Osuden je Bugarski poslanik

Sofia Feb 17, 2000

Don Ceci izašao na suđenje bez dokazanih optužbi

AIM Sofija, 16.02.2000.

Prvi put posle 10. novembra 1989. godine jedan bugarski poslanik dobio je presudu pre isteka njegovog poslaničkog mandata. Narodni posllanik Cvetelin Knčev našao se na udaru Temide zajedno sa svojim gorilama zbog tuče i ucena u Zlatici i Pirdopu.

Sofijski okružni sud izrekao je kaznu lišavanja slobode na 6 godina sa pošetnim strogim režimom, globom u iznosu od 6.000 leva (6.000 DEM) i konfiskacijom polovine imovine, uključujući njegov deo u firmi "Florans 7". Dvojica njegovih telohranitelja Nikolaj Džamjarov i Valentin Georgijev dobila su četiri, odnosno tri godine zatvora, dok su druga dva učesnika tuča - Dančo Dakov i Cvetan Nikolov dobili dve, odnosno jednu godinu uslovno. Osuđeni i njegove gorile ostali su u istražnom zatvoru mada će presuda stupiti na snagu tek posle podnošenja žalbe drugoj instanci.

Sud je odbacio najozbiljniju optužbu, a naime da je godine 1995. Cvetelin Knčev opljačkao Velja Velčeva - ukrao mu psa. Zbog istog slučaja ga je, međutim, osudio za ucenu i srednje telesne povrede na četiri, odnosno 3 godine zatvora. Najteža je bila presuda za ucenu propraćenu pretnjom ubistvom i telesnim povredama. Ona je za obračun poslanika sa druge dve žrtve u februaru 1999. godine. Tada su stradali Todor Aleksandrov i Radoslav Canev. Knčev im je sem toga naneo imovinske štete. Za to je dobio 6 godina zatvora i globu. Prema bugarskom zakonodavstvu presude za pojedina krivična dela se ne kumuliraju nego se izriče najveća od njih. Zbog toga je bez realnog efekta ostala i presuda od 3 godine zatvora i globe od 3.000 leva za drugi slučaj ucena i tuče u februaru 1999. godine. Ovog puta žrtva je bio Jevgeni Nenov. Ukupno je poznati kao Don Ceci poslanik osuđen prema šest optužbi i opravdan prema drugih sedam.

Suđenje je počelo, proteklo je i završeno sa podeljenim osećanjima. Tužilac Jevgeni Hristov obećao je da će protestovati protiv malih presuda. Prema svim podignutim optužnicama Knčev je mogao da dobije maksimalno 10 godina zatvora. Odbrana pak se nada da će kazna biti smanjena ili čak ukinuta. Romi iz klana Kardaraši negodovali su zbog male presude, dok su sa svoje strane prestavnici organizacije Evroroma lili suze u sudskoj dvorani zbog toga što njihov lider ulazi iza rešetaka.

Interes medija i javnosti prema suđenju bio je toliko velik da nije bilo moguće da se sve završi bez donošenja presude. Verovatno je upravo zbog toga suđenje završeno neobično brzo za bugarsku sudsku praksu - predmet je okončan svega šest meseci nakon početka sudske istrage. U drugim, običnijim slučajevima, predmeti se odugovlače ponekad i godinama. Sada je, međutim, u pitanju bio jedan poslanik, a optužbe su bile čisto kriminalne. U toku suđenja neki svedoci su odustali od svojih iskaza pred istragom, druge su optužbe ostale nedokazane.

Inače, prethodni podaci o zlodelima Dona Cecija bili su zastrašujući. To je čak nateralo njegove kolege iz poslaničke grupe Evrolevice da ozbiljno razmisle i glasaju za ukidanje poslaničkog imuniteta Knčeva. Batinanja, ucene i druga zlodela ućinili su od Dona Cecija strah i trepet za Pirdop i Zlaticu. Većinu tih zlodela činio je sa pozicije poslanika, ne strahujući zbog kazne, kaže se u optužnici. Najveća žrtva na primer, Veljo Velčev, tvrdio je da je na silu odveden u benzinsku pumpu Knčeva zbog psa i da su ga mučili na mašini za balans guma. Posle čega je postradali, već u stanju bespomoćnosti pristao da da siledžijama jednog od svojih psa, tj. bio je opljačkan. Pljačka psa bila je jedna od najozbiljnijih optužbi protiv Knčeva.

Još tada se mnogima ćinilo da nešto nije u redu sa tim suđenjem. Kasnije su se neke sumnje opravdale. Svedoci optužbe počeli su da se petljaju u svojim svedočenjima i umesto da pomažu tužiočevu tezu, u stvari su pomogli odbrani Knčeva. Spominjali su se datumi, mesta i događaji, ali ipak nije bilo dokaza da je upravo te noći između 29. i

  1. januara 1995. godine Velčev zaista mučen. Brižljivo pripremane sudske ekspertize takođe nisu izdržale proveru. Pokazalo se, na primer, da je struja u benzinskoj pumpi puštena tri godine pošto je Velšev tvrdio da je mučen na mašini za balans guma. U toku suđenja smenjen je i tužilac Hristo Angelov. Umesto njega došao je Jevgeni Hristov zato što veliki deo dokaza koje je pripremio nisu izdržali proveru u sudu.

Nezavisno od svega toga Cvetelin Knčev je osuđen. Možda ne baš zbog ukradenog psa i batinanja njegovog vlasnika, a u principu - za počinjena krivična dela. Nema nikakve sumnje da je dotični poslanik prekoračio zakon. U Pirdopu i Zlatici on je poznat kao beskrupulozan lokalni siledžija koji se krije iza svog poslaničkog imuniteta.

Knčev je bio tipičan član Bugarskog biznis Bloka (BBB) - najmanje parlamentarno zastupljene partije. Poslanici BBB-ja poznati su time da ih u parlament lansira raketa-nosač Žorž Gančev, atraktivni lider partije. Za odgovarajuću sumu oni dobijaju poslanički imunitet koji se ukida jedino ako su optužbe protiv njih veoma ozbiljne. Kasnije se, međutim, BBB Gančeva podelio pa se Knčev ulio u redove Evrolevice. Tamo on je bio zadužen za veze sa romskom zajednicom pošto ima ozbiljan uticaj u tim krugovima.

Nema sumnje da Cvetelin Knčev ima svoje grehe koji bi mogli ga mu "zarade" presudu. Verovatno su većina njih kriminalnog karaktera, a neki - svakodnevnog. Problem je, međutim, da sve to treba dokazati. A predmet "Knčev" određeno ne bi se mogao naći među onima koji su svrstani u stubac "uspešna borba protiv organizovanog kriminala", kako su ga reklamirali još na samom početku. Jer nijedna optužba nije dokazana u sudu. A u svom nastojanju da spasi Zlaticu i Pirdop njihovog zlog genija sud je prekoračio mnoge zakonske odredbe. I time je samo doprineo da Knčev dobije oreol poslanika koga proganjaju iz političkih razloga.

Georgi Filipov (AIM)