Cijanid u Panonskom moru

Cijanid koji se iz Rumunije izlio u Tisu, pa potom i u Dunav, treća je katastrofa koja je u kratkom vremenskom razdblju pogodila Vojvodinu.Pre toga su oranice poplavljenje posle izlivanja podzemnih voda ove zime, a ne znaju su ni ekološke posledice bombardovanja novosadske i pančevačke rafinerije

AIM, PODGORICA,23.2.2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Tisa je mrtva. Cijanid, brz i gadan otrov, putuje dalje, Dunavom u Crno more. Ekološka katastrofa se, proširila po istoku Evrope i, potekavši iz Rumunije - po svemu što se do sada zna izlivanjem otrova u reku Samoš iz fabrike za preradu zlata u mestu Baju Mare negde na Karpatima - prošavši kroz Madjarsku i Jugoslaviju, vratila se u Rumuniju Dunavom, zakačila Bugarsku, uplašila Ukrajinu, a turske vlasti su počele da skreću pažnju na mogućnost zagadjenja Crnog mora...

Ovde je, pak dan pošto se (13. februara) otrov ulio i u Dunav obajvljena utešna vest da u vojvodjanskim opštinama (Senta, Kanjiža, Subotica i Bečej) nije zabeležen ni jedan slučaj trovanja ljudi... Preventivno je bio zatvoren vodovod u Vinči kod Beograda. Ministarstvo za poljoprivredu je zabranilo ribolov u celoj (!) Srbiji...

Cijanid je,inače,treća nevolja koja je, za nepunu godinu, pogodila Vojvodinu: oranice su još uvek poplavljenje posle izlivanja podzemnih voda ove zime (pa je izgledalo da Panonsko more uzvraća udarac i dodatno komplikuje priču o cijanidu u Tisi), a niko još ne zna kakve su sve ekološke i zdravstvene posledice prošlogodišnjih masivnih NATO bombardovanja dunavskih mostova, novosadske i pančevačke rafinerije.

Romantična žitnica (svake, pa i ove) Jugoslavije i dalje nema pojma šta udiše, šta pije i šta jede. Karakteristično je što i tri sedmice posle izlivanja otrova i njegove ubitačne plovidbe rekama o cijanidu svi govore, svi ga se plaše, a o mogućim posledicama se veoma malo zna i o njima se, još uvek, govori u kondicionalu. Mnoštvo pogodbenih "ako" ne umanjuje strah.

Direktor Instituta za hemiju novosadskog Prirodnomatematičkog fakulteta prof. dr Božo Dalmacija je upozorio da postoji opasnost da je cijanid iz Tise dospeo u vode podzemnih tokova ove reke (aluvione), zbog čega su potencijalno ugroženi bunari uz Tisu. "Misli da nema opasnosti da se otrov preko povrtarskih i ratarskih proizvoda prenese i u lanac ljudske ishrane, pošto do vremena navodnjavanja, u vodi Tise neće više biti cijanida; ne može se akumulirati, on protiče i odlazi.

Prednost Vojvodine da je premrežena rekama i kanalima - i da je tu jedan od najvćih hidroloških čvorova Evropi; oko 1.400 km plovnih reka i kanala (Dunav 358, Tisa 164, Sava 159, Tamiš 53 i hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav 664km) - sada se njenim stanovnicima čini kao bauk. Strah od trovanja uzrokovan je ("voda nadje put") baš tom mrežom i vezom voda po Vojvodini; nad zemljom što se vidi, i pod zemljom što se ne vidi i što znaju samo upućeni. Oprezni i zabrinuti su i ljudi u mestima koja su desetinama kilometara zapadno od toka Tise. Niko im nije pouzdano odgovorio da opasnosti, stvarno nema.

Ljudi su oprezni mada se tvrdi se da su ustave na kanalima na vreme zatvorene i da otrov nije prodro u njih; da nisu zagadjeni rečni rukavci (tzv. mrtva voda, inače veoma bogata ribom); da nema opasnosti od ribe iz ribnjaka. Teško da će se, i pored toga, ovde u dogledno vreme jesti bilo šta što je plivalo bilo kojom od reka i piti voda iz bunara na salašima iz tamburaških pesama...

Simptomatično je da je cijanid na zvaničnom nivou doživljen samo kao problem procenata otrova u rečnoj vodi, a stanovništvu je saopštavan procenat zagadjenja, odnosno koliko je puta veća koncentracija otrova u vodi od normalne, ali - ne i šta to znači. Mada se znalo da cijanid pustoši Tisu na toku kroz Madjarsku, ovdašnje stanovništvo uz reku nije preventivno pripremljeno na katastrofalne posledice trovanja reke, pre nego što je zagadjena voda "prešla" granicu. Malo više su znali tamo gde je došlo do "samoorganizovanja u lokalu".

Mediji, koji su i nače - po mnogim izvorima sa terena - jedini, uz pomoć stručnjaka, pokušali da objasne zabrinutom i zaplašenom stanovništvu šta ga je snašlo, upozorili su da se Ministarstvo ekologije (3. februara) proglasilo nenadležnim i uputilo radoznale na Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, a ono pak na Hidrometeorološki zavod Srbije i "Srbijavode"...

Smrt reke je nastupila u očito potpuno pogrešnom društveno - političkom trenutku. Vladajuće strukture su,(Kongres SPS), dok su rekom plutale izvrnute mrtve ribe, predvidele 10.000 dolara po glavi stanovnika koz 20 godina i uprle prst srama u "domicilne ništarije", s ciljem da još ostanu vlast, milom ili silom. Zbog otrova u Tisi, koja celim svojim tokom kroz Jugoslaviju teče sredinom Vojvodine, pa ni onog u delu Dunava koji je preuzeo otrovanu vodu kod Titela i Slankamena, nije se sastala pokrajinska Skupština, niti je to bio povod da nešto kaže predsednik njene Vlade. Ozbiljnih ekoloških struktura ovde nikad nije ni bilo, niti je ekologe, ovde (čitaj: na teritoriji Balkana) iko ikad uzimao zaozbiljno.

Ekološka katastrofa je slikana u medijima samo po onome što je bilo vidljivo i golim okom: tone riba su ili plutale rekom ili se borile za kiseonik, ljudi u gumenim rukavicama su ih, vilama, skupljali na gomile, a gomile su počele da se mere tonama. Lokalne vlasti potiskih opština su pokušale, kad su cijanid i uginule ribe krenule rekom, da se snadju korigujući "u hodu" neostvarive savete viših instanci, ako ih je bilo.

U Kanjiži, po rečima predsednika opštine Ištvana Bačkulina, nisu želeli da preuzmu rizik i sprovedu uputstvo nadležnih da se riba zakopa u zemlju zbog visokog nivoa podzemnih voda, "koje su postale nadzemne". On napominje da ne može preuzeti rizik da se cijanid i teški metali zakopaju u zemlju, "jer to nije način da se opasnost ukloni". Inspektor za zaštitu životne sredine u Bečeju Milanka Mihajlović, kako je prenela Beta, kaže da i pošto je na Tisi kod ovog grada prošao glavni udar zagadjenja, a na površini reke nema mrtve ribe, još uvek ne zna šta da radi, jer u tu opštinu nije stiglo nikakvo uputstvo, niti je neko od nadležnih dolazio u Bečej.

Ribari su, sve to vreme, gledali kako gube posao i izračunavali koliko godina će proći dok reka ponovo ne oživi. Kod Sente su nadjene mrtve srne, 28 uginulih fazana, 31 patka, dva labuda, 36 divljih golubova, kao i 11 zečeva, otrovanih zagadjenom vodom i ribom iz Tise, mada su lovci preventivno pucali u vazduh da ih odvrate od vode. Veći pomor životinja izgleda da je spasao visok vodostaj Tise, brzina reke i oštar miris zagadjene vode koji je odbijao životinje da je piju kao i podzemnim vodama popalvljeno zemljište.

Na toj tački su se, naime, poklopile dve nevolje. Cele zime su podzemne vode u Vojvodini izuzetno visoke i, prema nekim podacima, u januaru je 250.000 hektara (od ukupnih 1.628.000) bilo prokvašeno, a čak 50.000 hektara potpuno poplavljeno, a prema vestima sa terena, tada je bilo ugroženo i 60 naselja. Dok je trajala borba da se iz zagadjene reke izvuku otrovane ribe, stručnjaci su procenili da je u četiri opštine srednje Bačke pod vodom još oko 13.000 hektara oranica (što je 10 odsto ukupnih obradivih površina), a da je na području Bečeja - koji leži na obali Tise - pod vodom oko 5.000 hektara, od čega je 1.500 zasejano pšenicom.

Koliko dugo će Tisa ostati mrtva, do koje mere, s kakvim sve posledicama po vidljivi i nevidljivi svet u reci koja vertikalno preseca Vojvodinu niko do sada nije ni pokušao da stvarno analizira. Inspektorka iz Bečeja Milanka Mihajlović kao "pozitivno u ovoj ekološkoj katastrofi" navodi rezultat mikrobiološke analize napravljene u Senti koji kaže da bakterije u vodi Tise nisu uginule, što ona smatra znakom da će se prirodni ekološki lanac koliko-toliko održati.

Milena Putnik (AIM)

Antrfile

POMOĆ

Medjunarodni zeleni krst, organizacija koju je 1993. godine osnovao bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov, je povodom cijanida upozorila, da "sadašnja situacija u SR Jugoslaviji sprečava svaku značajnu finansijsku podršku toj zemlji, a medjunarodna zajednica ponovo čeka". Ujedinjene Nacije su 17. februara saopštile da su naučnici Radne grupe za Balkan, koju su oformili Program za životnu sredinu UN (UNEP) i "Habitat", počeli da sakupljaju uzorke vode iz Dunava u jednoj od dve mobilne laboratorije koje su doneli u Srbiju. Cilj je da obezbede pouzdanu početnu procenu neposrednog rizika za životnu sredinu i ljudsko zdravlje . Ta grupa naučnika je već, u izveštaju o posledicama Nato-bombardovanja obeležila Pančevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor kao mesta u kojima zagadjenost predstavlja pretnju zdravlju ljudi.