Planovi sa Kombinatom 'Trepča'!

Pristina, 28.02.2000

Posle teritorijalno-političkih, 'Trepča' je glavni uzrok krize u mitrovičkom regionu Kosova. U svim analizama i kombinacijama rešenja, Trepča se prihvata kao nezaobilazan činilac i na albanskoj i na srpskoj strani. Gotovo jednak značaj pridaju 'Trepcci' i strani diplomati i analitičari. Kada je reč o Albancima i Srbima treba istaći da kada oni govore o tome misle na nešto što je 'Trepča' nekada bila ili bolje reći polaze od pojma koji su stvorili o njoj tokom više decenija. U tome su snažno ukršteni realnost i mitologizirana uverenja o podzemnim rudnim bogatstvima Kosova. Istina, za kosovske uslove bogatstva su zaista velika. Problem je međutim u tome što ona same po sebi ne znače mnogo. Ljudi nisu svesni da je za njihovo korišćenje potrebno uložiti ogromna finansijska sredstva koje nerazvijene zemlje nemaju. Kosovo je u tom smislu na nivou nule i još se ne može predvideti kada će iz tog stanja isplivati. Drugo je pitanje kolika je vrednost takve vrste bogatstva imajući u vidu dostignuća savremene tehnologije u zameni nekih prirodnih resursa. Osim toga ovdašnji ljudi nemaju predstavu o tome šta je od 'Trepče' ostalo nakon višegodišnjeg tavorenja zbog nerentabilnosti brojnih njenih delova, krajnje zastarele tehnologije, političkih konfrontacija i, na kraju, ratnog sukoba. Svemu ovome treba dodati i konfuziju oko vlasništva i, uopšte, pravnog statusa 'Trepče' kao celine.

Kosovski deo 'Trepče' koji bi prema sadašnjim srpskim papirima trebalo da ima 16 preduzeća prestao je praktično da funkcioniše kao složeni privredni organizam pre više od deset godina. Početak ovog perioda vezuje se za proterivanje albanskih radnika iz proizvodnog procesa. Srpske vlasti su više puta pokušale da pokrenu rudnik sa flotacijom kod Starog Trga i neke prerađivačke kapacitete i u tome nisu uspevale. Povremeno su dovođeni rudari iz Poljske i nekih drugih zemalja istočne Evrope. Ali, samo na kratko. Svi su odlazili zbog teških uslova rada, neispunjenih obećanja u pogledu plata i političko-bezbedonosne situacije. Jedino topionica u Zvečanu kod Mitrovice nikada nije prekinula rad. Ona je radila i tokom NATO-vih bombardovanja. Nastavila je i posle rata zahvaljujući tome što se nalazi u delu kosovske teritorije koji u kontinuitetu i sada praktično funkcioniše kao deo beogradskog sistema vlasti. Pošto je glavni rudnik kod Starog Trga bio van eksploatacije, verovatno su tačne bile informacije koje se odavno objavljuju u Prištini o tome da je koncentrat rude bio kontinuirano uvezen uprkos tome što je Srbija bila pod trgovačkim embargom.

Pre i tokom rata, pa čak i nakon ulaska KFOR-a, zbog političkih potreba srpske vlasti su od 'Trepče' napravile gigant od preko 40 preduzeća i ušle u za sada još nepoznate i veoma sumnjive transakcije. Prodavani su delovi i preuzimane su finansijske obaveze koje teško opterećuju ne samo 'Trepču' nego i kompanije koje su, uglavnom fiktivno učestvovale u njenom poslovanju sa svetom. Za sada se od stranaca kao vlasnici pominju neki privrednici francuskih i grčkih kompanija, ali sumnja se i na neke druge koji možda određena prava stiču na osnovu neispunjenih trgovačkih ugovora. Uglavnom još nije poznato koliko je 'Trepča' prodata ili rasprodata, na koji način je privatizovana i koje su hipoteke na njeno vlasništvo.

Od sredine pa do kraja prošle godine UNMIK i KFOR onemogućavali su pokušaje ispitivanja izgleda za obnovu rada u nekim prerađivačkim kapacitetima i u rudniku kod Starog Trga koji se nalaze južno od linije koja deli Kosovo na severni deo pod kontrolom Srba i južni koji je pod njihovom efektivnom kontrolom. S druge strane, UNMIK i KFOR se nisu uplitali u rad kapaciteta, pre svega topionica, koje se nalaze na severu, pod faktičnom kontrolom srpskih vlasti. Krajem prošle godine UNMIK je sklopio dogovor sa Sindikatom rudara-Albanaca kojim su ovi dobili dozvolu da za nekoliko nedelja ispitaju stanje rudnika i izvrše neophodne pripreme za eventualni početak proizvodnje. Stručnjaci- članovi sindikata pripremili su izveštaj sa preporukom da proizvodnja počne odmah. Za rentabilni početak dovoljno je ulaganje od blizu 6 miliona maraka. Ova sredstva mogu da se traže u obliku kratkoročnih kredita. Procena stručnjaka je da na početku treba angažovati nešto manje od hiljadu radnika. Sa najnižim početnim nivoom proizvodnje od oko 365 hiljada tona rude mogu se obezbediti prosečne mesečne plate u visini od oko hiljadu maraka. Takođe, od dobiti se može izdvojiti po 200 maraka pomoći za sve bivše nezaposlene radnike, odnosno rudare do vraćanja radnosposobnih u proizvodni proces. Pri ovoj količini proizvodnje i sa ovim i drugim troškovima, rudnik sa flotacijom mogao bi čak da ostvari za godinu dana ostatak dobiti od oko 300 hiljada maraka. U izveštaju se ocenjuje da stanje opreme rudnika sa flotacijom ne predstavlja opasnost za bezbednost radnika.

Srpsko rukovodstvo 'Trepče' protivi se obnovi proizvodnje u Starom Trgu. U njegovom reagovanju kritikuje se UNMIK zbog toga što je dogovor o tome sklopio sa nekim ko nije vlasnik. Upozorava da je ono predstavnik aksionara i da će u tom svojstvu braniti njihova prava pred međunarodnim sudovima. Procenjuje takođe da zbog ukupne situacije nastale nakon rata, 'Trepča' neće moći da odgovori obavezama prema svojim partnerima u svetu. Srpsko rukovodstvo 'Trepče' računa da je nakon ulaska KFOR-a ovaj Kombinat pretrpeo gubitke od oko 192 miliona dolara. Od celine sistema 'otkinuto' je 16 preduzeća, zbog čega je posao izgubilo blizu 5 700 radnika. Obnovi proizvodnje usprotivilo se i lokalno Srpsko nacionalno veće. Početak proizvodnje u rudniku bez prisustva i uključivanja Srba je greška UNMIK-a, konstatuje ovaj forum i dodaje da 'Trepča' ne može da postane predmet za davanje koncesija Albancima.

Isprva su UNMIK-ovi motivi angažovanja sindikata rudara-Albanaca bili političke prirode. Računao je na uspostavljanje prinudnih ekonomskih odnosa između rudara-Albanaca i metalaca-Srba. Naravno, procenjivalo se da to može biti jedan od načina za spajanje kosovskih delova 'Trepče', zatim za uspostavljanje prvih poslovnih albansko-srpskih kontakata i za početno albansko-srpsko otopljavanje. Ispalo je da je sve to bilo nerealno. Nakon toga, počele su da cirkulišu ideje među kojima je bila i ona da se makar privremeno dozvoli proizvodnja rudnog koncentrata u Starom Trgu koji bi se prodao na svetskom tržištu. Ovu ideju je pratila procena da rentabilna proizvodnja može da počne vrlo brzo ulaganjem oko 7 miliona dolara. Novac bi se odobrio u obliku kredita koji bi se povratio za relativno kratko vreme.

Međutim, sasvim su mali izgledi ili gotovo nema nikakvih izgleda da se proizvodnja obnovi u okvirima zahteva srpskog rukovodstva 'Trepče' ili pomenutih predloga i ideja. UNMIK-ovi stručnjaci kao prepreke navode novac i bezbednost rudara. Bez preciziranja šta spada pod firmom 'Trepča', pominje se da je za početak obnove rada potrebno uložiti između 10 i 30 miliona dolara, pa i mnogo više. UNMIK-ovi ljudi već neko vreme napominju da neki njeni kapaciteti treba da se zatvore zbog toga što nemaju nikakvih izgleda da postanu rentabilni, a najozbiljnije treba razmišljati i od opasnosti od zagađivanja prirodne sredine. Mitrovica je bila jedno od najopasnije zagađenih mesta u svetu. Do pre nekoliko godina nije bilo nekih vrsta domaćih i divljih peradi, mačaka i nekih insekata, a ljudi i novorošenčadi imali su opasne količine olova i drugih metala u krvi.

Do sada nije bilo javnih nagađanja o interesima stranih firmi, mada su neke već odavno uključene u sve Trepčine poslove. Koliko je poznato, UNMIK se u poslednje vreme sve više opredeljuje za skladno funkcionisanje sistema 'Trepče' sa svim kosovskim delovima koji imaju izgleda da postanu ekonomski rentabilni. Taj koncept čije je dograđivanje u toku računa na kapacitete koji se nalaze i na severu i na jugu linije podele Kosova. U stvari on je deo šire strategije prevazilaženja kosovskih linija podela, posebno one u regionu Mitrovice. Ako se ova strategija ostvari, do kraja ove godine, uz koncesije, Trepča treba da se preda na dugoročno međunarodno upravljanje.

AIM Priština

Fehim REXHEPI