GAŠENJE PARALELNIH INSTITUCIJA

AIM Priština, 9.02.2000

Trebalo je da UNMIK-ovo Privremeno administrativno veće uputi ultimativni zahtev da bi neki albanski političari shvatili ozbiljno da treba konačno da ugase svoje paralelne, kako su ih nazivali, državne institucije Republike Kosova. Glavni albanski politički predstavnici obavezali su se svojim potpisima da će to učiniti do 31. januara ove godine. Dokument o stvaranju jedinstvenih UNMIK-ovih struktura vlasti koji predviđa gašenje svih paralelnih paradržavnih i paralelnih kosovskih struktura proglašen je 15. decembra prošle godine, nakon što je na njega stavio svoj potpis i glavni međunarodni administrator Kosova Bernar Kušner. Tako su predstavnici naroda nekako neslavno, a mogli su mnogo elegantnije, nakon 10 godina ostali bez svojih institucija. Da li su one nešto pozitivno donele običnim ljudima to je drugo pitanje, ali su ih svakako i neki političari dobro iskoristili.

Jednom sloju albanskih političara kojima nikada nije uspelo, da li zbog neznanja ili straha, da se suoče sa činjenicama - nikada nije uspelo da izvrše preuzete zadatke koje su nametale okolnosti ili ispune obećanja koje su davali narodu, ova promena okolnosti može izgledati kao snažan udarac. Ali, tražili su prisutnost međunarodne zajednice i dobili su je, tražili su mir i red i dobiće ih, pod uslovom da se pridržavaju određenih pravila rada i ponašanja. To je tim neophodnije što se još teško pronalaze putevi društvene, ekonomske i političke normalizacije. Imajući u vidu da se ljudi ne odriču baš tako brzo starih navika, možda će biti tolerisani da još neko vreme nastave sa upotrebom demagoške retorike, ali u izvršavanju konkretnih obaveza moraće odmah da se pridržavaju pravila i preuzetih obaveza.

Kao što je poznato, predstavnici Srba ne učestvuju u UNMIK-ovim strukturama vlasti. Zvaničnici međunarodne zajednice čine napore da ih ubede kako će srpsko učešće u njima biti o velike koristi za njih same. U suprotnom, upozoravaju ih, izlažu se brojnim rizicima kada je reč o položaju Srba na Kosovu. UNMIK i KFOR ponudili su predstavnicima Srba dokument o lokalnim pravima u njihovim enklavama i, naravno jaku zaštitu. Predstavnici Srba nisu baš zadovoljni onim što im se nudi, traze još, ali obećali su da će se uskoro, isprva na određeno vreme, pridružiti novim jedinstvenim međunarodnim strukturama vlasti.

Ni Srbi nisu jedinstveni ne samo oko uslova pridruživanja, nego i oko toga šta će biti sa njihovim paralelnim institucijama. Iako imaju identične ili slične nazive ni srpske paralelne institucije nemaju istu matricu političke inspiracije. Enklave unutar Kosova pokazuju veću spremnost za saradnju sa UNMIK-om, verovatno i zbog toga što se više naslanjaju na opoziciju u Srbiji. Međutim, velika srpska enklava u severnom delu Kosova koja se uprošćeno predstavlja kao srpski deo Mitrovice, nalazi se pod neposrednom kontrolom vlasti u Beogradu i uglavnom odbacuje efikasnu saradnju sa UNMIK-ovom administracijom. Ako ispune obećanje i predstavnici Srba će proći kroz isti proces integracije sa UNMIK-om kroz koji su prošli i prolaze predstavnici Albanaca, znači i kroz iste ili slične dileme, svađe i kontradikcije.

Na albanskoj strani, paralelne institucije imali su Thači i Rugova. Međutim, izmedju njih bilo je bitnih razlika. Thačijeve su bile skromnije, ali na neki način ispunjene sadržajem. Rugovine institucije imale su spolja neuporedivo većeg sjaja, ali iznutra sa veoma malo sadržaja. To je veliki Rugovin kapital, koji izjavljuje da se nalazimo na pragu izbora - što znači da što pre priželjkuje njihovo održavanje.

Ovdašnji međunarodni zvaničnici više otpora su očekivali na Thačijevoj strani, pogotovo što je Rugova do sada bio apsolutno poslušan u odnosima sa stranim diplomatama. Ispalo je da je najviše pokušaja provlačenja bilo ili možda još ima na Rugovinoj strani. Poslednjeg dana januara, koji je bio krajnji rok za gašenje ili raspuštanje paralelnih institucija, predstavnik Thačijeve vlade je rekao da će se vlada ugasiti u predviđenom roku, primećujuqi da će biti nastavljeni napori oko uključivanja nekih njenih segmenata u UNMIK-ove strukture koje se tek kompletiraju.

Istoga dana okupio se i Rugovin parlament Republike Kosova. Prvi put bila je prisutna i vlada sa premijerom Bukošijem koja je podnela izveštaj o njenom 9-to godišnjem radu, uključujući i finansijsko poslovanje. Bile su pripremljene suspenzije sa zadržavanjem mandata do novih slobodnih i demokratskih izbora, ali ne 'gašenje' ili 'raspuštanje'. Međutim, u diskusiji je u prvi plan izbilo upravljanje sa blizu 60 miliona nemačkih maraka preostalih u fondovima Bukošijeve vlade. Novac je prikupljen, u dijaspori, u ime naroda, ali je na sednici sa malo ili bez uvijanja zahtevano da se novac na otvoren ili prikriven način transformiše u partijski fond, jer se, kako je bilo rečeno, na pragu izbora Rugovin Demokratski savez Kosova nalazi u velikoj finansijskoj krizi.

Rugova je izrekao dosta pohvala na račun rada parlamenta i vlade, ali ni jednom rečju nije pomenuo suspenzije, mandate, raspusstanja i gassenja ovih organa i sopstvene funkcije predsednika Republike Kosova. Očigledno je da je novac pomutio planirani tok sednice. Međutim, Demokratskom savezu Kosova, a možda I samom Rugovi bilo je teško da se odreknu makar i refleksija sjaja ovakvih državnih institucija u očima običnog sveta. Reč je o monopolu i praznoverju koji mogu bitno da utiču na izborna raspoloženja i rezultate. Verovatno zbog toga je dva dana kasnije bez uobičajene procedure i jasnoće u kom svojstvu to čini, jednostavno potvrdio da te institucije više ne postoje ne objasnivši ko je pre toga usvojio takve odluke. Da li je time ostavio odškrinuta vrata za iskorišćavanje neke povoljne prilike koja bi mogla da se ukaže u budućnosti? U svakom slučaju, tog dana parlament nije usvojio nikakvu odluku, a ni narednih dana. Sednica je prekinuta u potpunoj konfuziji kao što je bio i njen tok sa odlukom da se rasprava nastavi najkasnije za deset dana. Tako je otvoreno prekršen dogovor od 15. decembra koji je potpisao I Rugova.

Rugova možda nije mogao da zamisli da će se stvari zaoštriti do prekida rada UNMIK-ovog Privremenog administrativnog veća i dobiti ultimativni zahtev da se paralelne institucije ugase za 48 sati. Rugova je to obećao i ispunio ga je 24 sata pre predviđenog roka. Međutim, to nije i kraj priče sa institucijama ili pak fondovima. Takvih žiro računa koji egzistiraju kao humanitarni po Zapadu ima još. Što se nekih albanskih institucija tiče, one se moraju otkriti.

AIM Priština

Fehim REXHEPI