PRODAJA ILI RASPRODAJA?

AIM Skopje, 29.01.2000

Privreda je u Makedoniji odavno u kolapsu. Svaka čast retkim izuzetcima poput onih u građevinskoj industriji i saobraćaju, zahvaljujući kojima je prošle 1999 godine ostvaren porast bruto domaćeg nacionalnog dohodka od 2,7 posto. Svi ostali parametri poslovanja su, takoreći, s negativnim predznakom. Industriska proizvodnja je, na primer, manja od one u 1998 godini za 2,5% a ostvarena je u 25 od 32 grane industrije. Spoljno trgovinska razmena je manja za 8,5% dakle, prodato je robe u vrednosti 2,9 milijardi dolara. Godinu dana ranije, 1998 bilo je 3,2 milijarde zelenih banknota. Prvi puta nakon niz godina sada je trgovinski deficit smanjen za 11,2% ali je još uvek visok, iznosi 537 miliona dolara što je 20% od ukupne razmene sa inostranstvom. Po broju radno neangažovanih građana, Makedonija i dalje drži rekord u Evropi. Bez posla je oko 350 hiljada ljudi, što je čak 41% radno sposobnog i to pretežno mladog, stanovništva. Jedno od retkih povećanja je registrivano kod zarada. Prosečna plata je prošle godine bila 9.627 denara ili 310 DM. Plate su osim nominalno, bile i realno veće, jer su rasle više od troškova zivota. Cene na malo su bile manje za 1%. I pored brojnih gostiju iz inostranstva koji su zbog krize na Kosovu posetili lane Makedoniju, ni turizmu nisu cvetale ruže. Statističari kažu, bilo je 544 hiljade domaćih i inostranih posetilaca, što je 5,3% manje nego 1998 godine. Najveći pad i to 77% su doživele direktne inostrane investicije. Ulozeno je svega 25 miliona dolara, nasuprot 112 miliona prethodne 1998. Po tome je Makedonija opet poslednja u Evropi. Da nije Afrike, kažu zlobnici, bila bi poslednja i u svetu.

Ove brojke očito nije znao premijer Ljupčo Georgievski kada je u svom prvom ovogodišnjem javnom nastupu na državnom radiju Radio Skopju u emisiji ”Radio spektar” govorio o predstojećim reformama i pokušao da unese malo optimizma, da ohrabri građane, pa je doslovce rekao da “zemlju takoreći napadaju ovih dana stotine investitora iz sveta jer znaju da je ona “bezbedna” i “stabilna” i jer žele da joj pomognu da što pre ubrza razvojni ritam i uhvati korak koji će je približiti Evropi. Potsetio je na obaveze koje stoje pred Vladom i Parlamentom da stvore uslove za sprovođenje tako potrebnih političkih i ekonomskih reformi i pozvao građane da ih razumeju, da se strpe još malo i da im pruže podršku na tom teškom putu koji treba preći. I to bi bilo u redu, da makedonska stvarnost nije onakva kakva jest, da privreda nije u kolapsu, a reforme u aut ili na ledu unazad godinu dana, od dolaska na vlast koalicije za promene.

Ova izjava pretsednika Vlade je stoga u javnosti primljena s negodovanjem, pa čak i sa potsmehom. U opozicionim novinama je objavljeno mnoštvo oštrih komentara i kritika na račun “premijera koji živi u oblacima”, “Vlade koja ne ispunjava narodu data obečanja, deluje kao raštimani orkestar, jer ministri sviraju svaki za sebe svoje note, sa toliko sluha koliko im je dao bog, nevodeći računa ni o drugim sviračina, ni o dirigentu”. Nacionalne interese da i ne pominjemo. Na njih, zbog toga što su uglavnom okrenuti ličnim i partiskim, podvlače mediji opozicije, utisak je da ovde niko od vlastodržaca i ne misli.

Javnost je naprosto “bombardovana” kritičkim observacijama stručnjaka, intelektualaca, novinara koji se ne mire što se mnogi proizvodni kapaciteti u zemlji “ nude bud zašto svetu na tacni”, što se mnoge “domaće zlatne koke prodaju kao mrtvi petli” i to “ispod stola” neposrednim, uglavnom tajno postignutim dogovorima prodavca i kupca. Traži se da se zaustavi “rasprodaja državnog bogatstva”, osobito agresivnim komšijama grcima, uz potsećanje na oprez zbog mogućih političkih inplikacija, jer je Makedonija sa Grčkom u Organizaciji Ujedinjenih Nacija još uvek u sporu oko imena države.

Nasuprot tome, državni i provladini mediji uglavnom ističu prednosti koje Makedoniji donosi intenzivna saradnja i ulaganje grčkog kapitala u mnogim oblastima privrede, koja je nesporna. Podaci Ministarstva razvoja, potvrđuju da je 90% do sada uloženog novca iz inostranstva vlasništvo grčkih privrednika. Ova zemlja je članica Evropske Unije, ekonomski lider Balkana, koga, pretpostavlaja se s razlogom, posebnim stimulacijama, potstiču da ulaze u zemlje Zapadnog Balkana. Kompanije iz Grčke su do sada ušle ili su u završnoj fazi preuzimanja upravljačkih paketa akcija u nizu vitalnih sektora makedonske ekonomije: građevinarstva,” (Titan” i “Holder Bank” poseduju skopsku fabriku cementa “Usije”), duvanske industrije, (“Mihalidis” je novi vlasnik kombinata u Strumici i Kumanovu), zatim naftne industrije (državni Helenik Petroleum je gazda skopske “OKTA”-e jedine makedonske rafinerije), ”Nacionalna Banka Grčke” biće od marta dominantni vlasnik akcija najveće Banke u Makedoniji, stare koliko i sama država, Stopanske Banke itd. da ne nabrajamo one manje privatne kompanije koje su našle interes, da ulažu ovde svoj kapital u tekstilnoj, prehrambenoj, drvno-prerađivačkoj i drugim industrijama. Spisak je poduži. Bilo bi zaista sve OK i za pozdravljanje da nije, nažalost, prvih gorkih iskustava saradnje, očito uspostavljene ne posve na normalnim tržišnim osnovama, koji i te kako upozoravaju i upućuju na oprez. Sledećih nekoliko primera iz najnovije prakse koji su debelo tokom januara uzburkali duhove u zemlji, to najbolje ilustruju.

Naime, građanima je postalo jasno šta je šta u najvećoj inostranoj investiciji do sada, ulaganju u Stopnsku Banku, nakon što je Sobranje Makedonije na poslednjoj sednici prošle godine, po hitnom postupku, donelo Zakon o preuzimanju njenih dugova. Od prodaje Stopanske Banke u budžet će ući svega 68 miliona DM. I to 28 miliona DM od akcija koje poseduje država i 40 miliona od razlike između procenjene, 65 miliona maraka, i prodajne vrednosti Stopanske Banke, 116 miliona DM. Ostatak od 98 miliona maraka koliko ukupno investiraju Nacionalna Banka Grčke, Evropska Banka za obnovu i razvoj i Međunarodna finansiska Korporacija, biće uplaćeno na račune ostalih 15% akcionera. Makedonija se obavezala da preuzme loše plasmane svoje banke od 229 miliona maraka i da za njih izda obveznice. To praktično znači da će od para građana vraćati sledećih 15 godina te dugove novim gazdama i to još sa kamatom od 5% godišnje. Novcem koji če dobiti od inostranih ulagača država će, dakle, ne računajući kamate, morati svake godine da izdvaja 15 miliona maraka. A dobila je pare za samo 4 rate! Gde je tu ekonomska logika, pitaju se laici. Najčešći odgovor političara jeste da se dobitak očekuje od unošenja nove bankarske radne klime, zastupanja makedonskih biznis interesa u finansiskom svetu (novi gazda visoko kotira na atinskoj i njujorškoj berzi, ima 22 filijale i 10 ekspozitura na svim meridijanima, te bogatao tranzicisko iskustvo), kao i od znatno kvalitetnijeg kreditiranja privrede i stanovništva koje je obećano. Najveća primedba stručnjaka je strah od prevelike moći koja se daje strancima prodajom najveće i najbolje Banke. Toga, kažu nema nigde od Ljubljane do Moskve. Svuda se dozvoljava ulazak stranaca u manje privatne banke. Dali su i koliko u pravu , pokazaće dani pred nama.

Posebna priča za sebe je vlasnik jedine rafinerije u Makedoniji, skopske OKTE, grčki državni “Helenik Petroleum”. Kupio ju je, potsetimo, pre oko pola godine, pod veoma sumnjivim okolnostima, po principu sporazuma o izboru strateškog investitora koji je dugo držan u tajnosti, a na sednici Parlamenta na kojoj je ratifikovan, od opozicije ocenjen izuzetno štetnim za državu. Prvi znaci potvrde tih strepnji sada počinju da stižu. Naime, od te pompezno najavljivane “velike inostrane investicije” vredne 182 miliona dolara još uvek nema na kontu Narodne Banke uplaćeno ni centa. A pogoni rafinerije rade punom parom. Opozicioni “Utrinski vesnik” je ovih dana objavio da je ovaj vitalni energetski kapacitet, koji je Dogovorom dobio eksluzivni monopol, suprotno svim zakonima tržista, EU i zdrave pameti, do sada samo kao “praonica” u reeksportu nafte za Kosovo zaradio čisti prihod od 400 miliona dolara. Jedino što je do sada uplatio, tvrdi list, a demanta nema, i to sa zakažnjenjem, su 5 miliona dolara na “eskrou račun” Stopanske banke, sa nalogom da se novac upotrebi ne za plaćanje otkupa akcija, na šta se obavezao, već za plaćanje dugova OKTE u inostranstvu. To je inače, obaveza Vlade Makedonije. Po rečima jednog od direktora OKTE gospodina Emanila Malelisa njegova kompanija hoće da se otarasi hipoteke starih dugova, kako bi preduhitrila eventualne nepredviđene okolnosti. Kakve, nije precizirao, ali je ovom izjavom očito dao do znanja da ne veruje mnogo partneru, makedonskoj vladi.Ona se, za mnoge ovdašnje dobre poznavaoce prilika, najblaze rečeno, čudno ponaša. Oni retki koji su imali prilike da pročitaju Dogovor o prodaji OKTE ističu da novi direktor Karahaljas vešto manipulira, ne ispunjava preuzete obaveze i ne poštuje dogovorene rokove, a diktira uslove, što je non sens. Navodno, spekulira se, tera Vladu da na međunarodnoj berzi za nju otkulpljuje deo dugova po trenutno veoma povoljnim uslovima (30 centi za dolar) i pokušava da jednom uplatom namiri dve obaveze, da plati akcije i otplati dugove, čega nema nigde. Dali je ovo tačno teško je proveriti, jer se Vlada na prozivke oglušuje, a inspekcija ne reaguje. Sve glasniji zahtevi za poništenje Dogovora su samo “uzaludni pucnji u prazno”, ocenjuju analitičari.

Ogorčeni građani Makednije se dobro ovih dana ”zabaljaju” i aferom “Izvoz nafte na Kosovo“ koju je na svetlost dana izneo nezavisni nedeljnik “Kapital”. Za 40 cisterni što u jednom danu pređu makedonsko jugoslovensku granicu na prelazu Blace, vlasnik robe zaradi čistih 500 hiljada maraka. Izvoze, po tajnom odobrenju OKTE samo njeni izabranici, privatnici, pojedinci bliski vladinom vrhu. Trgovina se odvija dvojnim fakturama, a u dil je umešana i nejasna firma “Okta trgovina” koja kao pravni subjekt u zemlji nije registrovana. Tržište je tako suspendovano. Caruje klasična korupcija. Policija ima pune ruke posla da utvrdi ko je sve umešan u taj nelegalni biznis pod patronatom grka. Ili ima tu umešane prste i ruska i srpska mafija, kako ističe Mite Jovanovski, pretsednik Udrženja privatnih vlasnika benzinskih pumpi u zemlji koji su na svojoj koži oko Božića osetili “blagodeti inostranih investicija” u Makedoniji. Njima je menadžerski tim OKTE, suprotno odluci Vlade i Zakonu o ograničenju konkurencije, prepolovio maržu za distribuciju nafte u maloprodaji. Prepoznali su u tom potezu nameru da budu demotivirani i istisnuti iz posla, koji pokrivaju sa 55 %. Posumnjali su da Grci žele da kupe njihove benzinske pumpe, jer tom merom nije bio obuhvaćen najveći disrtributer “Makpetrol”, pa su se oštro suprostavili. Blokirali su prilaze Rafineriji, podigli veliku buku i uspeli da nateraju strance da se povuku. Samo veliki je znak pitanja dokle? Bio je ovo, uverni su, probni balon kojim su Grci želeli da vide kako će se ponašati domaći partneri prilikom budućeg, mnogo jačeg ustoličenja svog monopola na makedonskom naftnom tržištu. Pogotovu kada bude završena izgradnja naftovoda Skopje-Solun koja je u toku. Prvih 10 kilometara je završeno uz nerazumljivu feštu koja je, na minus 15 celzijusa, upriličena na snegom zavejanoj goloj ledini. Novi gazda OKTE je tom prilikom odrzao javnu lekciju makedonskom premijeru Ljupču Georgievskom zvog, navodne sporosti, državne birokratije i iznudio obećanje da če se stvari popraviti. Ni reči se, nažalost, nije čulo o ostalim problemima koji prate izgradju naftovoda, a direktno zadiru u interese makedonskih građevinara i ostalih preduzeća koji imaju šta da ponude. Njih na objektu, uprkos obećanjima, gotovo da i nema.

Ako se ovako nastavi, gde će Makedoniji biti kraj, pitaju se mnogi obični građani, političari opozicije, intelektualci, novinari, strahujući od mogućih, neželjenih, političkih implikacija. Upozoravaju, traže da se uspori tempo ulaska kapitala iz Grčke, na račun onog iz drugih zemalja Evrope i sveta. Nade polažu u monitoring Evropske Unije koji je uspostavljen ovih dana davanjem zelenog svetla za početak pregovora o potpisivanju Dogovora za stabilizaciju i asocijaciju. Uvereni su da Unija zaista želi da pomogne Makedoniji, pa se nadaju da će ona, uz stimulacije, po vlastittim standardima, pojačati i kontrolu dolaska inostranog kapitala u ovu zemlju.

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA