Pare ili vlast
Tragom odluke da izabrani ili imenovani funkcioneri ne mogu voditi drzavna preduzeca
AIM, Sarajevo, 24.02.2000. "Nijedna osoba koja je neposredno izabrana na javnu funkciju, ili je posredno izabrana u izvrsni ili zakonodavni organ - ili clan njene uze porodice - kako je utvrdjeno clanom 7.115 (d), ne moze biti direktor niti clan upravnog, izvrsnog ili nadzornog odbora drzavnog ili javnog preduzeca, niti clan odbora/direktor agencije za privarizaciju". Ovako glasi odluka Privremene izborne komisije jednoglasno usvojena na sastanku u petak, 18. februara, a zvanicno objelodanjena na konferenciji za stampu u sjedistu OSCE-a tri dana kasnije. U definisanju pojma "drzavno ili javno preduzece" utvrdjeno je da se radi o firmama u kojima je vlasnistvo drzave vise od 25 posto ili ako je vise od 25 posto aktivnosti tih preduzeca finansirano iz budzeta vlade.
Samo nekoliko dana nakon sto je pomenuta odluka ugledala svjetlo dana uz mnogo argumenata se moze kazati da je ona izazvala paniku medju mnogim "narodnim predstavnicima", ali i reakcije po kojima nije tesko zakljuciti kome su sladje pare, a kome vlast. Jedni glatko i bez ostatka konstatuju kako bi ova odluka "mogla dovesti u pitanje kvalitet rada oba doma Parlamenta" - valjda zato sto se u pomenutom slucaju bez dileme podrazumijeva da valja napustati izborne funkcije kako bi se sacuvale pare. Drugi, medjutim, uz zaljenje konstatuju kako im valja napustiti ona preduzeca "koja su im bila kao druga kuca" valjda i ne pomisljajuci da ostave parlamentarne klupe. Naravno, nije malo onih koji smisao odluke nisu uopste shvatili nepotrebno braneci samo egzistiranje upravnih i slicnih odbora cije postojanje, za sada, niko nije ni napao. U pitanju je samo neophodnost odluke - jedno ili drugo."Politicko" sisanje krvi privredi konacno se moralo prekinuti.
Smisao odluke PIK-a i jeste u onome sto svugdje u civilizovanom svijetu odavno postoji: suzavanje prostora za korupciju i onemogucavanje konflikta interesa. Ovim se, zapravo, politicarima omogucava bavljenje poslovima radi kojih su izabrani, i za koje treba da budu adekvatno placeni. Na drugoj strani, ljudima koji upravljaju preduzecima omogucava se da vode iskljucivo racuna o ekonomskim interesima i ekonomskoj logici ne ocekujuci stalno zvonce iz politicke stranke za koju su neraskidivo vezani time sto ih je ona i postavila na mjesto na kojem su. I jedni i drugi time se destimulisu da kriju zajednicke ujdurme i zajednicke poslove u korist vlastitog dzepa.
Clanovi upravnih odbora pa i direktori drzavnih i javnih preduzeca do sada su, bezmalo po pravilu, birani iz redova politicara i funkcionera po principu sto visa funkcija to vise sansi za fotelju u nekom od odbora. Logika ovakvih izbora bila je sasvim jasna: u zemlji u kojoj ekonomski principi ne vaze jer su do krajnjih granica potisnuti kvazipolitikom i politikanstvom, najbitnije je bilo pribliziti se "prvom safu" u svakom pogledu. Grupni, partijski pa i porodicni interesi potirali su svaku ekonomsku logiku, a poslove su donosili i ugovarali, ili ih konkurenciji kvarili "mocnici". Posljedice su, naravno, porazne i lako uocljive u korumpiranoj politici i propaloj ekonomiji. Preduzeca poput Elektroprivrede, PTT, Fabrike duhana, Sarajevske pivare i slicnih pretvorila su se u vrece bez dna u koje vladajuca SDA zavlaci ruku kad joj treba i koliko joj treba u odbrani politickog interesa, naravno na osnovu "dobre volje direktora i upravnog odbora" koje ta ista stranka i postavlja. Potpuno je identicna situacija i u Republici Srpskoj i u Hercegovini, samo je boja dresa drugacija.
Nekako u isto vrijeme kada je objavaljena odluka PIK-a, u ovdasnjim je novinama objavljena rang lista zemalja svrstanih po stanju ekonomnskih sloboda u svijetu. Tu listu sacinile su dvije prestizne institucije, Heritage Foundation i Wall Street Journal. Bosna i Hercegovina je prema njima zemlja sa mizernim nivoom ekononmskih sloboda, cak ispod Burundija, Ruande i Turkmenistana. Ispod su samo drzave sa kojima se, izgleda, objektivno i mozemo porediti u ovim stvarima - Irak i Sjeverna Koreja. Nije, dakle, rijec o samom nivou ekonomije. Koreji nismo ni do peta. Rijec je upravo o ovome na sta ukazuje pravilo PIK-a, o pogubno politickom silovanju ekonomije, naravno ne u korist visih politickih ciljeva, vec u korist vlastodrzaca koji se normalnim politickim rjecnikom nazivaju primitivnim totalitaristima.
Nema nikakve dileme da ce pravilo PIK-a, vec poznato kao "Pravilo 7.18", biti osmotreno sa svih strana pod lupom beskrajne lukavosti i interesa da ga se zaobidje. Na ovim je prostorima vec poslovicna i skepsa kada se god radi o pokusaju sredjivanja stanja i uvodjenja kakvog takvog reda da bi se makar za korak pokrenuli naprijed. Pravilo PIK-a formalno je vezano za buduce izbore i njegova realizacija zahtijeva pozamasnu i sigurnu dokumentaciju o stanju u politici i stanju u privredi. Ono, samo po sebi, ne moze da funkcionise i to se pokazuje na samom pocetku: Novinari koji su se zainteresovali ovim povodom za spiskove clanova upravnih odbora u javnim preduzecima sirom Bosne i Hercegovine uglavnom su poljubili vrataili, u najboljem slucaju, naisli na odgovor kako upitani "nisu ovlasteni da daju trazenu informaciju". Imperija, naravno, brani svoja utvrdjenja. Posla u rusenju tih tajnih utvrda ima jos mnogo, i njime moraju da se pozabave i PIK, ali i mnogi drugi. Za pocetak, mozda ne bi bilo lose razmisliti i o paketu odluka o obaveznosti davanja informacija od interesa za javnost i drustvo. Takve odluke takodje su obicna i normalna stvar - u normalnom svijetu. Naravno, treba prvo postati dio tog normalnog svijeta. "Pravilo 7.18" tome, u svakom pogledu, doprinosi ma kako na njega reagovali oni sto su njime pogodjeni.
Zlatko Dizdarevic (AIM, Sarajevo)