RUGOVA PRIDOBIJA BIRAČE ĆUTEĆI, THAČI OBUSTAVLJA KRITIKE

Kada je OEBS kao jedan od stubova administracije OUN na Kosovu, preuzeo na sebe pitanje demokratizacije i održavanje slobodnih izbora, njeni zvaničnici su preduzeli i čitav niz ''mera'', kao što su radni treninzi političkih partija, okrugli stolovi, seminari itd., pre otvaranja predizborne kampanje. Međutim, onoga dana kada je glavni administrator OUN za Kosovo Bernar Kušner potpisao sporazum o formiranju privremenog Administracije tela, zajedničkog izvršnog organa sa nekim kosovskim kosovskim političkim subjektima, u ovdašnjim političkim krugovima se taj datum smatra i početkom preizborne kampanje. Iako još nije sigurno kada će se izbori zaista i održati najavljivani su na lokalnom nivou septembra meseca ?!), Kušner je čini se na vreme oko sebe okupio tri albanska lidera koji su bili ključne ličnosti za potpisivanje Sporazuma u Rambujeu, nešto pre NATO bombardovanja na srpske vojne ciljeve u SRJ. Bivši lider OVK sada predsednik Partije za demokratski progres Kosova, strukture koja je proizašla iz formacija OVK - Hašim Thači, predsednik Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova i predsednik Ujedinjenog demokratskog pokreta, akademik Rexhep Qosja, za istim stolom su sa Berbarom Kušnerom potpisali sporazum o zajedničkoj administraciji Kosova sa UNMIK-om, što prema zvaničnicima OUN predstavlja prvi takav slučaj u svetu gde ova svetska organizacija deli vlast sa loklanim političkim subjektima. Na Kosovu aktueno deluje 24 političke parije, ali ova tri subjekta su okarakterisana kao ključni za svaki politički proces. Nakon ovog potpisivanja, druge parije su iznele ozbiljne primedbe zbog nedemokratskog stvaranja '' pozicije '' i '' opozicije ''. Gospodin Kušner je stvorio mnogo bolje uslove pred izbore za partije koje vodi ova trojka. Pored toga što je zamrla svaka paralelna aktivnost u odnosu na njegovu administraciju, držeći ih u svojoj blizini i nudeći im mesta u departmanima podigao ih na ''visoke pozicije'', dok je ostale ostavio u opoziciji, zbog čega se veruje da će se to odraziti na definitivni rezultat slobodnih izbora. U stvari, u privremenom Administrativnom veću biće predstavljene i partije manjina, ali kada se zna struktura stanovništva na Kosovu (90 odsto čine Albanci), onda je razumljivo da oni nemaju nikakve šanse da konkurišu albanskim partijama. Analitičari već dva meseca prognoziraju i špekullišu oko potencijalnih kandidata za predsednika Kosova na predstojećim izborima, mada ne postoji nikakva posebna uredba koja bi govorila o tome da će na Kosovu predsedničkih izbora i biti. Neke nezavisne asocijacije su već izvršile istraživanje javnosti u kojima lider DSK Ibrahim Rugova i dalje ubedljivo vodi ispred lidera Partije za demokratski progres Hashima Thačija.

Rugova je u krugovima međunarodne zajednice poznat kao najmoderiraniji albanski političar. Njegova partija je bila prva sa demokratrskim opredeljenjem nakon pada komunizma na Kosovu, dakle još od 1989. godine. On je pokušavao da mirnim sredstvima udalji Miloševićevu vojsku sa Kosova, a uverljivo je pobedio i na dva puta organizovanim '' slobodnim izborima'' na Kosovu, ( nije imao pritiovkandidata ), koje doduše međunarodna zajednica nikada nije priznala. Ipak je Rugova u to vreme od Albanaca bio prihvaćen kao predsednik, a od međunarodnih faktora kao lider. No, njegova opcija mirne rezistencije znatno je oslabljena izlaskom na javnu scenu OVK Oslobodilačke vojske Kosova )1998 i posebno 1999. godine, kada je ona započela oružanu borbu protiv Miloševićevih policijskih snaga, zasenivši Rugovin pacifizam, koji za deset godina nije uspeo da ostvari postavljeni cilj. Prvi ozbiljniji poraz Rugovi naneo upravo njegov današnji protivnik Thači prilikom putovanja albanske delegacije u Rambuje. Thači je od međunarodne zajednice prihvaćen za predsedavajućeg delegacije, a Rugova kao njen član, obzirom da je DSK procenjen kao drugorazredni faktor u poređenju sa vojnim snagama OVK za postizanje mirovnog sporazuma. Rugova je izgubio dosta političkih poena i potencijalnih birača i za vreme bombardovanja NATO. Bio taoc Miloševića i pod pretnjama je davao neke izjave za koje njegovi protivnici tvrde da su bile protiv interesa albanskog naroda. Što je još interesantnije, on je te izjave negirao veoma mekim jezikom, što je kod mladih Kosovara izazvalo nezadovoljstvo. Kada je NATO (KFOR) ušao na Kosovo, Rugova je ponovo izgubio jedan broj simpatizera, ali ni Thaqi nije uspeo da ubedi narod da je on sa svojom vojskom oslobodio Kosovo, koji je gledao u pravcu NATO. Rugova je tada bio u Italiji i od najglasovitijih političara on se vratio u zemlju poslednji.

No, nedostatak političkog iskustva tokom svog ovog vremena u političkim strukturama proizašlim iz OVK doneli su i negativne poene, posebno transparetnim kritikovanjem Rugove i optuživanjem čak i za izdaju. Oštre kritike su izazvale samo suprotnu reakciju-nezadovoljstvo u širokim masama Thačijevim okruženjem. Uporedo sa jačanjem kritika prema Rugovi on je postajao jačim - u ćutanju. Analitičari su mišljenja da je Rugova godinama imao jaku strategiju: On eliminiše svoje političke protivnike ćutnjom. On ne polemiše niti bilo koga okrivljuje. Njegova strategija je strpljenje - poruke da će biti dobro, i rečnik pun demokratije sa jasnim opredeljenjem za nezavisnost Kosova. Thači je uvidevši prekomernost kritika, počeo da omekšava rečnik kao i oni oko njega, koji su u poređenju s njim bili mnogo oštriji prema Rugovi. Thaqi, i Rugova i Qosja, su u Rambujeu dpgovorili i potpisali sporazum o formiranju privremene vlade Kosova, koja je u to vreme trebala da vodi borbu protiv Srbije. Međutim, ovaj moderirani političar nije uvažio taj sporazum i nikada nije participirao u toj vladi, dok su Thači i Qosja do stvaranja zajedničkog adminsitrativnog tela sa UNMIK-om bili njen deo. I nakon završetka rata demokratski savez Kosova je izgubio dosta. Njene strukture na terenu pridružile su se OVK u borbi protiv srpskih snaga, uprkos neslaganju njihovog lidera - Rugove, tako da su mnogi organci ili podogranci u poslednjem periodu prišli Thačijevoj partiju. Radi se dakle samo o čelnicima ovih ogranaka, tako da se Thači može pohvaliti da u predsedništvu njegove partije danas sede nekada veoma bliski Rugovini saradnici. Ako je nekada DSK dobijala 90 odsto glasova, na međunarodno nepriznatim izborima, sada je to stanje definitivno prevaziđeno i ono ima ozbiljne rivale u strukturama bivše OVK koje podržavaju mladi slojevi - umorni od Rugovine '' umerenosti '', opredeljujući se za ekstremnije pristupe. Ipak, Thači nije znao da održi prednost stečenu nakon rata, tako da se Rugova mudro vraća na političku scenu i opšte je mišljenje da on iza sebe ima mnogo širi sloj birača, nego što se na prvi pogled može zaključiti, u odnosu na bivšeg lidera OVK, sa kojim je do skora bio u veoma lošim odnosima.

Shvatajući da i nakon ulaska NATO na Kosovo ovdašnje političke strukture i dalje pothranjuju međusobna oštra rivalstva, Kušner je odlučio da stvori zajednička tela vladanja Misije OUN sa pomenutim albanskim partijama, kako bi smirio eskalaciju političkih rivalstava, ali i politički i mafijaški kriminal. Kušner je ne bez razloga približio ova tri lidera. On ne želi dve velike političke snage, pošto se plaši da bi se mogao ponoviti slučaj Albanije i gde bi i nakon izbora bilo koja partija koja bi izgubila bila dovoljno snažna da blokira institucionalni život. Analitičari pretpostavljaju da Kušner želi tri subjekta - dva jaka i jedan balansirajući. Ocenjuje se da Qosja individualno nema nikakvih šansi da se suprotstavi Thačiju i Rugovi što pokazuju i dosadašnja istraživanja javnog mnjenja. Već sada se predlaže da i nakon slobodnih izbora model zajedničkog vladanja Kosovom bude primenjiv, kao jedina varijanta za prevazilaženje anarhije nakon višegodišnje faze nefunkcionisanja demokratrskih institucija na Kosovu. Kada se ovo ima u vidu, onda se strasti za vlašću mogu u izvesnoj meri i smiriti, jer su sva tri lidera svesna da će i nakon izbora možda biti primorani da ponovo stvore koaliciju, bez obzira na pobednika.

AIM Priština

Zijadin GASHI