OD ESKADRILA DO LOPATA

Kada su jednoga jutra sve novine osvanule sa informacijom na naslovnim stranama da je jedna brigada bivše OVK odlučila da se povuče iz Zaštitnih trupa Kosova (ZTK), oni koji su do sada izražavali optimizam, a nije ih bilo malo, izgleda su se suočili sa priznanjem samih članova ovih snaga, da za sada od neke vojske na Kosovu neće biti ništa. Brigada poznata pod imenom ''Hyzri Talla'' ( bivši lider ubijen tokom rata u Prištini ), izdala je saopštrenje u kojem se kaže da su se na takav korak odlučili jer nisu ''ostvareni njihovi ideali i ideali palih boraca za stvaranje jedne vojske koja bi čuvala državnost Kosova''. Ovo je prvi put da se na ovakav način izražava neslaganje sa statusom bivših pripadnika OVK, koje lako može da donese i nove podele na patriote i nepatriote, izdajnike i plašljivce, odnosno da ugrozi dosadašnji imidž jedinstvenosti, stavi pod lupu mnoge dosadašnje izjave o kompetencijama.

Od samog ulaska na Kosovo, pripadnici međunarodnih mirovnih snaga najčešće kontakte su imali upravo sa tadašnjim rukovodiocima i političkim liderima OVK, najzad i sva njihova energija bila je usmerena prvenstveno u što pre demilitarizovanje pripadnika ove organizacije i transformaciju u novu organizaciju, povodeći se iskustvima u svetu u posleratnim periodima. Tadašnji politički lider OVK Hashim Thači i komadant međunarodnih snaga Britanac Majkl Džekson potpisali su sporazum po kojem su pripadnici OVK trebali da do 19. septembra predaju oružje, kako bi započeo i proces transformacije. 21. januara ove godine promovisani su i prvi rukovodioci novoformiranih ZTK, naslednicu OVK sa sasvim novom ulogom.

Na inauguraciji čelnika ZTK bili su prisutni svi značajni politički lideri, ali i predstavnici međunarodnih faktora na Kosovu. Nešto malo je zbog lošeg vremena zakasnio Vesli Klark, glavnokomandujući NATO snaga za Evropu... Atmosfera, međutim nije bila ni malo vesela. Svako do njih je rekao po nešto zvanično, ali na priređenom prijemu novinari su mogli da zabeleže i reagovanja koja su se uglavnom svodila na to da je '' ovo najviše što je do sada moglo da se uradi'' ili, pak, '' da je stvaranje ovakve organizacije najmanje zlo koje je moglo da je zadesi''.

Sadašnji komandant KFOR-a nemački general Klaus Rainhard je u svom kratkom obraćanju pripadnicima ZTK i prisutnima kazao da je ovaj dan za jedan broj njih veoma težak, jer se radi o borcima koji su se borili za slobodu Kosova. '' Vi ste se borili protiv represije i pobedili ste'', vama niko to ne može da negira. Vi koji ste ušli u istoriju, sada otvarate jedno njeno novo poglavlje''. Zatim je gospodin Rainhar dodao da će pripadnici ZTK odigrati značajnu ulogu u obnovi jednog demokratrskog i tolerantnog Kosova, a da se pitanja čuvanja granica, bezbednosti, reda i zakona biti odgovornost KFOR-a i međunarodne policije. ''Bol'' prvih oficira Zaštitnih snaga Kosova pokušao je da ''ublaži'' i administrator OUN Bernar Kušner, karakterišući stvaranje ZSK kao ''korak koji svedoči o ulozi koju su odigrali borci OVK u procesu uspostrave mira, stabilnosti i demokratije. ''Niko ne može nadomestiti vaše mesto veterana, vaše godine ispunjene nemilosrdnom represijom, hapšenjima, glađu, iscrpljenošću i opasnostima tokom teškog vremena koje ste proveli po brdima, ali ni gubitak vaših najdražih'' , rekao je Kušner podvlačeći da niko ko nije bio učesnik u ovom ratu ne može imati privilegiju da kaže da zna šta su doživeli.

Još su prvi razgovori o transformisanju OVK (19. septembar) doneli neslaganja: - Kako da se nove snage nazovu, a da ne izazovu podozrenje i poniženje kod kosovske javnosti koja je u njih gledala kao u junake, kakve će im oznake biti, simbol... Hashim Thači i komandant Glavnog štaba tada OVK Agim Čeku sa svojim komandantima zona s jedne oštro su se ''zakačili'' sa tadašnjim komandantom KFOR-a Majklom Džeksonom i administratorom Bernarom Kušnerom, s druge strane. Oštra rasprava je često bila praćena udaranjem pesnicom o sto i međusobnim pretnjama, da bi se preko noći spor rešio posredovanjem energičnog Veslija Klarka. Njegov ''programirani'' dolazak u Prištinu doprineo je da se umesto '' Korpus Kosova'', kakav su predlog davali Džekson i Kušner, ipak u nazivu doda i reč ''zaštitni''. Već drugačije zvuči (!?)...

Od tada, kosovska javnost je bezbroj puta mogla da čuje hronično kontradoktorna tumačenja kompetencija ZTK, odnosno njihovog karaktera. Čelnici KFOR-a i UNMIK-a stalno su insistirali da se radi o ''civilnoj organizaciji koja će se baviti ublažavanjem humanitarnih katastrofa''. Po ugledu na model francuske civilne zaštite, ove snage bi trebale da se obuče za delovanje u slučaju požara, zemljotresa i poplava. Komentari ciničnijih svode se na sledeće: ''Sudeći po iskustvu na Kosovu kada su takve vrste prirodnih nepogoda u pitanju stvaraju se ''besposlene trupe''... Međutim, u skladu sa sporazumom pripadnici ZTK će pomagati i u obnovi Kosova. Lokalne novine često na prvim stranicama objavljuju njihove fotografije, obučenih u sive (prelazne) uniforme dok postavljaju krovove na kućama uništenih tokom rata...

Nekadašnji rukovodioci sada demilitarizovane OVK, s druge strane tvrde da će ZTK biti organizacija civilnog i vojnog karaktera. Komandant ove organizacije, general Agim Čeku kaže da je Misija ovih trupa da brane narod Kosova od svake opasnosti bez obzira kakve ona vrste bila. I spor oko broja pripadnika TMK završio se tako što su međunarodni zvaničnici kazali da će 3000 pripadnika biti aktivno, a rezervni sastav će brojati 2000, dok je Čeku podvlačio da će ZTK će brojati 5000 profesionalaca, a rezervi sastav će ''činiti čitav narod Kosova''. Za sve one koji su sa '' nostalgijom pratili prvo i poslednje defilovanje pripadnika OVK u Prištini 10. septembra prošle godine, objašnjenja da će ZTK biti '' okosnica'' buduće vojske Kosova bio je veoma prihvatljiv ''melem''. Od septembra prošle do januara ove godine pripadnici ZTK su stalnio insistirali na širem prostoru delovanja ističući da bi oni bili u stanju da osiguraju bezbednost na Kosovu. Međutim, to im nisu dozvoljavali međunarodni zvaničnici. Ipak, oni su samovoljno reagovali više puta, verovatno da bi pokazali da su sposobni da obavljaju zadatke oko stvaranja sigurnosti na Kosovu, hapseći jedan broj osoba osumnjičenih za kriminalna dela. Međutim, nakon što su ih predavali mirovnim snagama i međunarodnoj policiji neretko se dešavalo da se upravo oni nađu iza rešetaka zbog ''ilegalnih hapšenja'', a da se osumnjičeni za razne kriminalne radnje puste na slobodu. Upravo su ovakvi slučajevi doveli do toga da se pripadnici ZTK brane od optužbi da imaju svoje zatvore u kojima drže uhapšene, ali i sumnji da su akteri u raznim kriminalnim radnjiama koje se dešavaju na Kosovu.

Međunarodnoj organizaciji za migraciju (IOM) poveren je posao oko registracije i selekcije pripadnika ZTK. Više od 18 hiljada osoba je konkurisalo kako bi postali članovi ovih trupa i svi oni i dan danas poseduju kartice IOM i prelazne uniforme ZTK. Zbog toga je uvek teško komandnim strukturama ZTK da se nanovo brane od raznih optužbi - da i sami više neznaju ko je pripadnik ZTK, a ko to nije.

Lišeni mogućnosti da učestvuju u stvaranju bezbednosti na Kosovu, ZTK su nastavile '' borbu'' za očuvanje svoje komandne strukture, određujući činove svojim pripadnicima, koji su ih i dobili tokom rata. Međutim, KFOR i UNMIK ni ovoga puta nisu popustili. Samo je komandatu ovih trupa Agimu Čeku priznat čin generala i to samo iz razloga što je ovaj čin dobio u hrvatskoj armiji. Svi ostali će imati svoje funkcije, odnosno stepene - niži, srednji i visoki. Razočarenje je i u samim redovima ZTK bilo veliko, jer su se između ostalog osetili '' izdatim '' i od američkih prijatelja, koji su ih savetovali da '' u ovom trenutku ostave po strani pitanje činova i ubrzaju proces konstituisanja ZTK''.

Komandanti ZTK koji su svojim potčinjenima obećavali da će imati vojni karakter i hijerarhiju, akademiju odbrane pa čak i eskadrilu helikoptera, našli su se jednog hladnog januarskog dana, zajedno sa njima na ulicama Prištine čekajući na lopate, da bi očistili sneg i led. I to pod prismotrom i uz čestitke generala Rainharda i gospodina Kušnera. Gotovo istovremeno, njihov bivši politički vođa Hashim Thači je izjavljivao novinarima da se u Privremenom administrativnom veću blokira rasprava o veoma teškom stanju u ZTK, i da se ne želi raspravljati o njihovoj mesečnoj nadoknadi koja iznosi svega 150 nemačkih maraka, mada je predložio da se ovaj iznos poveća za 100 odsto...

Ipak, kako god da se odvijaju stvari, ZTK predstavlja prvu instituciju na Kosovu međunarodno priznatu, iako će još neko vreme nastaviti da ''pliva'' u protivurečnostima i raznim interpretacijama. Početak njenog stvaranja predstavnici kosovskih Srba su iskoristili da bojkotuju rad u Tranzicionom veću Kosova, a neki delovi srpske zajednice na Kosovu zahtevaju stvaranje sopstvene slične organizacije. Albanci to već komentarišu kao početak izgradnje ''njihove'' vojske. Međunarodni zvaničnici kažu da će postojati samo jedne zaštitne snage Kosova i da će biti multietničke. One, međutim, za sada, nisu ni vojska niti multuetničke.

AIM Priština

Arbnora BERISHA