TIRANA - PAKT STABILNOSTI - FRKA NIZAŠTA

Prva stvar koju inostrane ličnosti traže od albanskih političara kada se sa njima susreću u Tirani je zahtev da oni pronađu politički koncenzus oko strateških pitanja od nacionalnog interesa, I prva stvar koju albanski političari zaboravljaju nakon ovih susreta je upravo ovaj koncenzus. Kada je

1. januara predsednik delegacije EU, koja je posetila Tiranu, Sabathil - javno zatražio od političkih partija zajedničko delovanje demokratskih vrednosti I svih političkih faktora koji deluju u Albaniji, istoga se dana u albanskom parlamentu glasalo o predlogu za stvaranju ad hok parlamentarne Komisije za Pakt stabilnosti, I dok je vladina većina izgalsala predlog, glavne partije opozicije su bojkotovale seansu.

Pitanje parlamentarne Komisije za Pakt stabilnosti je najnovija stranica u bogatoj kolekciji političkih konflikata između pozicije I opozicije u Albaniji, gde se sam Pakt razmešta u drugi plan I u prvi plan izbija trenutni politički interes jedne ili druge partije. Predložen od strane predsednika Socijalističke partije Fatosa Nanoa, parlamentarna Komisija za Pakt stabilnosti je odmah naišla na kritiku od strane snaga opozicije, koje su to učinile ne čekajući ni da se dobro upoznaju sa predlogom, karakterišući ga kao nastojanje Socijalističke partije I njenog predsednika za monopolizaciju Pakta stabilnosti. I u jesen prošle godine, kada je bivši socijslistički premijer Pandeli Majko podneo Parlamentu projekat nove nacionalne strategije za Pakt stabilnosti, Demokratska partija je glasala protiv I objavila da će ona pripremiti svoj poseban projekat za nacionalnu strategiju Pakta.

Aktuelno, Albanija još uvek nema nacionalnu strategiju Pakta, usvojenog zajednički I koncenzusom od strane glavnih političkih snaga u zemlji, pozicije I opozicije. Pakt stabilnosti je pretvoren u novu jabuku razdora politike I političke debate u Albaniji I u vreme kada mnogim običnim ljudima nije jasno šta je zapravo ovaj Pakt, već samo vrše nejasne paralelizme sa poznatim Maršalovim planom, političke partije požuruju da svaka za sebe bude protagonist, koja će se ovenčati realizacijom ovog Pakta. U isto vreme, ovu aspiraciju prate I nastojanja za međusobno sprečavanje, kako ne bi jedna od partija postala lokomotiva albanskog voza na putu za Pakt stabilnosti. Ni približavanje značajne Konferencije međunarodnih donatora za finansiranje projekata Pakta stabilnosti, koja će se održati marta meseca, izgleda da nije osvestila albanske političke snage o potrebi koncenzusa za ovaj Pakt.

U programu Metine Vlade, Pakt stabilnosti je okarakterisan kao jedan od prioriteta albanske spoljne politike. Tokom januara premijer Meta je učestvovao u susretima na visokom nivou, poput onog u Ohridu 18. januara sa homolozima iz Makedonije I Crne Gore, zatim onom u Hisaru u Bugarskoj 22. januara sa premijerima zemalja koje se graniče sa SRJ I 1. februara tripartipni susret u Prespi sa premijerima Grčke I Makedonije I na svim tim susretima u centru pažnje bili su zajednički projekti u sklopu Pakta za stabilnost. Vlada je insistirala I to s pravom, posebno na ekonomski aspekt ovog Pakta, aspekt koji je I najosetljiviji za narod siromašne albanske države. Koordinator albanske Vlade za Pakt Gramoz Pashko priznaje da su povodeći se za ekonomskim projektima nekako ostavljeni po strani drugi aspekti Pakta, koji se tiču bezbednosti I demokratije. U stvari, ovo je fenomen koji se zapaža I u drugim balkanskim zemljama učesnicama Pakta, gde su takođe ekonomski aspekti tretirani kao prioriteti u odnosu na aspekte bezbednosti I demokratije I to je razumljivo za Balkan kao najzaostaliju ekonomsku zonu u Evropi.

U stvari, ambicije političkih krugova u Tirani u vezi sa Paktom su veoma velike. Činjenica da se pakt stabilnosti rodio I materijalizovao kao projekat nakon rata na Kosovu I ulaskom NATO snaga I gde je albanski faktor bio jedan od značajnih podsticaja, uticalo je na to da Albanija stremi ka nekakvoj posebnoj ulozi I mestu u njemu. Pre izvesnog vremena ovde je kružila ideja o mogućem rukovođenju Paktom od strane Albanije, što je poticalo I od nedovoljnog upoznavanja sa samom sadržinom Pakta I ciljevima EU kao ideatora I njegovog predvodnika, kao I usled nekakvih nejasnoća u vezi sa ulogom zemalja koje očekuju pomoć od ovog Pakta. Nakon jednog susreta u decembru prošle godine sa američkim ambasadorom u Tirani J. Limprehtom, zamenica premijera Magbule Čečo, obznanila je želju američke Vlade za vodećom ulogom Albanije u Paktu stabilnosti. Na isti način govorilo se I nakon susreta predsednika Socijalističke partije Fatosa Nanoa sa predstavnciima velike nemačke kompanije SIEMENS. Međutim, samo se američki ambasador nije izjasnio oko toga niti je opovrgnuo izjavu gospođe Čečo. Tokom posete Tirani, 29. januara, američki državni potsekretar Tomas Spikering izjavio je da je Albanija značajna zemlja u sklopu Pakta za stabilnost I da bez njenog razvoja ovaj Pakt ne može imati uspeha. Ova međuzavisnost koju je naznačio visoki američki diplomata evodentiralo je značaj učešća Albanije u smislu neophodnosti razvoja reformi I borbe protiv korupcije, dakle uticaja I uloge Albanije posredstvom njenog demokratskog progresa.

Socijalistička partija koja vodi Vladu I ima većinu u Parlamentu, ocenjuje ulogu Pakta za stabilnost kao šansu za demonstraciju njene sposobnosti vladanja, ali I da produži svoje vladanje I nakon mandata koji ističe 2001. godine. Zato, ona se pokazala aktivnom I u ovom sklopu je od Socijalističke partije proizašlo nekoliko predloga koji govore o nastojanju da se Albaniji da uloga političkog inicijatora u regionu u okviru Pakta. U toj funkciji predloženo je I stvaranje Regionalne parlamentarne Skupštine Pakta stabilnosti I formiranje parlamentarnih Komisija ad hok za Pakt u parlamentima zemalja regiona, kao konkretizacija čega je I oformljena I albanska parlamentarna Komisija. Imajući u vidu da u većini zemalja EU koja rukvoodi paktom za stabilnost Vlade vode partije levice, Socijalistička partija Albanije je predložila da se ovoga proleća u Tirani organizuje Konferencija Socijalističke Internacionalne uz učešće evropskih partija levice I posebno onih u Paktu za stabilnost.

Jedan od temeljnih zahteva učešća u paktu stabilnosti I njegovim projektima je stabilnost u zemlji I koncenzus političkih snaga, u uprkos činjenici što je to bio refren zapadne diplomatije u Albaniji, još uvek nije jasno da ni pozicija ni opozicija posebno ne mogu dati Albaniji ni željenu ulogu a niti dobit od ovog Pakta. Međutim, kriteriji I zahtevi koji postavljaju delegacije EU ili SAD, u vezi sa učešćem Albanije u projektima Pakta, neretko ih političke snage čitaju kao da se upućuju samo Vladi ili samo opoziciji.

Za albansku politiku je karakteristično da zbog patrijarhalnih tradicija u njoj igra veliku ulogu kao kriterij za ocenu lični odnos, gde se politička ideja ili predlog može odbiti ili prihvatiti samo od mnjenja koje jedna ili druga snaga ima o rukovodećoj ličnosti druge strane. Tako, među analitičarima u Tirani je rašireno ubeđenje da je parlamentarna Komisija za pakt stabilnosti predložena od strane Socijalističke partije odbijena od strane opozicije uglavnom zbog činjenice što bi na njeno čelo došao Fatos Nano kao predsednik partije I koji ima parlamentarnu većinu. Međutim, ovaj osećaj je uticao na protivljenje koje je vršeno u parlamentarnoj Komisiji za odnose sa inostranstvom I Demokratske partije, ali I neke druge manje partije desnice, pa sve do asteniranja jednog od socijalističkih poslanika, poznatog protivnika Nanoa, koji su nastojali da blokiraju formiranje ove Komisije za pakt stabilnosti.

Na ovaj način, koncenzus za Pakt je veoma daleko I jedan od najpoznatijih poslanika reformističkog krila Demokratske partije Ferdinand Xhaferri je pre nekoliko dana izjavio da albanske političke snage time pokazuju da ne pružaju prihvatljiv ambijent za pakt stabilnosti, držeći ga čak I za taoca. On je izneo ideju o Paktu između pozicije I opozicije koji bi prethodio pristupanju Paktu za stabilnost.

Isključiv stav koji je karakterisao albansku politiku izgleda da nije mnogo ublažen ni nakon stalnih posredovanja u albanskom političkom životu Misije OEBS-a u Tirani koja je neretko primorana sa posreduje I u svađama koje su se veoma lako mogle rešiti I u albanskim institucijama. Zabrinutost međunarodne zajednice zbog političke situacije u Albaniji povezuje se sa približavanjem značajnih datuma u kalendaru Pakta za stabilnost. Ovu zabrinutost je pojačala predizborna situacija za lokalne izbore, koji će se u Albaniji održati u jesen ove godine I koja već sada izgleda da će biti vruća, udaljavajući još više šansu nekakvog koncenzusa za Pakt stabilnosti, a što može izazvati kašnjenje u projektima Pakta. Šef Misije OEBS-a u Albaniji Ahrems, pozvao je političke partije na prevazilaženje zaoštrene političke situacije I upozorio na opasnost očivanja imidža Albanije u svetu.

Ni uključivanje Kosova u projekte Pakta za stabilnost I planovi za učešće sa Kosovom u ovim projektima, nisu dotakli patriotski nerv političkih partija u Tirani, do te mere da se ujedine po pitanju Pakta za stabilnost. Čak izgleda da se desilo suprotno. Sudari I nedostatak koncenzusa među političkim partijama u Albaniji za Pakt stabilnosti I drugim pitanjima koja se tiču regiona, na jedan ili drugi način imali su svoj negativan efekt I na situaciju političkih odnosa između albanskih političkih faktora na Kosovu. To je bilo toliko osetno da je šef američkog ureda za veze u Prištini Larry Rosin, koji je došao u posetu Tirani pre nekoliko dana, zatražio od dveju glavnih političkih partija Socijalističke I demokratske partije da ne transferišu njihove svađe među političkim partijama na Kosovu.

U Albaniji su stvorene velike nade u pogledu Pakta za stabilnost, nade koje ponekada liče na iluziju da će se I zemlja I region transformisati toliko brzo I toliko dubinski kao I Zapadna Evropa nakon Drugog svetskog rata. Ali, najveća lekcija Maršalovog plana bila je da je njegova realizacija potpomognuta koncenzusom na koji je taj plan naišao mešu političkim snagama u evropskim zemljama, a koji se u Albaniji godinama traži, ali koji takoreći nikada nije ni postignut.

AIM Tirana

Shaban MURATI