Unmikov plan za rešenje Mitrovice

Priština, 29.02.2000

Sredinom februara UNMIK je usvojio i objavio plan za rešenje mitrovičke krize u severnom regionu Kosova. Nekoliko dana iza toga, odnosno nedelju dana nakon drugog februarskog krvoprolića, KFOR je u gradu Mitrovica izveo višendnevnu operaciju otkrivanja i oduzimanja oružja od stanovništva. Operacija nazvana ''Ibar'' po istoimenoj reci koja deli severni region pod srpskom kontrolom od ostalog dela Kosova, počela je 20 februara. Intenzivno traganje trajalo je 5-6 dana. Nije poznato kakva su bila očekivanja, ali je rezultat, bar kada je reč o oduzetom oružju, ispao prilično mršav. Svi pretpostavljaju da su količine oružja u rukama stanovništva mnogo veće. U svakom slučaju, ograničavanje operacije gotovo isključivo na grad Mitrovicu, od početka je nametao zaključak da ne može biti uspešna operacija koja ima za cilj oduzimanje oružja ako ne uključuje i strogu kontrolu zaleđa. U ovom slučaju od prvorazrednog značaja je kontrola granice sa Srbijom i Crnom Gorom. Naime, severni deo Kosova pod kontrolom Srba, od ulaska KFOR-a sredinom prošle godine i dalje praktično funkcioniše kao produžena teritorija Srbije sa svim ranijim organima vlasti.

Najavljeno preduzimanje i drugih opsežnih političkih, ekonomskih, administrativnih i humanitarnih mera nije bilo dovoljno za uklanjanje brojnih sumnji u pogledu praktične sprovodljivosti plana. Nije se sumnjalo da će KFOR obaviti svoj deo posla, ali već pomenute ograničenosti operacije i nedovoljna operacionalnost drugih mera, imajući u vidu složenost problema, nisu ulivali poverenje u njegovo efikasno sprovođenje. Od početka su UNMIK i KFOR bili svesni ovih ograničenja i, izgleda, nastavili su dograđivanjem i operacionalizacijom. Već tokom operacije ''Ibar'' počele su da kolaju priče o novom planu za rešenje mitrovičke krize. Određene elemente pominjali su i neki političari, a informacije o tome počele su da cure i na druge načine.

Iz svega što se može saznati još nije jasno da li je reč o novom ili o dograđenom i operacionalizvanom starom planu. Novi plan koji bi prema nekim saznanjima mogao da nosi naslov: ''Mitrovica- jedna strategija u pravcu koegzistencije'', zapravo nije suštinski nov u odnosu na objavljeni, ali sadrži značajne novine. Kaže se da su veoma upadljivi elementi konkretnosti, operacionalnosti i vremenski rokovi za sprovođenje određenih mera. Po svemu sudeći strateški ciljevi plana trebalo bi da budu bezbednost Srba u severnom delu Kosova, izolacija i-ili uklajnjanje ekstremista iz tog regiona, olakšavanje povratka ljudi svojim domovima u oba pravca i postepeno uklanjanje sadašnjih linija podele koje ekstremisti koriste za demonstrativne pritiske. Pristup za ostvarivanje ovih ciljeva je delovanje malim, ali kontinuiranim političkim koracima koji su u zajedničkom interesu. Pri tome insistira se na velikom značaju koji za Albance ima sloboda kretanja, na strateškom karakteru bezbednosti Srba i kontrolisanom vraćanju i jednih i drugih svojim domovima.

Preduzimanje konkretnih mera u sevrnom regionu Kosova u kome se nalaze grad Mitrovica i brojni potencijali nekadašnjeg kombinata Trepča, nameće se kao hitna potreba zbog opasnosti koje nosi ukupna tamošnja situacija. Takođe, KFOR i UNMIK smatraju da je taj region najvidljiviji primer cepanja Kosova i ocenjuju da Srbi u izdvajanju od ostalog dela Kosova nalaze bezbednost, a Albanci to smatraju uzrokom za rat. Pretpostavljaju da suprotstavljeni interesi ne moraju da ostanu nepomirljivi ukoliko se u proces uključe umereni sa obe strane. Na albanskoj strani, prema ovim ocenama, kompromisu se suprotstavljaju elementi bivše UÇK koji ostaju spremni da organizuju napade tražeći I isterivanje Srba. Na srpskoj strani je beogradski režim koji će u naporima za dokazivanje nemogućnosti funkcionisanja Rezolucije 1244 podsticati i iskoristiti nade kosovskih Srba u kantonizaciju.

Brojne informacije stvaraju utisak kako su osnovni ciljevi mera sadržanih u planu postepeno ujedinjavanje, uz određene specifičnosti, grada Mitrovica i integracija sada izdvojenog severnog regiona u kosovsku celinu. Složen proces sprovođenja mera najavljuje se u 4 faze, do kraja ove godine. Početne aktivnosti skoncentrisane su na oblast bezbednosti, uglavnom u podeljenoj Mitrovici. U kasnijim fazama proširile bi se dalje prema izdvojenom kosovskom severu do njegove integracije u jedinstvenim UNMIK-ovim strukturama vlasti. Okončanju ovog procesa treba da prethodi ujedinjavanje Mitrovice, uklanjanje srpskih paralelnih struktura vlasti, traženje među Srbima nove sabesednike, značajno povećavanje ekonomske pomoći i uspostavljanje pune kontrole nad takođe podeljenom ''Trepčom''.

Političke aktivnosti trebalo bi da počnu u drugoj fazi koja bi trebalo da traje do kraja marta. Glavni zadaci ove kao i treće faze koja bi se ostvarila tokom prolećnih meseci, trebalo bi da budu kontrolisano vraćanje ljudi svojim domovima, pripremanje koncepcije jedinstvenih organa vlasti za Mitrovicu kao i njihovo uspostavljanje i praktično funkcionisanje, angažovanje u ovim i drugim aktivnostima Privremenog administrativnog saveta Kosova u kome će se u međuvremenu uključiti i predstavnik Srba, uklanjanje straža na mostovima, proterivanje ekstremista i stroga kontrola identiteta ljudi na granici sa Srbijom i Crnom Gorom kao i jačanje kontrole i ubiranje poreza na promet na ovom delu granice. Za 4-tu fazu koja treba da traje tokom cele druge polovine ove godine, uz nastavljanje ranije započetih aktivnosti, pored ostalog najavljuju se kompletiranje jedinstvene strukture vlasti za grad Mitrovicu, uspostavljanje vlasti međunarodne civilne administracije u celom regionu koji je trenutno pod srpskom, odnosno beogradskom kontrolom i identifikacija problema i perspektiva ''Trepče'', određivanje uslova za koncesije i davanje ''Trepče'' pod dugoročnu međunarodnu upravu.

Ukoliko je u ovom pregledu sadržano sve što je suštinski i najznačajnije u novim naporima za rešenje krize u severnom kosovskom regionu, lako je zamisliti bar neke od teškoća i otpora. Uprkos gotovo svakodnevnog isticanja jedinstva zapadnih saveznika, ne može se prikriti da među njima ima dosta nijansi pa i razlika, bar kada je reč o procesima koji bi Kosovo vodili pretežno u jednom - beogradskom ili drugom - nezavisnom pravcu. Kada je reč o parama, stvar je već dobro poznata. Izgleda kao da Bernar Kušner veći deo vremena u svojstvu glavnog kosovskog administratora troši na zahteve za ispunjavanjem obećanja u pogledu novca, policije... Na albanskoj strani može biti sumnji i minimalnih otpora, ali ona će prihvatiti i podržati sve napore koji vode kosovskoj integraciji. Među Albancima postoji snažan i širok konsensus protiv cepanja Kosova. Thaqi je nedavno izjavio da su neprijatelji Kosova svi koje konfrontiraju Albance sa NATO-om, a Rexhep Qosja je neuobičajeno oštro kritikovao pritiske albanskih demonstranata kod mosta koji deli Mitrovicu i podržao reagovanje jedinica KFOR-a. Po svemu sudeći najviše otpora treba očekivati na srpskoj strani. Poznato je da se Srbi oštro protive svakom obliku integracije u kosovsko društvo ukoliko se ne otvore perspektive kosovskog vraćanja u okvirima u Srbije i Jugoslavije. Prve korake ka tome Srbi vide u enklavizaciji i zatim u formalnoj kantonizaciji. U tome ih svestrano stimuliše Beograd čiji glavni cilj nije zaštita kosovskih Srba, nego dokazivanje navodne nesposobnosti sadašnje međunarodne misije na Kosovu, naravno i njen odlazak.

AIM Priština

Fehim REXHEPI