IZBORI NA KOSOVU - NEIZVESNI

Pristina Jan 31, 2000

Formalno ništa nije odlučeno, ali politički jeste: ove godine na Kosovu neće biti parlamentarnih i predsednickih izbora, ali građani Kosova iskazaće svoja izborna raspoloženja na lokalnom nivou. Mada nema zvaničnih reagovanja, ova orijentacija ovdašnje međunarodne administracije neće baš obradovati albanske političke predstavnike, posebno one koji su od ulaska KFOR-a sredinom prošle godine već videli sebe na čelnim pozicijama vlasti.

Grupa tzv. parlamentarnih partija koju predvodi Demokratski savez Kosova već krajem prošlog leta je pripreme za izbore proglasila svojim političkim prioritetom. Naravno tu su bili i drugi, oni iz bloka OVK - UÇK-a. Ali, tek izašli iz rata, bili su preokupirani pre svega ispunjavanjem političkih obećanja i sopstvenim organizacionim i političkim profilisanjem. Tada su svi računali da će se izbori na kosovskom nivou održati sredinom leta ili najkasnije početkom jeseni ove godine. Govorilo se čak o izbornom ratu i o kosovskoj glavi porodice nadajući se čvrsto da će im ovdašnji međunarodni personal onako, prosto prepusiti vršenje vlasti i postati neka vrsta servisa samostalnih kosovskih institucija. Takođe, naivno su računali i na lako ostvarivanje programa humanitarne pomoći, na priliv stranog kapitala i brzu obnovu Kosova.

Određeni segmenti, možda i najveći delovi albanskog političkog spektra još nisu u potpunosti oslobođeni ovih iluzija. Ali, neki već počinju da razumeju da se sve ovo uključujući i neumerene aspiracije za dolazak na vlast, neće ostvariti ni lako ni brzo. Ovde već ima i takvih koji misle da zbog političke indolentnosti, nesposobnosti i opterećenosti unutaralbanskim netrpeljivostima generacija albanskih političara ili možda njen najveći deo koji je na političkoj sceni već 10 godina, možda ne bi ni trebalo da dobije priliku da se takmiči u izbornim nadmetanjima za vlast. Ali, stanje duhova toliko je ljuto i svađalačko, posebno unutar albanskog korpusa, kod srpskog to je manje vidljivo, da nema šansi za staložen razgovor u tom pogledu. Na albanskoj strani se već godinama ne biraju sredstva za kompromitovanje i ocrnjivanje rivalske, samo što se ne kaže neprijateljske strane. Zbog toga međunarodno arbitriranje nije samo poželjno nego je i neophodno za dovodjenje u red bar najosnovnijih stvari. To je jedini način, naravno i zbog drugih aspekata situacije, da se stigne do izgradnje osnovnih mehanizam društvene organizacije. Jedan visoki predstavnik međunarodne administracije upozorio je nedavno sve ovdašnje političke činioce da mandat za vršenje vlasti na Kosovu ima jedino UNMIK. Održali se oni ili ne i bez obzira na nivo, izbori ne mogu da promene ovu činjenicu, ocenio je ovaj međunarodni predstavnik. Odprilike to može da znači da ovdašnji politički i partijski predstavnici ne bi trebalo da imaju iluzija ni o tome da će doći na vlast, recimo nakon prvih, pa čak i izbora koji će uslediti nakon premijere.

Neodržavanje u istom vremenu lokalnih i izbora na kosovskom nivou tek je ovih dana naišlo na reagovanja u ovdašnjoj javnosti. Reagovali su novinari, a oni najzainteresovaniji-političari i njihove partije i dalje ćute. To ne znači da oni tek treba da se odrede po ovom pitanju. Naprotiv. Od prvih ideja o vremenskom razdvajanju lokalnih od izbora na kosovskom nivou, albanski politički predstavnici imaju o tome čvrsto definisane stavove i ocene. Ideja o razdvajanju izbora u krugovima ovdašnje međunarodne administracije cirkuliše od jeseni prošle godine. Kao prepreke za istovremeno održavanje izbora na oba nivoa pominjane su pored ostalog teškoće oko određivanja broja biračkog tela, relaksacija unutaralbanskih i, uopšte međuetničkih odnosa, izbegavanje javnih debata o krupnim političkim temama u periodu u kome još nisu uklonjene najgroznije posledice rata i, naravno, zanimljivost, ne tako rizičnog, nakon dugo godina prvog testa kosovskih izbornih raspoloženja. O tome se donedavno govorilo isključivo u diskretnim razgovorima u kojima su kosovski internacionalci pokazivali veliki interes za ocene i reagovanja ovdašnje, pre svega albanske političke javnosti. Javnih analiza i ocena nije bilo ni na albanskoj strani, iako se od početka znalo da albanski politički predstavnici nisu skloni ili se toj ideji protive. Zanimljivo je što i UNMIK i albanski predstavnici imaju istu liniju argumentacije, ali se razlikuju u ocenama i namerama.

Ovde se od prošle jeseni procenjuje da UNMIK ne bi mogao da organizuje i podrži izbore na kojima rezultati ne bi bili saglasni sa očekivanjima međunarodne zajednice. Ovdašnji internacionalci barataju i dalje sa prilično šematičnom podelom albanskog korpusa na umerene i radikalne. Reč je, naravno o nezavisnosti Kosova. Međunarodna zajednica ne želi da se suoči sa eventualnom odlukom kosovskog parlamenta u kojoj bi se izrazila želja za ostvarivanje volje ogromne većine građana ili čak sa neposrednim proglašavanjem nezavisnosti. Zbog toga glavni administrator Kosova Bernar Kušner uporno radi na značajnom proširivanju sadašnjeg prelaznog Saveta koji će na parlament ličiti samo po brojnosti članstva. I u UNMIK-u i na albanskoj strani se ocenjuje da bi međunarodna zajednica mnogo lakše izašla na kraj sa sličnim teškoćama na lokalnom nivou. Ovlašćenja lokalnih organa daleko su ograničenija i praktična. Osim toga na tom nivou vidljivija postaje nacionalna šarolikost, a može doći do većeg izražaja i različitost političkih sklonosti i afiniteta, posebno kada je reč o albansko-srpskoj saradnji na praktičnim pitanjima.

Odprilike, iste ocene iznose se i oko neizvesnosti izbornih raspoloženja srpskog biračkog tela.

Na albanskoj strani se ocenjuje da neodržavanje izbora na kosovskom nivou ostavlja širok prostor za manevrisanje oko konačnog statusa Kosova do situacije koju će međunarodna zajednica smatrati najpovoljnijom. Procenjuje se da ako ne bude uspela da uspostavi određene, posebne veze sa Srbijom, međunarodna zajednica će svakako čvrsto insistirati na status u okvirima transformisane Jugoslavije. Izgleda ka da međunarodni činilac preterano računa na faktor vreme koji treba da zaleči bar najdublje rane rata i, naravno na promene u Beogradu.

AIM Priština

Fehim REXHEPI