Da li će biti četvrtog socijalistickog kabineta

Tirana, 29.02.2000

Sve ono o čemu je americki državni sekretar Olbrajt u četiri oka razgovarala sa premijerom I predsednikom Albanije izaslo je u javnost. Dnevni list Koha jone', objavio je na dve pune stranice tekst zapisnika iz susreta gospođe Olbrajt sa albanskim zvaničnicima. Ova koliko policijska toliko I politička priča izazvala je jak potres I ugrožava da uzdrma delikatne ravnoteže Vlade u Albaniji.

Prvo pitanje je sledeće: Kako je dospeo tako tajan dokument iz ureda visoke administracije albanske države u redakciju jednog lista. Žrtva je bio zamenik ministra inostranih poslova Blushi, poznat kao čovek bivšeg premijera Nanoa, aktuelnog predsednika socijalista. Premijer Meta je za vreme urgentnog sastanka kabineta smenio Blushija. Ovaj poslednji je negirao optužbe da je on ta osoba koja je predala štampi tajni zapisnik. Nano je isto tako branio Blushija I zatražio od Mete da povuče odluku o njegovom smenjivanju.

Drugo pitanje je vezano za sadržinu teksta: Tokom susreta sa sekretarom Olbrajt, proizilazi da je Meta izjavio da je ' zabrinut zbog nekoliko poslednjih izjava gospodina Nanoa ', dajući do znanja da Nano želi da destabilizuje Vladu. To je zvučalo kao ponovno proglašenje rata između Nanoa I Mete koji su u javnosti više poznati kao protivnici nego saveznici.

Ovo je manje - više čitava priča gde su policijska I politička dimenzija ukrštene.

Naravno, objavljivanje zapisnika je stavio u težak položaj albansku administraciju, ne samo pred američkim sagovornicima, već I domaćom javnošću, koja ima još jedan argument više da bi smatrala da njihova država nije ozbiljna.

S druge strane objavljivanje, ali posebno sadržaj zapisnika, ugrozio je 'istorijski kompromis' koji su socijalisti postigli krajem prošlog oktobra kada je Meta došao na čelo Vlade nakon povratka Nanoa na mesto predsednika partije. Položaj Mete je sada poljuljan ne toliko zbog gorkog ukusa koji ostavlja objavljivanje tog teksta, već zbog mogućnosti da Nano I njegova grupa povuku svoju podršku, što bi dovelo do pada Vlade.

Vlada Mete je u stvari funkcionisala kao nekakva unutrašnja međusocijalistička koalicija. Obe grupe, ona Nanoova I Metina, nastavile su svoje međusobne kontradikcije, ali do sada one su bile rezervisane da govore jedna protiv druge u javnosti.

Nano je nakon pobede u borbi za čelo partije izašao iz senke I zahteva za sebe ulogu protagoniste, ako ne I svojevrsnog paralelnog premijera. Na njegovu inicijativu stvoren je Parlamentrani okrugli sto Pakta stabilnosti čiji je on predsednik. Tokom njegovih poseta inostranstvu bio je u pratnji vladinog kabineta, njegovog krila, znak koji bi trebalo da pokaže da on kontroliše Vladu, a imao je susrete koji prevazilaze partijske okvire. Opšte uzev Nano više voli da govori kao šef izvršne vlasti nego partije.

Ovo zasigurno nije naišlo na dobar prijem kod Mete koji zna da je istina da ne može da vlada bez podrške Nanoa, ali I da istina I suprotno - da Nano ne može da vlada bez podrške Mete.

Prvi kompromis, onaj iz oktobra, sada je završen. Da li će biti nekog novog kompromisa?

Jasno je da kada bi Meta potpisao povratak Blushija na prethodni položaj, prva stvar koju bi zatim morao da uradi bio bi potpis njegove ostavke. Nano zasigurno neće insistirati na ovoj tački. Socijalisti nemaju drugih karata za igru nakon Mete, te će nastojati da ponovo zakrpe Vladu. Međutim, svi su izgledi da će te zakrpe dati Nano, dok će Meti ostati samo šivenje. Nano već odavno insistira na smeni nekoliko ministara koji su po njemu I prema pisanju štampe koja ga podržava korumpirani. Među ogovoranim imenima su I ona ministra finansija Angjelija, ministra odbrane Hajdarage I ministarke transporta Shuli.

Nekoliko meseci pred lokalne izbore, svi su izgledi da će podeljeni socijalisti ako ne postignu još jedan kompromis pre odvesti zemlju u opšte izbore koji bi normalno trebali da se održe u leto 2001. godine. Tokom tri godine na vlasti oni su promenili tri premijera. Četvrti premijer I četvrti kabinet bi jednostavno bilo gubljenje vremena. Izbori bi bili najbolje rešenje.

Međutim, izgleda da ni međunarodna zajednica a ni same strukture albanske države nisu spremne za opšte izbore. Pripreme za lokalne izbore iznele su na videlo na stotine problema, velikih I malih, od oružja koje je još uvek svuda, pa sve do glasačkih spiskova I glasačkih legitimacija koje bi bile potrebne za normalno glasanje.

I jedina koja istrajno zahteva nove opšte izbore je opozicija vođena od Berishe, koja je preduzela pravi predizborni juriš u čitavoj zemlji. Kriticizam prema korupciji I nedostatku reda izgleda da su najjači oslonci opozicije, ali artikulisanje ovog kriticizma je često veoma agresivno I populističko. Još se nezna da li će demokrate moći da postanu glasnogovornici narodne deziluzije u odnosu na socijalističku vladavinu, pošto oni često izgledaju više kao izražavaoci njihovog balkanskog inata zbog gubitka vlasti pre tri godine nakon krize finansijskih piramidalnih shema.

Na pitanje ' da li ćemo imati I četvrti socijalistički kabinet ', možemo odgovoriti negativno. Socijalisti koji su uspeli da za ovih devet godina tranzicije zakrpe njihove podele, pokušaće da to ponovo učine. Ali, dolazi trenutak kada se jorgan samo sa zakrpama ne može više zvati jorganom.

AIM Tirana

Remzi LANI