Vize oterale goste

Politika i turizam

Slovenija je od 1. decembra prošle godine uvela vize za nekoliko država sa kojima do sada nije imala vizni režim. Novina je obrazložena potrebom za približavanjem Evropskoj uniji, što će reći preuzimanjem "šengenskog" sporazuma. Visoki politički ciljevi pogodili su niže nego što se očekivalo – otpala su noćenja turista koje su vize odvratile od puta u Sloveniju, a počela je da gundja i privreda, zbog komplikacija na koje su domaće kamiondžije naletele na granicama država, koje su potom sistemom reciprociteta uvele vize sa slovenačke gradjane.

Ljubljana, 29.02.2000.

Od 1. decembra 1999. godine uvedene su vize za gradjane Ruske federacije, od 1. januara počeo je da važi režim viza za Tursku i Makedoniju, sa 1. februarom za Rumuniju a sa 1. martom i za gradjane Bugarske. Zvanično objašnjeje slovenačkog Ministarstva inostranih poslova jeste da je službena Ljubljana još 1998. godine prihvatila zaključak o uskladjivanju politike viza sa Evropskom unijom najkasnije do kraja 1999. godine, te da bi izbegavanje rečenog dogovora bilo neozbiljno i politički rizično. Slovenački MIP je kao ilustraciju naveo slučaj Češke, koja je prošle godine zbog liberalne vizne politike prema nekim zemljama završila na "crnoj listi" Velike Britanije i nekih drugih država, koje su potom za gradjane Češke uvele vize...

Slovenija je tu u mnogo boljem položaju, pošto je sa slovenačkim pasošom moguće putovati bez vize ne samo po celoj Evropi, nego i u SAD. Gradjani Slovenije gotovo više uopšte nemaju problema kada požele da se otisnu na Zapad – pasoš moraju da viziraju još samo za Australiju i Novi Zeland, dok bez viza putuju u brojne države Latinske Amerike, Afrike i Bliskog Istoka. Broj država za koje slovenačkim državljanima nije potrebno da vade vize popeo se na 73, dok za 124 vlasnici slovenačkih pasoša moraju da se pozabave viziranjima. Slovenački pasoš se dosta dobro kotira u Evropi, gde su vize neophodne samo za Albaniju, SR Jugoslaviju, Ukrajinu i Belorusiju. Slovenija se našla i u društvu dvadesetak država u svetu (jedina je iz nekadašnjeg ťkomunističkogŤ lagera) sa kojima SAD od oktobra 1997. godine nemaju politiku viza.

Dobro kotiranje slovenačke putne isprave u društvu prosperitetnih država ponukalo je zvaničnike iz Ljubljane da preuzmu spisak od 106 država, koje Evropska unija ocenjuje kao "rizične". Drnovšekova vlada je ujedno nagovestila (kao olakšavajuću okolnost) da bi ubuduće pogranični organi mogli da odobre ulazak u Sloveniju onim gradjanima trećih zemalja, koji u svojim pasošima već imaju ťšengenskuŤ vizu jedne od članica Evropske unije. I sve se činilo politički spretno izvedeno, dok domaći mediji nisu počeli dramatično da izveštavaju o problemima koji su nastali zbog olakog i nepromišljenog uvodjenja sistema viza za pojedine države; mediji su uglavnom osudjivali ťimprovizacijeŤ i "nepromišljenost" celog poduhvata, upozoravali na ekonomske posledice ili, poput ťDelaŤ, ocenili uvodjenje novih država u režim viza kao ťkatastrofalan potezŤ.

"Naprasno uvodjenje viza za gradjane nekih istočno-evropskih država jeste katastrofalna mera naše administracije u periodu kada slovenačka preduzeća pokušavaju da prodru na globalno tržište i izdrže konkurenciju. Ovim rušimo sve što smo izgradili", kritikuje odluku slovenačke vlade Črt Mesarič, direktor mariborskog preduzeća Henkel Slovenija. Panika je nastala zato što su pogodjene države odmah uvele reciprocitet. Tako je reciprocitet dočekao i slovenačke kamiondžije, natovarene robom, na ulasku u Rumuniju. Nisu imali vize - novina ih je dočekala na putu. Postupak oko dobijanja rumunskih viza potrajao je nekoliko sedmica, a Henkel nije na vreme podmirio svoje obaveze prema kupcu u Rumuniji. Da sve bude gore, sada bi rumunski partner imao sva prava – pošto je sa tim proizvodima najavio nagradnu igru, a onda je roba umalo zakasnila – da od Henkela Slovenija zahteva penale. Nešto slično se desilo i Savi iz Kranja, koja je sada u većinskom vlasništvu koncerna Gudjer. Pošto nisu imali na raspolaganju domaće kamiondžije sa rumunskim vizama, Savini rukovodioci su bili prinudjeni da se za pomoć obrate jugoslovenskim autoprevoznicima.

Politika slovenačke vlade razljutila je i šefove Heliosa iz Domžala; sada ih očekuje mnogo papirologije i problema prilikom organizacija poseta poslovnih partnera Sloveniji, a ništa manji problemi očekuju i slovenačke biznismene prilikom putovanja u Rumuniju. Partneri su ih već obavestili da se rumunska viza čeka – oko 40 dana. I fabrika lekova Lek iz Ljubljane, koja izvozi veliku količinu medikamenata na tržište u Rusiji, ocenjuje uvodjenje viza kao izuzetno štetno; Slovenija nema nijedno trgovačko ili diplomatsko predstavništvo u Rumuniji i Ukrajini, a putovanja iz pojedinih država ruske federacije u Moskvu (radi dobijanja slovenačke vize) može da traje i duže nego sam put u Sloveniju. Stoga bi mnogi poslovi mogli da propadnu. U Leku podsećaju na preveliku servilnost Slovenije - države Cefte još nisu uvele vize za tzv. "rizične države", pa se stiče utisak da Evropska unija ima duple kriterijume i pritiska samo na kandidate za punopravno članstvo u Uniji.

Ništa manje alarmantene vesti stižu i iz slovenačkih zimsko-turističkih centara. U hotelima Gorenjke u Kranjskoj Gori kažu da su zbog mera vlade ostali kratki za oko 4.000 do 5.000 noćenja. Bled je samo tokom novogodišnjih praznika uskraćen za oko 3.800 očekivanih gostiju. Sloveniju kao turističku destinaciju je tokom prošle godine izabralo 1.700 gostiju iz Turske, uglavnom preko agencije Tir Tour. Turistični poslenici su se nadali da će ove godine stići bar 1.800 globtrotera iz Turske, ali su vize tu cifru desetkovale na – 180 pridošlica. Brojne turističke agencije iz Turske, koje su proteklih godina počele da ťotkrivajuŤ Sloveniju i uložile mnogo novca u promociju slovenačkog zimskog turizma sada pitaju ko će im vratiti novac, uzaludno uložen. Ovdašnja štampa otkriva koliko vrede gosti iz Rusije i Turske; sada o njima sa nostalgijom pišu kao o "dobrim potrošačima", koji dobar deo svoje zarade ostavljaju u skijaškim školama, centrima za pozajmljivanje opreme, galantni su u restoranima gde naručuju najskuplja jela i slično.

Podsekretar u slovenačkom MIP-u Andrej Šter (bivši ministar policije) pokušao je da unese nešto optimizma u zbrku nastala posle uvodjenje viza. Izjavio je kako očekuje da će od sad u Sloveniju dolaziti samo oni koji je neće koristiti kao tranzitnu stanicu za "skok preko ograde". Šter smatra da će nove vize olabaviti do sadašnje stroge kontrole na granicama. Što se trenutnih teškoća tiče – Šter umiruje privrednike saznanjem da će im se otvoriti brojna, sada nedostupna tržišta, čim Slovenija udje u Uniju. Franci Križan, direktor slovenačkog centra za promociju turizma, misli drugačije; tvrdi da je "selekciju" trebalo praviti po principu tržišta, a ne administrativno. A kada Slovenija jednom zaista udje u Uniju, onda "će nas ionako pod svoje okrilje uzeti druge države iz Unije, koje će poslovati u naše ime," ocenjuje Franci Križan.

Cinizam g. Križana je razumljiv, posebno ako se zna da je poslednjih godina broj gostiju iz Rusije i Turske naglo rastao. Istina je da najveći deo turista (nešto manje od dve trećine) još uvek stiže iz Zapadne Evrope, ali nije zanemarljiva ni ona poslednja trećina, koja dolazi iz država Istočne Evrope. Najviše je (po redu) gostiju iz Nemačke, Italije, Austrije, Hrvatske, Velike Britanije, Holandije i – Rusije. Gosti iz Rusije su prošle godine prvi put premašili brojku od 100.000 noćenja. Izvesno je da je sve to sada propalo. Turista namernik iz Ukrajine, na primer, za poduhvat zimovanja u Sloveniji prvo mora da svrati do Budimpešte, gde će posle dve sedmice dočekati slovenačku vizu po ceni od oko pedeset do sto nemačkih maraka.

Ispad noćenja i već planiranih aranžmana koštaće i državni budžet na desetine miliona nemačkih maraka. To je bio razlog da je slovenački MIP u poslednjem trenutku učinio luping i odustao od uvodjenje viza za Rumuniju i Bugarsku, čime je samo potvrdio utisak da vodi nepromišljenu politiku. Vodeći u Ministarstvu inostranih poslova Slovenije nisu taktično postupili ni kada su dozvolili da se kao njihov govornik po tom pitanju pojavi bivši ministar policije, koji je ostao zapamćen po grubim simplifikacijama – u ovom slučaju je štetu pokušao da minimalizuje izjavom da su gosti sa Istoka manje vredni od drugih, te skloniji ilegalnim rabotama od "pravih" gostiju, onih iz "Evrope". Gde je istina najbolje pokazuje gola računica – približavanje Ljubljane Evropskoj uniji donosi Sloveniji i štetu i korist, pri čemu je zaplet sa vizama dobar primer jednačine sa negativnim saldom po Sloveniju.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)