Droga ide pre ili zajedno sa ratom

AIM Skopje, 07.03.2000

Prošle godine makedonska policija je u bitci sa narko-podzemljem zaplenila preko tri tone anhidrida sir;etne kiseline. Ove godine situacija je još dramatičnija. Samo u jednom slučcaju zaplenjena je cisterna sa 13 tona anhidrida koja je iz Tuzle u Bosni, prošla preko Prištine, a pošiljka je presečena u Skoplju, pre nego što je, prema saznanjima policije, trebalo da nastavi ka Turskoj. Ova tečnost je zaplenjena u manjim količinama još u dva slučaja.

Poznavaoci kretanja narko-biznisa kažu da je pojavljivanje anhidrida u jednom regionu, odličan znak da se proizvodnja heroina locira na tom mestu. Anhidrid sirčetne kiseline, naime, služi kao katalizator u proizvodnom procesu heroina, koji je derivat opijuma, tačnije sintetizirana droga na bazi morfina.

Region o kojem govorimo je takozvani Zapadni Balkan. Prema izvorima iz Makedonskog Ministarstva unutrašnjih poslova, Makedonija nikad nije imala veče veze sa proizvodnjom heroina, iako je zemlja u kojoj se do šezdesetih godina uzgajao afion, ali pre svega za farmaceutsku industriju. Nezakonski su se dobijale takozvane opijumske pogače, ali od ovog koraka se dalje nije maklo. Pre svega zato što proizvodnja heroina znači složen hemijski proces za koji su potrebne laboratorije. Jedini slučaj (da nije bez ničega) registrovan je 1998 godine, kada je u blizini Skoplja, pronađena improvizovana laboratorija, sa malim kapacitetom, koju su vodili dvojica jugoslovenskih državljana.

Znalci kažu da postoje pokušaji da se proizvodnja heroina locira na prostorima takoyvanog Yapadnog Balkana. Kako i da je, pravilo ratnih sukoba ogranicenih razmera je da finansiranje nekog rata izvesno ovisi od narko novcu zbog sponzorisanja u kupovini oružja. Ili kako teoretičari kažu : pre ili zajedno sa ratom ide i ekspanzija narko biznisa. Posebno zato što se i broj konzumenta povečava. Nije nepoznato da su vršeni eksperimenti i istraživanja o stimulaciji koja je potrebna ratnicima da bi održali kondiciju, povečali borilački nagon i izdržali napore i ratne prizore.

Ilustrativan slučaj o tome da trgovina oružja i droge idu zajedno u konfliktnim regionima je slušaj u kome je makedonska policija zaplenila ogromnu količinu municije, oružja, falsifikovanih pasoša, registarskih tablica, banderole za akciznu robu, ali i opijata. U Bitoljskom selu Kravari, na jugu Makedonije, i u jednom selu blizu Velesa, uhapšena je organizovana jedanaestclana grupa švercera oružja od kojih 10 su Makedonskih, a jedan je Albanski državljanin. Kod njih su, osim 145 sanduka sa municijom, jedne automatske puške, tri poluautomatske puške, dva ,,Škorpiona,, i jednog pistolja, pronađene i simbolične količine anhidrida, oko 10 litara, i marihuane 3,3 kilograma, ali je zato količina hašiša u njihovom posedu iznosila 43,786 kilograma. Ovo je potvrda tome da švercerski kanal oružja, kao dopunskim ili akceleratorskim, veoma isplatlivim biznisom, ima trgovinu drogom.

Daleko od toga da Zapadni Balkan postaje centar za proizvodnju drogom, ali postoje indikacije da se stvar kotrlja. Izvori iz MUP-a Makedonije kažu da je bilo veoma indikativno to što se trgovina drogom veoma zahuktala tokom 1997 i 1998 godine, iako broj zavisnika nije doživeo ekspanzijski bum. To dramatično povečanje trgovine, bio je dobar znak da se region bliži ratnom klimaksu i da se pravi priprema za finansiranje naoružavanjem.

Ali, ostaje konstatacija da region ni iz daleka ne pretstavlja neki centar za proizvodnju, već je tranzit zona. Dobar primer je sečenje kanala anhidrida pri čemu je zaplenjena cisterna sa 13 tona. Pošiljka je krenula iz Tuzle u Bosni. Tamo je makedonski šofer cisterne natovario "soli" (u stvari anhidrid) zatim je prošao kroz Kosovo i stigao u Skoplje, nameravajući da putuje za Tursku. Smatra se da na Kosovu, a o Makedoniji da ne govorimo, ne postoje takvi kapaciteti koji bi prihvatili i upotrebili tako veliku količinu anhidrida. Glavne laboratorije za proizvodnju heroina prema izveštajima međunarodnih i američkih istraživanja nalaze se u severnoj Turskoj, u blizini granice sa Irakom i Iranom odakle polaze lanci koji vode ka Zapadnoj Evropi.

Makedonija je, prema svim saznanjima, po početku krize u bivšoj Jugoslaviji, postala važna karika u transportu heroina ka zapadnoj Evropi. Deo droge svakako ostaje u zemlji i regionu. Broj registrovanih zavisnika iznosi oko 2,5 hiljade, dok prema važečim standardima o izračunavanju "tamnog broja" (neregistrovanih zavisnika) njihova populacija iznosi oko 25 hiljada. Smatra se da je narko-podzemlje zadnjih deset godina doživelo procvat i da je već organizovano u mali paralelni sistem. Nus efekti porodičnog stabla narko-kriminala su prostitucija, podvođenje, krađe, korupcija, ubojstva i konačno organizovani kriminal. Može se zamisliti da se jedna pošiljka iz Turske ne može organizovati bez dobro razrađene šeme, za šta su potrebne pare, regrutovanje prenosioca, pratnje, doušnika i štelovanje tajminga za transport kao i prodor u mrežu za distribuciju narkotika ili organizacija nove. Do pre pet šest godina smatralo se da su Makedonski državljani u organizaciji bili na nivou transportera. Niko nije imao dovoljno para ili sposobnosti ili dobrih veza da sam organizuje i finansira "debelu" turu. Ali tokom vremena neki su postali "mali bosovi". Na taj način da uzimaju profit od dilanja i od ture koje prolaze ka Zapada "skidaju" se kilo do dve, a umesto ove količine ubacuje se heptanon u prahu, pudra, mišomor, cement ili sve druge supstance koje malo menjaju organoleptička i hemijska svojstva heroina (poslednje godine je bilo nekoliko slučajeva da su zavisnici umrli zbog nekvalitetne droge pomešane cementom).

Trzišna logika reinvestiranja zarađenog od krađe od velikih transporta vodi ka Turskoj. Prema podacima Uprave za narkotike u makedonskom MUP-u, kilo heroina u Istanbulu na primer košta 8 do 12 hiljada maraka što u Makedoniji ili u Zapadnoj Evropi na sitno može dostiči trostruko veću cenu, a to znači i trostruko veću zaradu. Eksperti smatraju da makedonsko narko-podzemlje može da organizuje i finansira transport do 50 kila heroina. Ako jedan zavisnik u Makedoniji koristi pola grama dnevno onda su dnevne potrebe Makedonije oko 12 kilograma heroina, osobito što su 90 otsto zavisnika heroinomani.

Makedonska policija sa narko-podzemljem igra neravnopravan meč. Tačnije, kako kaže jedan naš sagovornik: "mi igramo utakmicu ali sa vezanim nogama, a protivnici iz narko-tabora nam daju golove. Zato što pred makedonskim sudovima kao dokaz ne važi audio snimak, zato što je Ustavom zabranjeno prisluškivanje i tu nema iznimaka ni za kriminalce, zato što imamo veoma restriktivan zakon o zaštiti ljudskih prava kada je rec o nepovredivosti doma i traženje dozvole za pretres. Tu nema niti hitnih slučajeva. Uvek moramo da tražimo nalog od istražnog sudije, a dotad droga može ispariti". Prošle godine je bio objavljen podatak da statistički gledano na svaki narko-slučaj ima 1,5 osuđenih. Ovo može da znači da pravda uspeva da stigne samo do sitnih preprodavača ili dilera na ulici. A, nikako do organizatora ili finansijera transporta droge.

Ipak zaplena narkotika je impozantna za ovako malu državu. Od 1991 do 1998 godine policija je zaplenila 498 kilograma i 70 grama heroina, 142 kilograma opijuma, 1.390 kilograma marihuane, oko 53 kilograma kokaina, dva kilograma amfetamina, 971 pilula amfetamina "ekstazi", 13.875 litara anhidrida sirčetne kiseline, 1.475 stebala marihuane i 1.164 grama hašiša. I dok jedan krak narko kanala vodi od Istanbula ka zapadnoj Evropi, drugi ide obrnuto. Anhidrid se nosi ka Turskoj, a ima značajnih količina kokaina, koje dolaze iz zemalja Centralne Amerike i prenose se takođe za Evropski tržište. Početkom devedesetih godina jedna pošiljka od 39 kilograma kokaina verovatno je greškom došla u Makedoniju, a bila je namenjena za Hrvatsku. Kokain je zaplenjen, a deo njega, oko 27 kilograma je nestao pre tri godine iz depoa za čuvanje zapljenjenih narkotika koji se nalazi jedan sprat iznad ministarskog kabineta. Prošle godine iniciran je sudski proces protiv visokog bivšeg policijskog inspektora u Upravi za narkotike da je ukrao drogu. Kuriozitetan slučaj je otkriven i krajem prošle godine kada je sprečen kanal koji je vodio od Perua do Skoplja i Kičeva. Tečni kokain je bio transportovan tako što je bio flaširan kao vino, a zatim je u laboratoriji u Kičevu, gradu u zapadnoj Makedoniji, bio pretvaran u praškastu formu. Put kokaina vodio je u Češku i Dansku.

Jedino što se da zaključiti je da region postaje zahuktala mašina kriminalno-švercerske proviniencije. Sam region i nije neka baza za produkciju i apsorpciju narkotika, ali je odlična transfer zona od zemalja proizvođača droge ka boljim tržistima u zapadnoj Evropi. Relacije su jasne: Istok-Balkan- zapadna Evropa, zatim Centralna Amerika-Balkan-zapadna Evropa. Usput nešto od narkotika ostaje i ovde. Postane li Balkan i proizvođač, tek tada će nam trebati ne samo jedan, već pet Paktova za stabilnost.

AIM Skopje

VALENTIN NEŠOVSKI