situacija u kojoj mediji, u zavisnosti od svoje politicke bliskosti, su cesto upotrebljeni od (o)pozicionih manipulatora, koji nasavsi se u nadmocnoj poziciji ciljem ostvarivanja politickih poena najcesce plasiraju lazi, poluistine ili ciste konstrukcije. Povodom toga urednik "Foruma" Saso Ordanovski konstatira: "Javno pozivanje na, najblaze receno, politicki linc preko upotrebe makedonskog novinarstva, objavljivanjem izmislica ili prljavih konstrukcija - kao njegove redovne pojave, jeste nesto cemu se jasno treba suprotstaviti svako demokratsko novinarstvo".

S druge strane u istom periodu novinari su par puta, prilikom vrsenja duznosti, i bukvalno privedeni od strane policije ili im je oduzet snimljeni materijal i nije odozvonjeno da rade svoj posao.

Makedonski mediji i novinari i ovog puta, cini se, nalaze se izmedju cekica i nakovalne. Kako ce se izvuci, kao da opet, najmanje zavisi od njih samih.

AIM Skopje

ISO RUSI