Ponovo na izbore! Ponovo u svađe!

Tirana, 22.02.2000

Iako je oktobar mesec kada će se normalno održati lokalni izbori u Albaniji još uvek daleko, izborni rat je započeo. Kao i obično oko izbornog zakona i Izborne komisije. Izgleda da sve liči na zatvoreni krug bez izlaza. Obe strane su zauzele mesta u svojim bunkerima i ne popustaju. I teško da će moći da uđu u igru ako se prethodno ne usaglase oko sudije. I američki državni sekretar Olbrajt je tokom svoje posete Tirani morala da uputi poziv za postizanje koncenzusa oko izbornog zakona.

Lokalni izbori će biti prvi izbori nakon onih iz juna 1997. godine, koji su smatrani prihvatljivim za uslove u kojima su održani. Zemlja je bila u haosu a stanovništvo naoružano. U tom smislu, ona će biti ne samo test za političke partije na pragu opštih izbora koji treba da se održe sledeće godine, već i za Albance uopšte. Da li oni mogu da realizuju slobodne i poštene izbore ili ne i posebno, da li mogu da realizuju neosporavane izbore. Svi izborni procesi nakon 1992. godine praćeni su problemima i Albanija je jedna među bivšim komunističkim zemljama koja nije uspela da ostvari normalnu i mirnu rotaciju vlasti.

Međutim, i pre istinskog početka kampanje, izgleda da su se strane uvukle u jedan zatvoreni krug unutar kojeg stoji i OEBS koji asistira u predizbornom procesu. Nakon usvajanja Ustava Albanije novembra 1998. godine, predsednik Meidani je oslanjajući se na jedan njegov član imenovao Centralnu izbornu komisiju. Reakcije opozicije bile su trenutne, ali ipak mlake možda i iz razloga što su naredni izbori bili još uvek veoma daleko.

Ali, sada kada se parlament priprema da raspravlja o izbornom zakonu, krv je uzavrela kao nikada ranije i Berishinim demokratama pridružio se i ostali deo opozicije, čak i republikanci čiji je lider veteran Sabri Godo bio jedan od kopredsedavajućih u izradi Ustava. Zabrinutost opozicije leži u sledećem: Centralna izborna komisija i Zakon za njeno funkcionisanje ostavlja dosta prostora za manipulacije od strane partije na vlasti.

Član 154 Ustava Albanije veoma jasno daje formulu imenovanja Centralne izborne komisije. Ona se sastoji od sedam članova, od kojih dva imenuje predsednik, tri Visoko pravosudno veće i dva poslednja Parlament. Sve partije koje ne učestvuju u grupaciji '' Savez za državu'', kažu da ova formula nije prihvatljiva. Razlog? Jednostavan, jer po njima: Predsednik iako bez partijske knjižice ipak predstavlja većinu; Visokim pravosudnim većem upravlja isti taj predsednik, a u Parlamentu dominira većina. Sledstveno tome, sva imena koja će sačinjavati verifikacionu i rukovodeću kupolu izbora, biće u funkciji interesa socijalista i njihovih saveznika. U stvari, to je kritika u kojoj se može naći malo nedosladnosti. I u toj tački opozicija je u pravu.

Uznemirenost i snažno povišeni glas od strane opozicije u stvari nije prošao bez odjeka i u diplomatskim krugovima u Tirani i posebno od strane OEBS-a. Međutim, dilema je u sledećem. Kako zadovoljiti interese svih strana, u ovom slučaju opozicije, bez kršenja Ustava zemlje. ( Imenovanje Komisije od strane Meidanija je izvršeno u skladu sa Ustavom ).

Naravno, opozicija nije zainteresovana zbog kršenja Ustava jer ona nije učestvovala u njegovoj izradi niti izglasavanju. Čak, Demokratska partija bivšeg predsednika Berishe, jasno je stavila do znanja da će kada se vrati na vlast izraditi jedan novi Ustav. Opozicija je više zainteresovana za naredni izborni proces nego što je to za članove Ustava iz 1998. godine.

Međutim, neuvažavanje ustavnih odredbi ne prihvata Socijalistička partija na vlasti koja usvajanje Ustava tokom svog mandata vladanja smatra istorijskim dostignućem. Ali naravno, ni OEBS ne želi da preskoči ustavne odredbe jer je pre dve godine aktivno bio angažovan na njegovom usvajanju, ni zapadne Vlade koje se plaše stvaranja presedana zvaničnog kršenja Ustava u zemlji gde je primena zakona bilo i ostalo veoma kritično pitanje.

Tokom svih dana trajanja tenzija u protekle dve nedelje, eksponenti dveju partija, ali i ljudi van njihovih redova, dali su različita mišljenja oko stvorene situacije. Fatos Nano, predsednik socijalista nakon susreta sa ambasadorom OEBS-a Ahrension, izjavio je novinarima da bi '' neko od izabranih članova Centralne izborne komisije mogao da preduzme ličnu inicijativu i podnese ostavku ''. Nano je tako stavio do znanja da bi se meko mogli udaljiti oni koji sebe osećaju bliskim nekoj političkoj snazi čitaj: socijalistima), a s druge strane ispražnjeno mesto bi moglo da bude dobra šansa za opoziciju. Ali, ured za štampu demokrata je sutradan reagovao. Ideju Nanoa oni su nazvali šalom, prevarom, čak i pripremljenim scenarijom da bi se '' zaslepili'' pripadnici desnice.

S druge strane, reagovanje imenovanih članova Komisije na predlog Nanoa bio je veoma negativan. Ni jedan od njih ne bi prihvatio da dobrovoljno ode.

U međuvremenu '' Udruženje za demokratsku kulturu '', društvo sa iskustvom u monitoringu izbornog procesa pridružilo se primedbama opozicije. U intervjuu za list '' Rilindja demokratike'', predsednica tog Udruženja Miranda Gače kaže da bi '' aktuelni Zakon o Centralnoj izbornoj komisiji bio prihvatljiv tek nakon 20 ili 30 godina ''. Geč je iznela predlog da bi '' predsednik meidani mogao da poništi dekret o imenovanjima koja je izvršio kako bi tako stvorio prostora opoziciji kako bi i ona imala svoje predstavnike u toj komisiji''.

U stvari, builo to u Ustavu, bilo u Izbornom zakonu, predviđa se da političke partije biraju svoje predstavnike koji izbliza nadgledaju aktivnost Centralne izbborne komisije. Međutim, to demokratama i drugim opozicionarima izgleda nedovoljno. '' Oni je po zakonu nemaju pravo glasa'', ističu svoj argument.

'' Predsednik je morao da primeni Ustav. On je postupio u skladu sa njim i to ništa ne može promeniti '', kaže savetnik Meidanija, Mentor Nazarko.

Prema posmatračima, postoje dve osnovne linije na kojima su kanalisani politički stavovi. Na prvoj liniji najjači argument je taj prema kojem se po prvi put Centralna izborna komisija pretvara u instituciju koju biraju stabilne institucije ( predsednik, Visoko pravosudno veće i Parlament). Članovi imaju sedmogodišnji mandat i predsedavanje komisijom vrši se po principu rotacije - jednom u tri godine ( predviđajući tako i promenu vlasti ).

Oni koji podržavaju drugu liniju kažu da je najveće zlo Zakona formula komisije i mehanizma koji isključuje koncenyus i prisustvo opozicije.

Bilo kako bilo, prema nekim analitičarima Berisha je podigao glas upravo u ovo vreme, nastojeći da na taj način stvori presedan izmene Ustava. Samo tako, prema analitičarima, bivši predsednik imao bi otvoren put da izmeni njegove odredbe ako bi došao na vlast.

I dok se debata nastavlja, jedna od najkritičnijih tačaka narednog izbornog procesa je upis birača. To je tačka na kojoj se u prethodnim izbornim procesima klecalo na obema nogama. Prema UNDP u Albaniji je dva miliona glasača i za njihov upis i opremanje glasačkim kartonima, potrebno je oko 3, 7 miliona dolara. I posebno, potrebno je sedam meseci koji veoma brzo prolaze.

Još jednu delikatnu tačku predstavlja problem albanskih emigranata. Oko pola miliona Albanaca u dobi za glasanje treba da se opremi potrebnim karticama, naravno ako budu pripremljene. Ako se desi, onda će emigranti morati da dva puta dođu u Albaniju. Jednom da bi podigli glasačku karticu i drugi put da bi glasali. Posledice ove sheme su jasne svima.

Nova izborna avantura Albanaca je započela. Sigurno je da se jedna od dveju partija pobediti u oktobru, ali nije sigurno da li će Albanci moći da pobede.

Aim Tirana

Roland ZILI