Disciplinovanje univerziteta

AIM, PODGORICA, 7. 2. 2000

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Samo u jednoj prošlog meseca u jeku ispitnog roka, Beogradski univerzitet su milom, silom, ili iz protesta, napustila tri predavača. Profesor Pravnog fakulteta dr Gašo Knežević, saopštio je pismenim otakazom dekanu prof.dr Oliveru Antiću i svojim kolegama da više ne želi da radi na ovom fakultetu: ,,Ne želim i ne mogu da radim na fakultetu sa dr Vojislavom Šešeljom. Smatram da ljudi toliko raziličizih profila u svakom pogledu ne mogu biti u istoj kući,, rekao je Knežević.U kandidaturi za mesto profesora za politički sistem na Pravnom fakultetu lider radikala dr Vojislav Šešelj, lagodno je prešao sve instance i sada se zapravo čeka samo formalno postavljenje, na mesto profesora Beogradskog univerziteta.

Odlazak profesora Kneževića, inače vrsnog stručnjaka za medjunarodno pravo, samo je nastavak razbucavanja Pravnog fakulteta, sa koga je primenom pogubnog zakona o univezitetu i aktivnošću tada novopostavljenog dekana prof. Dr Oluvera Antića najureno devet devet profesora, docenata i saradnjika: Vojin Dimitrijević, Vladimir Vodinilić,Vesna Rakić-Vodinilić, Drago Hiber, Dragoljub Popović, Goran Svilanović, Milica Delević , Vlada Djerić i Mirjana Stefanovski

U istoj nedelji, otaka je dobio i profesor Fakulteta fizičke kulture Miladin Radisavljević i to posle 25 godina rada uprkos protivljenju kolektiva. I dok su pomenuti saradnici i profesori Pravnog fakulteta bili eksponirani borci u otkrivanju izbornih kradja na izborima 1996/97 profesor Radisavljević je bio aktivan učesnik gradjanskih prostersta iste zime. Posle 25 godina rada na FFK doživeo je da mu sadašnji dekan ukine radno mesto sistematizacijom koju je sam (o)smislio. U Sindikatu fakulteta tvrde da su protiv te odluke bili članovi nastavničkog veća, koji po zakonu moraju da aminuju takve predloge. Uprkos podrške kolega, dr Radisavljević je proglašen personom non grata,

vrata njegovog kabineta su obijena, brava zamenjena, a stvari izbačene u hodnik. Inače, većina predavača sa ovog fakulteta štrajkuje od 1. novembra zahtevajući da zbog zloupotrebe položaja ode aktuelni dekan dr Drago Tomić. Na to mesto postavila ga je vlada Republike Srbije odmah posle donošenja novog Zakona o univerzitetu. Prema rečima Darka Mitrovića, potpredsednika Sindikata FFK, ovaj kolektiv neće odustati od svojih zahteva, u koje sada spada i povratak kolege Radisavljevića u nastavu- po cenu da svi štrajkači dobiju otkaz. On je optimista i veruje da će pre doći do smene prvog čoveka fakulteta nego što će oni ostati bez posla. Dr Drago Tomić, koji se zvanično nalazi na bolovanju još od decembra prošle godine tvrdi, pak, da je sve radio po zakonu i da je njegov greh samo u tome što je ganjao neradnike da rade i sprečavao ih da zaradjuju mimo zakona.

Treći januarski režimski pohod na nepodobne na univerzitetu je oterao s posla docenta dr Željka Djurovića sa Elektrotehničkog fakulteta, kome je dekan profesor dr Vlada Teodosić, izbor u više zvanje uslovio povlačenjem potpisa sa peticije povodom otkaza profesorki dr Srbijanki Turajlić. Kako docent Djurović nije hteo da povuče potpis morao je ode sa fakulteta.

Od usvajanja Zakona o univerzitetu pre dve godine, čistke u visokom školstvu ne prestaju. Malo-malo pa se pod raznim izgovorima otpusti po neki neposlušni profesor ili asistent, čije kritike ne gode ušima vladajućeg establišmenta. Sve češće i predavači sami parafiraju zahteve za napuštanje fakulteta, jer više ne mogu da podnesu akademsku klimu u kojoj rade.

Sa Beogradskog univerziteta sve češće odlaze i studenti u strahu da im diploma ovdašnjeeg univerziteta neće biti priznata nigde u svetu, sobzirom da je Beogradski univerzitet zbog Zakona o visokom školstvu isključen iz Evropske rektorske konferencije. Odlazak studenata dosad je bio manir mladih sa tehničkih fakulteta. Danas odlaze svi. Osrednji studenti sa Pravnog fakulteta na primer odlaze u Banja Luku, a oni najbolji na svetske univerzitete gde završavaju studije i nastavljaju postdiplomsko usavršavanje.

Dr Dragor Hiber, jedan od otpuštenih profesora, smatra da je Pravni, od kako je na mesto dekana došao Antić- "potpuno promenio krvnu sliku".

• Ne samo da je više od 10 profesora oterao sa fakulteta, već su došli mnogi novi predavači. Šešelj je samo "vrh ledenog brega". Jednostavno, to više nije onaj fakulteta na kome sam radio. Iz kontakata sa kolegama koji su još tamo, vidim da je to kuća u kojoj vlada strah i neizvesnost. To pokazuje i poslednja neustavna akcija dekana, koji je zahtevao da se svi zaposleni pismeno izjasne gde su sve angašovani van fakulteta i to ne u radnom odnosu. Oni koji nisu poslali odgovor ili su priznali da su negde angašovani, trajno su ostali bez dela plate- priča Hiber.

Sve "pretumbacije" na Beogradskom univerzitetu omogućili su moćni ljudi režima koji preko svojih eksponenata- dekana skoro dve godine nesmetano dele pravdu u skladu sa normama skrojenim po meri vlastitih interesa. U akademskim krugovima nije nikakva tajna da Jugoslovenska udružena levica misli da ima tapiju na univerzitetski šivot. Svojim nastupom i aktivnostima JUL je potisnuo čak i SPS u drugi plan, a odlučujuću ulogu u tome odigrala je predsednica Direkcije, igrajući na kartu uticaja koji potiče još iz vremena kad je na Beogradksom univerzitetu postojao Univerzitetski komitet Saveza komunista koji je sav svoj autoritet i snagu založio za dolazak Miloševića na na vlast u Srbiji.

Od kako je usvojen Zakon o univerzitetu sve je dirigovano iz jednog centra u ime ideje da univerzitet pripada državi, a ona ljudima koji su na vlasti. Sa novim paragrafima počela je prozivka neistomišljenika i uvodjenje "reda" u akademski atar po instrukcijama JUL-a. Progonjeni su najčešće označavani kao dršavni neprijatelji i čašćavani epitetima koji nedvosmisleno govore da se radi o "izdajnicima", "stranim plaćenicima", te "slugama i pomagačima NATO soldateske"...

Obračun sa protivnicima rešima sada je mnogo češći od čistki iz sedamdesetih godina. Tada je zbog učešća u demonstracijama '68. i protivljenju ustavnim amandmanima- koji su "SR Srbiju podelili na tri dela"- otkaze dobilo desetak predavača, a sada je prema podacima Udruženja univerzitetskih profesora i saradnika Srbije, po raznim osnovama otpušteno više od 30 predavača, a još sedamdesetak je fakultete napustilo svojom voljom. Pojedini fakulteti ostali su bez vrsnih profesora i asistenata, a neki su, poput Elektrotehničkog, potpuno opustošeni: prema računici tamošnjeg Sindikata svaki peti zaposleni je dobio otkaz, oteran u penziju, ili je sam napustio tu akademsku ustanovu. Tako je dekan, po mišljenju kolega, čovek skromnih naučnih potencijala, poslao u penziju i akademika Branka Popovića, naučnika svetskog glasa. Nije hteo da mu potpiše ugovor o radu na dve godine, što je u akademskom životu uobičajena praksa kad neko od uglednih profesora ispuni zakonske uslove za odlazak u mirovinu... Cifre koje jezikom brojki govore o udaljenim predavačima bile bi mnogo veće da se višemesečni protest na Filološkom nije završio smenom dekana, nakon čega se na desetine otpuštenih i suspendovanih vratilo u nastavu.

Posle usvajanja novog Zakona o univerzitetu krajem maja 1998. većina zaposlenih pobunila se protiv novih paragrafa, smatrajući da se njima potpuno sputava autonomija univerziteta i na velika vrata uvodi kontrola koja ne priliči demokratskim rešimima. Onda su počele čistke i napadi iz JUL da su profesori korumpirani i nemoralni, a na pojedinim fakultetima započeli su i žestoki sukobi sa neistomišljenicima. U decembru prošle godine sa optužbama se otišlo i korak dalje: Mirjana Marković, predsednica direkcije JUL optužila je profesore da diluju drogu medju studentima! Tužba i eventualni dokazi dokazi za sada su izostali.

Ipak, posle usvajanja Zakona o univeriztetu, samo nekoliko dekana opredelilo se za striktno sprovodjenje ponudjenih normi, dok su ostali, mada ih je vlada imenovala na te dužnosti, pokušavali da, bez većih potresa, balansiraju izmedju kolega i poslodavca. Objašnjavajući zbog čega je vlastima stalo do zauzdavanja univerziteta, akademik Milan Kurepa, izjavljuje da ta težnja proističe iz želje da se kontroliše "rasadnik kritičke misli". On veruje da je već dosta štete učinjeno i da se prestonički univerzitet neće oporaviti bar još dve decenije. Pod uslovom da ne bude novih poteza i iskakanja iz ravnoteže. A koliko je režimu a opoziciji važna dominacija nad akademskim prostorom vidi se i po tome što je nedavno i SPO oformio svoj Univerzitetski komitet, tako da je tim osnivačkim činom stvorena već poprilična partijska gužva u akademskom prostoru glavnog grada. Iako je, po zakonu, stranačko mešetarenje u fakultetskom ataru strogo zabranjeno.

Olga Nikolić (AIM)