TOPLO ILI HLADNO

Kako Bugari izlaze na kraj sa visokim cenama grejanja

AIM Sofija, 16.01.2000.

Da li možete zamisliti da u poslednjoj godini 20. veka u jednoj zemlji koja je upravo dobila poziv za otpočinjanje pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, ljudi čekaju u redovima da bi im isključili grejanje u zimskim mesecima. To je, međutim, sasvim realna situacija u Bugarskoj i posebno u glavnom gradu Sofiji gde već treću godinu stanovništvo u potpunosti ili delimično isključuje parno grejanje zato što je u nemogućnosti da plaća tu uslugu. Za ove ljude plaćanje računa i obezbeđivanje toplote ptetvorili su se u dramu koja se ponavlja svake godine.

Prema podacima sadržanim u izveštaju Svetske banke 12% žitelja Sofije (negde oko 1,2 miliona ljudi) odustalo je od usluge koju nudi firma "Toplofikacija". Deo njih ? u potpunosti, drugi ? delimično. Drugih 5% dobijaju namenski pomoć kao socijalno slaba domaćinstva da bi mogli da plaćaju račune.

Sa zahlađenjem u jesen sve aktuelnije postaje i pitanje ? da li ćemo moći da plaćamo grejanje zimus i ako je to tako ? koliko ćemo prostorija grejati. Veoma često se pokazuje da je taj trošak nepodnošljiv, naročito za porodice u neravnopravnom socijalnom položaju. Varijanta koja se najčešće praktikuje jeste isključenje grejanja u jednoj ili dve prostorije gde se ljudi manje zadržavaju. Sledi komplikovan postupak prekidanja grejanja koji uključuje obavezno čekanje u redu da bi se podneo zahtev. Pošto je grejanje već prekinuto, ne preostaje ništa drugo nego nadati se da ova zima neće biti baš toliko mrazovita i duga. Iz "Toplofikacije" se, međutim, nadaju upravo suprotnom: recimo, izračunali su da će januarski računi biti za oko 20% skuplji zato što je mesec hladniji nego decembar 99'.

Prema proračunima Svetske banke negde između 16 i 50% porodičnog budžeta otpada na troškove grejanja, zavisno od kubature koja se greje i broja zaposlenih u porodici. Bez obzira na visinu plata to je ozbiljan izdatak, a kod prosečne plate od oko 190 maraka 100 maraka za grejanje je isuviše mnogo.

Problem ko i kako treba da plaća toplotnu energiju dospeo je čak i do suda. Pošto je delimično isključenje grejanja postala mal te ne tradicionalna praksa, pokazalo se da ostali korisnici toplotne energije treba da pokrivaju i troškove za energiju koja se gubi prolazeći kroz cevi u stanovima sa prekinutim grejanjem. Problem dolazi zbog zastarelog sistema prenosa toplotne energije. Pošto pre više godina niko nije pretpostavljao da će doći dan kada če plaćanje grejanja biti nepodnošljiv teret, nigde u stanovima nisu montirani merni uređaji za evidentiranje toplotne energije. Tako bi praktično svako mogao da izračuna koliku energiju dobija jedno domaćinstvo. Zna se samo koliko toplote dospeva u soliter i naravno, odgovarajuća suma mora biti plaćena od sustanara. Šta se, međutim, događa kada deo pretplatnika isključi grejanje? Treba priznati da je mašta rukovodstva "Toplofikacije" rodila neverovatne ideje.

Jedna od ideja je bila da stanari koji su iskljućili grejanje u svom stanu, plaćaju 10% vrednosti energije koja je dodata za ceo soliter. Trebalo je da to bude neka vrsta kompenzacije za to što kroz njihove stanove prolaze cevi za grejanje koje manje ili više zrače toplotom. Slučaj je, međutim, izašao na sud gde je naravno naredba Komiteta za energetiku i posebno firme "Toplofikacija" ukinuta iz prostog razloga što ne možeš da plaćaš za nešto što ne dobijaš. Ovako čitavu toplotnu energiju koja ulazi u jedan soliter plaćaju oni stanari koji još uvek nisu prekinuli grejanje. To dodatno poskupljuje uslugu.

Oni koji su delimično isključili grejanje, plaćaju samo za prostorije koje se greju i za zajedničke prostorije u soliteru ' stepenice, hodnici, foajei. Za njih sume se izračunavaju prema veličini stana ? koliko je stan veći, toliko je veći deo koji plaćaju. Ali na mnogim mestima radijatori u zajedničkim prostorijama su isključeni da ne bi dodatno opterećivali porodične budžete.

Druga ideja šefa Komiteta za energetiku Ivana Šiljažkog je odbačena zato što je zaista bila bezumna. On je predložio da sustanari stvaraju tročlane grupe koje bi pratile da li slučajno neko od suseda nije piratski pustio grejanje pošto ga je "Toplofikacija" već isključila. Za razliku od plaćanja famoznih 10% što je neko vreme i rađeno, ideja o tročlanim grupama odmah je odbačena. Rizik da se susedi naoštre jedni protiv drugih bio je velik i to samo zato što "Toplofikacija" nije imala spremnost da ispolji individualan prilaz prema stanarima.

U stvari čitav problem dolazi zbog zastarele toplotne mreže koja ne odgovara savremenim uslovima. Sem što nema individualnih mernih uređaja u svakom stanu, "Toplofikacija" nije sklopila individualne ugovore sa svakim klijentom. Takvi će biti sklopljeni najranije u narednoj grejnoj sezoni, tj. početkom zime 2000 ? 2001. U njima treba da bude označena veličina stana i pojedinih prostorija da bi klijentu bilo jasno za kakav prostor plaća grejanje. Ideja o odloženom plaćanju grejanja takođe je odložena na neodređeno vreme zato što i za to ne postoji spremnost. Osim toga zbog zastarele prenosne mreže "Toplofikacija" trpi ozbiljne gubitke koji na kraju utiču i na račune korisnika.

Ovogodišnje nevolje oko grejanja tokom zime, međutim, biće mačji kašalj u odnosu na oćekivano povećanje cene grejanja sledeće godine. Predviđa se da od 1. jula cena skoči za oko 30%. Dva su osnovna razloga ? poskupljenje osnovne sirovine, prirodnog gasa od 1. januara i odsustvo supsidija iz državnog budžeta za 2000. godinu. Pošto za sada nije došlo do povećanja cena, "Toplofikacija će još od januara početi da podnosi ozbiljne gubitke koji mogu biti kompenzirani većim cenama letos. Ako se cene ne povećaju naglo firma može da propadne, smatraju stručnjaci. Druga mogućnost je da se realizuju ekonomije za račun korisnika. U nekim sofijskim naseljima se već žale na smanjenu toplotnu energiju.

Ako se prijekat o povećanju cena toplotne energije od 1. jula realizuje, moglo bi ispasti da očekivanja kako će ove zime biti najteže, mogu biti odložena na još godinu dana.

Georgi Filipov (AIM)