Smena ministara

Slovenačka diplomatija

Ministarstvo spoljnih poslova ponovo preuzima Dimitrij Rupel, svojevremeno prvi čovek diplomatije nezavisne Slovenije, koji je potom obavljao funkciju gradonačelnika Ljubljane. U Ljubljanu se vraća iz SAD, gde je poslednjih godina obavljao dužnost ambasadora.

Ljubljana, 30.01.2000

Provetravanje Ministarstva spoljnih poslova počelo je u trenutku kada je Boris Frlec premijeru Drnovšeku ponudi ostavku; Drnovšek ju je prihvatio. Prethodno je već dobio potvrdu od Dimitrija Rupela da prihvata novi položaj. Usledio je Rupelov intervju u slovenačkom parlamentarnom odboru za medjunarodne odnose, čime je završena prva faza smene u domaćem diplomatskom koru. Dogadjaju su prethodile glasine, koje je prekinuo upravo dosadašnji ministar Frlec, iako na konferenciji za štampu (upriličenoj u povodu njegove ostavke) nije hteo da precizira razloge svog odlaska. Izjavio je samo kako je "čaša puna", da su u pitanju "lični razlozi" i da pored svih navodnih neuspeha, koji se pripisuju slovenačkoj diplomatiji, on lično snosi odgovornost i za sve uspehe, kojih nije bilo malo.

Formalan uzrok za Frlecovu ostavku pronadjen je u Hrvatskoj. Tačnije - tokom nedavne posete slovenačke delegacije Finskoj, slovenački ministar spoljnih poslova je na pitanje domaćina šta predvidja, kako će proći izbori u Hrvatskoj, odgovorio: "Izbori u Hrvatskoj biće 3. januara. " Njegov šef i predsednik slovenačke vlade Drnovšek nije bio posebno sretan zbog lakonskih opaski svog ministra. Finska epizoda, medjutim, nije bila usamljena u karijeri B. Frleca u ulozi ministra spoljnih poslova. Drnovšek mu je zamerio i brojne druge propuste; Frlec je, na primer, isuviše dugo - gotovo šest nedelja, odsustvovao iz države tokom diplomatskih poseta Kini i Japanu. Da sve bude gore, Frlec i slovenačka diplomatija pohvaljeni su u Kini zbog navodno suzdržanog stava po pitanju Tibeta, pošto je slovenački ministar spoljnih poslova problematiku Tibeta u svojim beleškama označio kao "unutrašnju stvar Kine".

Vest je po povratku u zemlju i kritika u slovenačkoj štampi demantovana, a za "dezinformaciju" je optužen jedan od službenika slovenačke ambasade u Kini. Nekako se poklopilo da je zajedno sa Frlecom otišao i slovenački ambasador u Kini Tit Turnšek. Turnšek je tu funkciju obavljao dve godine, a ostavku je dao zbog spekulacija u domaćoj štampi da je provala u prostorije slovenačke ambasade u Pekingu maslo njegove supruge. Na Frlecovu dušu se stavlja i mlako reagovanje na poteze hrvatske diplomatije, popuštanje pritiscima Austrije i loše političke procene. Frlec je, recimo, izjavio da u Sloveniji nema austrijske manjine, a samo tri meseca kasnije počinje pregovore sa Austrijom o kulturnim pravima rečene manjine. Kada je došlo do usijanja u odnosima sa Hrvatskom imao je hrabrosti da izjavi kako će spor oko nuklearke Krško biti rešen u roku od šest meseci. Treba li reći da spor nije rešen ni do danas. I tako, redom. Čime je slovenačka diplomatija stekla ni malo laskav epitet: "neobaveštena i neodlučna". Ukratko, Frlec je Ministarstvo vodio u stilu Meternihove devize da je "bolje odbiti zahteve drugih, nego realizovati vlastite želje"; i otuda pasivno delovanje Ministarstva spoljnih poslova. Bila je to nužna posledica opisanog stila u diplomatiji.

Mada Frlec nije bio glavni zgoditak u dosadašnjem Drnovšekovom kabinetu, niti najnovija rokada u vrhu slovenačke diplomatije ne izgleda dobro; naprosto, činjenica da je od 1990. godine do danas bilo čak sedam promena na čelu Ministarstva ne obećava kontinuiran i uspešan rad. Ovoga puta smena miriše pomalo i na puč, pošto je to redak slučaj da formalno podredjeni minira svog nadredjenog. Dimitrij Rupel je neposredno pred Frlecovu ostavku u jednom od prestoničkih dnevnih listova pokrenuo javnu polemiku sa svojim ministrom. Većina optužbi odnosila se na pomanjkanja instrukcija od strane Ministarstva spoljnih poslova. Rupel je istovremeno lobirao protiv Borisa Frleca i pisao optužujuća pisama. I eto rezultata; biće zanimljivo gledati kako će ubuduće reagovati Rupel kada njemu podredjeni - po ugledu na svog šefa - započnu neku novu javnu polemiku sa svojim ministrom. Zato je izvesno, smatraju analitičari, da Rupelovo osvajanje ministarske fotelje ne potvrdjuje profesionalizam unutar službe.

Ali to nije ni bio cilj Frlecovog odlaska, iako istraživanja javnog mnenja već dugo alarmiraju Drnovšeka da svega 1,7 odsto ispitanika smatra da je spoljna politika dobra. U ovom momentu je smena vodećeg službenika u slovenačkoj diplomatiji prevashodno u funkciji unutrašnje politike; Drnovšeku zbog predstojećih izbora na mestu ministra spoljnih poslova ne treba umereni i suzdržan diplomata. Treba mu figura koja će podsećati na slavne dane diplomatskog priznanja i stvaranja nezavisne Slovenije, neko ko će svojom retorikom stvarati utisak aktivne diplomatije i neće se ustezati da izgovori i najteže kvalifikacije. Rupel je za takvu ulogu kao stvoren; ima težak karakter, osion je i lako uvredljiv. Osobine koje poznaju ne samo Rupelove kolege, nego i novinari i političari. Dok je obavljao posao gradonačelnika Ljubljane upetljao se u brojne sporove i svadje sa organima grada, što je paralizovalo rad gradske uprave. Počeo je i izgubio sudski spor sa novinarom Mladine, koji ga je kritikovao zato što nije održao predizborna obećanja, a isti nedeljnik je dospeo na njegovu ličnu "crnu listu" posle javnog pitanja kako je stekao i otkupio društveni stan.

Ni boravak u Americi nije prošao bez skandala; počelo je preseljenjem zvanične rezidencije bliže centru grada, u skuplje i manje prostorije. Ubrzo je iz Ministarstva spoljnih poslova procurelo da razlog nije diplomatske, već praktične prirode - Rupelova supruga Meta ne zna da vozi kola. Ni Rupelov povratak na kormilo diplomatske službe nije prošao bez jetkih reminiscencija - pojedini komentatori setili su se njegovih netaktičnih izjava s početka devedesetih (što tada još nije pripisivano nestručnosti, već pomanjkanju iskustva). Zapamćena je Rupelova tvrdnja da je "sa Italijom moguće pregovarati o svim sporazumima, osim o onim u vezi granice", čime je počeo petogodišnji spor oko sukcesije Osimskih sporazuma, okončan tek "španskim kompromisom" 1996. godine. Svako, ko iole poznaje medjunarodno pravo zna da se takozvani "radicirani" sporazumi (medju koje ulaze i ugovori o granicama) ne mogu menjati; tako je Rupel uistinu branio nešto što i nije trebalo braniti, a izložio promenama sve ostale ugovore (svojinske, o plaćanju ratne odštete, itd.), čija je sukcesija bila od životne važnosti za Sloveniju. Ne samo to - Rupelova nepromišljena izjava je otvorila dodatne apetite na italijanskoj strani i uverila diplomate iz Rima da bi od Slovenije mogli da profitiraju u još koje-čemu. Tek konzistentnija, čak otvoreno anti-italijanska politika Rupelovog naslednika Zorana Thalera donekle je ohladila preterana očekivanja Italije.

Zaključak je jasan – uklanjanje Frleca sa mesta ministra neće označiti početak razrešavanja najvažnijih spoljno-političkih (otvorenih) pitanja. Uostalom, na to je nehotice namignuo i sam Dimitrij Rupel, kada je u prvom javnom istupanju po preuzimanju funkcije izjavio da će posvetiti više pažnje "pitanjima ljudskih prava u Čečeniji, Tibetu i drugim problemima". (Nije spomenuo, na primer, ljudska prava Kurda, pitanje Baskijaca, Iraca...) Kritikovao je i malogranični sporazum sa Hrvatskom i dodao da bi ga "delimično trebalo izmeniti". Radi se o sporazumu čiju ratifikaciju u slovenačkom parlamentu desničarske stranke (u opoziciji) opstruiraju pošto, navodno, prejudicira slovenačko - hrvatsku granicu. Drnovšekova LDS, koja je do sada branila tezu da je sporazum dobar (uostalom, potpisao ga je 1998. godine njihov ministar Zoran Thaler), sada koristi gužvu u Ministarstvu da neopaženo progura promenu kursa po tom pitanju, kako bi desnici preotela "patriotsku" pozu i predstavila se kao zaštitnica slovenačkih "nacionalnih interesa". Zato promena klime u hrvatskoj vladi ne mora da znači (kako se očekivalo) i brže rešavanje problema izmedju službene Ljubljane i Zagreba. "Ono što se dešava u Hrvatskoj jeste dobra vest; ali, za sporazum su potrebne dve strane. A kako kod nas stvari stoje, ovde ide na gore," primetio je, na primedbu o boljitku u hrvatskoj politici, jedan od visokih slovenačkih diplomata.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)