Kako izvrdati licemerje Evrope?
Slovenija i EU
Zvanična Ljubljana je zbog pritisaka iz Brisela odlučila da do 31.12.2000. zatvori sve djuti fri šopove na granicama prema Austriji i Italiji. Javnost i mediji reagovali su burno; mnogo žešće nego što je Drnovšekov kabinet očekivao kada je doneo odluku da zatvori sve bescarinske radnje izuzev onih na medji sa Madjarskom i Hrvatskom.
Ljubljana, 07.02.2000.
Mediji su, tek pošto je odluka obelodanjena, krenuli u lov za posledicama; otkriće je bilo šokantno – vlasnici djuti fri šopova tvrde da Drnovšekova vlada nema pojma u šta se upušta, da se prepustila apetitima italijanskih i austrijskih prodavaca duvana i da je administracija lagala domaću javnost kada je tvrdila da većih gubitaka neće biti. A onda je računica pokazala da će šteta biti mnogo veća od projektovane – od direktnog smanjenje prihoda od turizma za 20 odsto, do posrednog gubitka dodatnih 90 miliona nemačkih maraka, godišnje.
Slovenija ima duž svoje granice oko 50 djuti fri šopova – 21 na medji sa Italijom, 16 u pojasu koji je deli od Austrije, dva na prelazima ka Madjarskoj i jedanaest na granici sa Hrvatskom. Ako se poredi cena iste robe na policama radnji u zemljama EU i u slovenačkim djuti fri šopovima, brzo postaje jasno da razlika nije beznačajna – kad su u pitanju cigarete, evropska paklica je skuplja čak i do 100 odsto, a kozmetika i do 40 odsto, u odnosu na slovenačke "tax-free" dućane. Nije čudo što brojni Austrijanci i Italijani, uprkos ograničenjima uvoza duvana i alkohola (koja su uvele njihove vlade) i dalje rado kupuju u slovenačkim djuti fri šopovima.
Prve analize Instituta za ekonomska istraživanja pokazale su da se državna blagajna lišavanjem prihoda od djuti fri šopova odrekla i (najmanje!) 1,7 milijarde nemačkih maraka profita. Država je zatražila drugu ekspertizu, koja je, po mišljenju dr Bogomira Kovača "moralno sporna i sumnjivo stručna", ali je birokratija bila zadovoljna – njena politika se činila ispravnom i novo veštačenje je prognoziralo drastično manje gubitke. Medjutim, to je prilično naljutilo vlasnike preduzeća u čijoj mreži su i djuti fri šopovi; krenula je lavina opovrgavanja zvaničnih izveštaja. Kompas MTS je izjavio kako na ime različitih dažbina puni državnu kasu sa oko 570 miliona nemačkih maraka; što znači da olako ukidanje njihovih trgovina ne nanosi direktnu štetu samo nacionalnoj privredi, već ostavlja bez posla oko 14.000 zaposlenih u toj industriji, koja godišnje ostvari jedan odsto bruto društvenog proizvoda, zaradom od 250 miliona nemačkih maraka.
I kako onda tumačiti gest Drnovšekovog kabineta, kad službena Ljubljana nije još ni blizu punopravnom članstvu u EU? Očito je tu nema ni traga od nekog vizionarstva, niti je plod visoke politike. Stvari su jasne, tvrde mediji – Evropska Unija bez pardona protežira interese svojih članica, u ovom slučaju Austrije i Italije. Slovenija želi da što pre postane punopravna članica Unije (trenutno je medju prvim kandidatima), ali to vladi Janeza Drnovšeka ne olakšava posao. Naprotiv – ostalo je sasvim malo manevarskog prostora. Zvanični Beč i Rim već nekoliko godina pritiskaju na nezavisnu Ljubljanu da ukine svoje bescarinske radnje, pošto im dobar deo potencijalnih prihoda odlazi u nepovrat na granici sa Slovenijom; Ljubljana je pod ogromnim pritiskom još od pregovora o pridruženom članstvu. Drnovšekova uprava je potpisala čak i posebnu izjavu da će “strane u ugovoru... pre 1. jula 1998. godine početi sa realizacijom preporuka koje je prihvatio Savet za bescarinsku saradnju, 16. jula 1960. godine”.
Iza ovako suvoparne formulacije krije se zahtev da se svi slovenački "kopneni" djuti fri šopovi likvidiraju, sa izuzetkom onih na aerodromima i u lukama, odnosno na budućim spoljnim granicama Unije. Ubrzo se pokazalo da je ta formulacija veoma rastegljiva - rečeni Savet, recimo, nije organ EU, a "početi sa realizacijom" uistinu ne znači odmah "izvršiti", što se zahteva od Slovenije. Vlada je do početka 2000. godine uspevala da se odbrani i spreči zatvaranje djuti fri šopova, iako je od februara prošle godine pritisak postao nepodnošljiv. "Došlo je vreme da slovenačka vlada ozbiljno poradi na bržem zatvaranju djuti fri šopova," obrecnuo se tada evropski komesar Van den Bruk tokom susreta delagacija pridruženih članica EU sa evropskim partnerima. Istom prilikom su predstavnici Unije i zvanično izrazili "žaljenje" zato što Slovenija nije održala obećanje i likvidirala svoje djuti fri šopove do 1. jula 1998. godine – kako su zajedničku deklaraciju EU i Slovenije tumačili u Briselu.
Što se Slovenije tiče, golema je nezgoda što se vlada unapred, lakomisleno i bez preterane potrebe obavezala da će se ponašati kao da je već u evropskom klubu, iako Ljubljana niti ne sanja kada će postati punopravni član Unije. Možda tek za koju godinu, a možda i kasnije. Dalje, Slovenija od Brisela stalno dobija packe, iako je u medjuvremenu revnosno učinila nekoliko poteza u smeru zatvaranja djuti fri šopova; prvo je 1996. godine zatvorila četiri djuti fri šopa na malograničnim, a godinu dana kasnije još dve bescarinske radnje na državnim prelazima. Ni to nije sve - Drnovšekov kabinet je samoinicijativno obećao da će "Slovenija sredinom 1999. godine, odnosno - onda kada to učini EU, prionuti zatvaranju ostalih djuti fri šopova". Stigla je i
- godina i kucnuo je trenutak za ispunjenje obećanja. Slovenačka vlada je naprasno shvatila da se istrčala i počela da traži izgovore za taktiku odugovlačenja. Uzalud - već je bilo kasno; Evropska Unija slovenačke pregovarače drži za reč.
Kritičari najnovijeg zamešateljstva vlade ističu da je Slovenija pristala na nešto, što nisu morale ni Češka, ni mnoge druge pridružene članice Evropske Unije. Neki komentatori ocenjuju da "što se djuti fri šopova tiče, najviše na šta bi mogli da pristane Slovenija jeste da ih postepeno zatvara tek kada udje u EU; uostalom, nigde ne piše da će slovenačke medje sa Italijom, Austrijom i Madjarskom zaista postati unutrašnje granice Unije kroz nekoliko godina". Po Uniju je otežavajuća, a po Sloveniju olakšavajuća okolnost da Brisel praktikuje duple kriterijuma - Grčka, na primer, još uvek nije ukinula djuti fri šopeve na drumskim graničnim prelazima, što znači da bi EU i sve ostale članice imale moralno pravo da pritiskaju na Ljubljanu tek ukoliko bi svi zaista ukinuli svoje djuti fri šopove.
Najzad, tu je i politički argument. Otkako je Hajder došao na vlast u Austriji, Sloveniju ionako, bar što se komšiluka tiče, ne očekuje ništa dobro; što je već dovoljan razlog da sačeka sa odlukom o spornim radnjama. Tako misli i Zmago Jelinčič, vodja Slovenačke nacionalne partije, koji odluku Drnovšekove vlade pokušava da poništi proceduralnim manevrom – on je, naime, u Parlamentu upravo uložio amandman prema kome bi djuti fri šopove trebalo zapečatiti tek 2007. godine, odnosno posle ulaska Slovenije u EU. Jelinčičev amandman je predat u parlamentarnu proceduru pre vladine, što znači da će vladin predlog (kao četvrti po redu, na istu temu) morati da sačeka da poslanici prvo odluče o sudbini prethodnih inicijativa. Nikoga ne bi iznenadilo ukoliko bi se dogodilo da vladina odluka tokom ovog mandata uopšte ne stigne na red, ili da se poslanici u medjuvremenu odluče za neki od tri prethodna predloga. Tako bi, bar sa slovenačke tačke gledišta, bio i vuk sit, i koza cela.