Povratak Amerike

Tirana, 7.03.2000

Skandal objavljivanja u štampi od 26. februara protokola razgovora američkog državnog sekretara Medlin Olbrajt u Tirani sa Rexhepom Meidanijem i Ilirom Metom nije izazvao neki potres u albansko - američkim odnosima. Pokazana ravnodušnost u albanskom glavnom gradu od strane američke diplomatije, koja nije uopšte reagovala, pomogli su da se i kriza u rukovodstvu socijalista koja je izbila ovim objavljivanjem i smenom zamenika ministra inostranih poslova koje je usledilo, ne zaoštri već da se napokon zatvori. Međutim, ovaj slučaj ne samo da je jednostavno evidentirao američko iskustvo u prevazilaženju jednog incidenta, koji je mogao da preraste i u diplomatski, već je jo jače potvrdio značaj i novi oblik koji u poslednje vreme dobijaju odnosi između najsnažnije države sveta i najsiromašnije države u Evropi.

Ni domaća javnost, a ni inostrani posmatrači albanskih i balkanskih pitanja nisu posvetili pažnju značajnoj činjenici što je Medlin Olbrajt bila prvi američki državni sekretar koja je posetila Albaniju za vreme čitavog perioda postkomunističke tranzicije, od 1992. godine kada je u Albaniji došla na vlast prva nekomunistička vlada. Nakon završetka kampanje bombardovanja NATO na Srbiju i ulaska međunarodnih mirovnih trupa na Kosovo juna prošle godine, u Tirani je najavljeno nekoliko značajnih poseta visokih američkih zvaničnika uključujući i državnog sekretara, sekretara odbrane Koena, posebnog izaslanika predsednika klintona za Balkan, Ričarda Holbruka i drugih. Čak, u kampanji koja je prethodila Kongresu Socijalističke partije koji je održan oktobra prošle godine, rečeno je od strane visokih socijalističkih zvaničnika da bi u Albaniju mogao da dođe i predsednik Klinton. Međutim, posete visokih američkih ličnosti nikada nisu ostvarene iako su neke od njih i zvanično najavljivane od strane Amerikanaca. Razlozi koji su tada navedeni odnosili su se ili na loše vreme ili tehničkim problemima sa avionima, iako je vreme bilo isto toliko loše kao i u drugim glavnim gradovima susednih zemalja koje su posećivali američki zvaničnici. Samo nakon dolaska američkog potsekretara za odbranu W. Slokomb, koji je otvorio seriju uzastopnih poseta značajnih američkih ličnosti u Tirani, američki ambasador u Albaniji J. Limpreht je javno izneo glavni razlog poništenja američkih poseta, što je po njemu bila opasnost od terorizma.

Američka ambasada u Tirani bila je među prvima koja je zatvorena avgusta

1. godine nakon poznatih atentata na dve ambasade SAD u Africi od strane islamskih terorista. Za svo to vreme u Tirani se stalno govorilo o žarištima i grupama islamskih terorista povezanih ili finansiranih od strane Osame Bin Landema. I jedan broj državljana arapskih zemalja, među kojima i tražene osobe od strane međunarodnih policija uhapšeni su ili proterivani iz Albanije i mediji u Albaniji su govorili o saradnji zvaničnika CIA sa albanskim zvaničnicima u ovim operacijama. Lakoća ulaska, kretanje i njihovo maskiranje u Albaniji s jedne strane i konstatno odbijanje visokih predstavnika američke države da posete Albaniju, činili su uverljivijom tezu o strahu od terorističkih atentata.

Međutim, januar i februar ove godine doneli su promene i novu frekvenciju poseta koje su kako izgleda nekako zamaglili tezu o terorizmu kao razlogu poništavanja poseta. U roku od mesec dana u Tiranu su doputovali podsekretar odbrane W. Slokomb, državni podsekretar T. Pikering i državni sekretar M. Olbrajt, otvorena je ranije zatvorena konzularna sekcija američke ambasade, i ako ovde dodamo i posete Generalnog sekretara NATO Robertsona, dan pre dolaska Olbrajtove, kao i glavnokomandujućeg NATO snaga za Evropu generala Klarka dan nakon toga, zapažamo jedan veoma poseban grafikon koji govori o razvoju i novoj fazi u odnosima između SAD i Albanije.

Ovaj razvoj poprimio je oblik zaokreta u bilateralnim odnosima nakon višegodišnje stagnacije i njegovu suštinu je podvukao američki državni podsekretar Pikering koji je 29. januara u Tirani izjavio da će SAD i dalje ostati veliki saveznik za Albaniju i Albance i da su odnosi Amerike sa Albanijom posebni. U stvari, želelo se reći da ti odnosi postaju posebnim i on je najavio da će jedan veoma visoki američki zvaničnih ubrzo doći u Albaniju.

Novo američko interesovanje je šire nego što je to interpretirano u nekim analizama u i van Albanije. To predstavlja ponovno vrednovanje samih odnosa između SAD i Albanije i to se zapaža u akcentu i oceni koju je Vašington izneo o Vladi Ilira Mete, kao prvoj koja je za četiri godine normalno došla na vlast i bez potresa po stabilnost zemlje. Ovu ocenu koju je predsednik Klinton izneo u telegramu čestitke novom albanskom premijeru Meti, početkom novembra prošle godine, ponovili su u svojim izjavama i američke ličnosti koje su ovih dana posetile Tiranu, kao i u Izveštaju međunarodne grupe '' Prijatelji Albanije'', koji su se okupili u Beču 28. februara.

Uzastopne posete visokih američkih ličnosti mogu se interpretirati i kao podrška vladi premijera Mete, polazeći od činjenice da je Vašington odabrao baš ovo vreme da pošalje visoke predstavnike u Tiranu, kao i da podvuče značaj koji pridaju odnosima sa Albanijom. Govor koji je američki državni sekretar održala u albanskom parlamentu, koji je osporavan od opozicije još od parlamentarnih izbora u godini nemira 1997., njen zahtev za političkim konsenzusom protivničkih partija u Albaniji, izražavali su specifičnu zainteresovanost američke vlade za unutrašnje razvoje u Albaniji, što je imalo i ima stabilizacijske efekte u odnosima i u albanskom političkom životu.

I dok su američki vojni kontigenti koji su stigli u Albaniju u sklopu razmeštanja snaga podrške za NATO tokom kampanje bombardovanja Srbije otišli odmah nakon prestanka rata i ulaska NATO trupa na Kosovo, sada su obznanjeni planovi o uspostavljanju nekakvog oblika američkog vojnog prisustva u zemlji. Američki državni podsekretar Pikering tokom svoje posete je izneo da će se jedna američka vojna grupa razmestiti u okviru Misije NATO u Albaniji, a s druge strane, predsednik Parlamentarne komisije za inostrane poslove Godo, obznanio je da će osim ove grupe u Albaniju stići i jedan američki vojni kontigent u cilju pružanja pomoći za izgradnju infrastrukture u severozapadnoj Albaniji. Američki podsekretar odbrane Slokomb govorio je o novog fazi u odnosima između dve zemlje i želji američke vlade za aktivnom ulogom Albanije na planu učlanjenja u NATO i druge inicijative.

U stvari, zahtev za američkim vojnim prisustvom bio je stalan zahtev albanskog rukovodstva i predsednik Meidani je u susretu sa državnim sekretarom Olbrajt i zvanično od nje zatražio uspostavljanje takvog prisustva za dobro stabilnosti u zemlji i regionu. U stvari, Albanija je među malobrojnim zemljama Jugoistočne Evrope, ako ne i jedina, u kojoj su sve političke snage levice i desnice, parlamentarne i vanparlamentarne za jedno takvo američko vojno prisustvo, kao i da je prioritet odnosa Albanije sa SAD među malobrojnim pitanjima, ako ne i jedino gde su partije vladine koalicije i kao i one iz opozicije međusobno saglasne.

Porast američkog interesovanja zapaža se i oko uloge Albanije u okviru Pakta stabilnosti gde američki zvaničnici podvlače potrebu isticanja težine Albanije u projektima koji se tiču budućnosti Jugoistočne Evrope. Značaj Albanije kao porte koridora istok - zapad, ili kako se nazviva Koridora br. Osam koji se smatra budućom vezom sa značajnim strateškim arterijama, naftonosnih zona Srednje Azije, dobija u očima američke diplomatije novi akcenat. Poznato je da je predsednik Klinton bio tutor potpisanog sporazuma još pre pet godina na nivou predsednika od strane četiri države Koridora osam, Albanije, Makedonije, Bugarske i Turske. Američki državni podsekretar Pikering posvetio je pažnju koju nije posvetila ni jedna inostrana ličnost ovih poslednjih godina, luci u Draču koju je posebno posetio i nazvao je ''glavnim gradom Koridora osam''. 3. marta američki državni podsekretar za Evropu J. Swigert, obznanio je da će američka vlada dodeliti Albaniji tokom godine pomoć od oko 50 miliona dolara.

Ponovno ocenjivanje odnosa sa Albanijom od strane Amerike, povezano je i sa razvojima u regionu i posebno sa Kosovom. Kosovo je nakon intervencije NATO i njenog prisustva tamo postalo Ahilova peta za stabilnot, ali i za buduće geopolitičke razvoje u regionu. Albanija ima veoma važnu težinu i veliki uticaj na Kosovo i drugim regionima nastanjenim Albancima. Bilo bi naivno misliti da atmosfera političkih svađa među albanskim političkim rukovodiocima na Kosovu ili Makedoniji smanje ulogu Albanije kao matične države Albanaca. Tu ulogu nisu smanjile ni tenzije i stalni i dosadni politički konflikti na relaciji pozicija - opozicija u Albaniji. Američka diplomatija koja kako izgleda raspolaže sa višestranim poznavanjem situacije, priznaje i uvažava ovaj uticaj i nije slučajno što su sve američke ličnosti koje su došle u Tiranu zatražile da albanska politika izvrši svoj moderirajući i umirujući uticaj na Kosovu i drugim regionima gde žive Albanci. Efekat uticaja stava Albanije je potvrđen poslednjih dana tenzija koje su karakterisale zonu Mitrovice i Preševa i zabrinutosti zapadnjaka sa kojima se Tirana u potpunosti ujedinila. Uticaj Albanije na politički faktor, a posebno na albansku populaciju van granica Albanije, predstavlja element bez kojeg teško da se mogu pravilno shvatiti razvoji na Kosovu i diplomatska međunarodna nastojanja oko pitanja Kosova.

Imajući takvu ulogu, Albanija dobija veći značaj u svetlu budućih razvoja u regionu, a posebno u svetlu nesklada koji se može konstatovati između američke politike i one EU u Jugoistočnoj Evropi. Stavovi Albanije prema Srbiji, prema njenom predsedniku Miloševiću, prema embargu i sankcijama OUN uvedenim protiv Srbije, prema odnosu između NATO i OUN oko Kosova, prema crnoj Gori itd., i posebno prema pitanju Kosova, bili su bliži američkim pozicijama.

Poruka koju je uputila tokom svoje posete šef američke diplomatije Olbrajt, da će se odnosi između SAD i Albanije produbiti, predstavlja novi elemenat u kompleksu današnjih i budućih razvoja u Jugoistočnoj Evropi gde će se, bez obzira na veliko siromaštvo i brojne ekonomske probleme koje ima albanska država, njena uloga u regionu postepeno povećavati.

AIM Tirana

Shaban MURATI