MAKEDONSKA ARMIJA PRED REKONSTRUKCIJOM

Dva umesto tri korpusa, manje vojnika, više profesionalaca, nov generalštab...

AIM Skopje, 11.01.2000

Makedonska armija, kako najavljuju iz Ministarstva za odbranu i kako je izjavio ministar Nikola Kljusev, se nalazi pred velikom reformom koja treba da obezbedi malu, efikasnu, mobilnu armiju koja će biti u mogućnosti da u novonastalim balkanskim konstelacijama osigura stabilnost granica i teritorijalni integritet zemlje. Osim ovog cilja, rekonstrukcija se nameće i kao potreba zbog strateškog opredeljenja da se Makedonija nađe među zemalja članicama Severnoatlantske alijanse. Posle Vašngtonskog samita povodom 50-godišnjice od formiranja NATO-a Makedonija se našla na listi devet zemlja kao ravnopravan kandidat za članstvo, ali su tada definirani i uslovi pod kojim se može ući u društvo NATO-a. Naime, Makedonija je imala obavezu da do 30 novembra

1. godine izradi godišnji nacionalni akcioni plan, da ga prezentira političkim direktorima Alijanse. Planovi zemalja moraju da se odnose na pet sektora - političke reforme i ekonomske, armijske i bezbednosne mere.

Makedonski godišnji plan je bio prezentiran i, prema ministru inostranih poslova Aleksandru Dimitru, koji je bio i međuresorski koordinator za izradu plana "prvo čitanje" je prošlo sa pozitivnim ocenama, a plan se treba doraditi u smislu prioriteta i tajminga. Akcioni plan će opet biti na oceni u maju pred Savetom NATO-a, odnosno pred ministrima spoljnih poslova zemlja članica Alijanse. Inače, ovaj plan se zasad nalazi pod embargom. Ipak sudeći prema dosadašnjim najavama reformi, njihov obim i značaj se mogu naslutiti. Ministar odbrane Nikola Kljusev je izjavio da će uskoro Armija umesto dosadašnjih 22.000 aktivnih vojnika imati 16.000. Uporedo s tim, rezervni sastav se smanjuje na pola. Umesto sadašnjih 120.000 rezervnih vojnika Armija Republike Makedonije (ARM) če brojati 60.000 rezervista. Ovaj plan je i dosad bio najavljivan, a nije bio realizovan, ali sada pod pritiskom želje da se uđe u NATO čini se da će armijski vrh morati da preuzme sve da bi se armija redukovala. Neki madiji, kao opozicioni "Utrinski vesnik" i "Makedonija Denes" su izašli sa nezvaničnim saznanjima da akcioni plan i nije tako dobro prošao na "prvom čitanju" baš u pogledu dimenzioniranja broja vojnika i tenkovskih jedinica. Naime, prema izvorima "Utrinskog vesnika" NATO je imao rezerve oko broja vojnika i navodno instrukcije su govorile da Makedonija treba da ima oko 10.000 vojnika, slično kao i Slovenija, zemlja koja ima isto toliko stanovnika kao i Makedonija - dva miliona. Problem oko tenkova, prema izvorima Vlade Makedonije, bio je u tome što je armijski vrh tražio četiri bataljona, dok je NATO insistirao na dva, pa je nađeno solomonsko rešenje - formiraće se dva bataljona ali sa po 44 tenka, umesto sa 31, princip kojeg se pridržava više zemalja u svetu. Ipak, treba napomenuti da ni jedinica - bataljon sa 44 tenka nije nepoznata formacija u Evropi.

Inače, prema najavama iz Ministerstva odbrane, tendencija će biti da se ARM sve više profesionalizuje tako što će za četiri do pet godina polovina vojnika od njenog sastava biti pod profesionalnim ugovorom. Ova politika nija sada zacrtana već je i prethodna Vlada imala iste projekcije ali nisu se mogle realizovati zbog skromnih prihoda armije. Otud svega nekoliko stotina vojnika, uglavnom u specijalnim jedinicama, imaju profesionalni radni staž. I sada se praktično ne zna odakle če se naći toliko finansijskih sredstava za profesionalizaciju vojske kade je bud`et restriktivan.

Reforma stiže i kod formacijskog uređenja vojske. Najkrupnija promena je u time što umesto tri, Makedonija će imati dva korpusa, a renoviranje u komandnoj strukturi će doživeti praktično sve ostale jedinice do nivoa voda, za što su obavljene konsultacije sa ekspertima NATO-a, a njihov tim je više meseci boravio u zemlji. Planira se formiranje jednog korpusa za granice odakle treba da se obezbeđuje kadar za kontrolu granica sa Albanijom, Jugoslavijom, Bugarskom i Grčkom. Prema nekim planovima profesionalizacija Armije treba da počne baš od graničnih jedinica. Usput, vredi spomenuti informaciju da Makedonija, kako je izjavio Kljusev, planira da ukine neke granične karaule ka Bugarskoj i ka Grčkoj. Predlog je već izrađen i treba da se dostavi ovim dvema susednim zemljama. Obrazloženje za ovakav potez prema Kljusevu, je to što su odnosi sa ove dve zemlje relaksirani i to što su granice stabilne.

Dosad, čini se, najviše je urađeno na opredeljenju da se Armija postavi tako što će biti efikasna i mobilna. I to tako što Makedonija od svojih partnera dobija veoama veliku pomoć u opremi i borbenim sredstavima. Poznato je u vojnoj doktrini da mobilna vojska mora imati i tenkove i transportere, što je praktićno i uslov za lako pokretne jedinice. Baš na ovom polju ARM postaje dobro opremljena vojska. Naime, ovih dana počelo je realizovanje nemačke pomoći u oklopnim transporterima i džipovima. Naime, saznajemo da je u Grčko pristanište Solun, stigao brod sa 115 oklopnih transportera tipa "Hermelin". Ovu informaciju nisu negirali u Ministarstvu odbrane, ali su ostali rezervisani u otkrivanju više detalja. Prema dosadašnjim pregovorima o vojnoj pomoći iz Nemačke, ova zemlja obećala je 115 oklopnih transportera "Hermelin" čak 300 terenskih vozila, zatim 100.000 automatskih pušaka tipa G-3, 20.000 automatskih pištolja tipa "Škorpion", 10.000 poluautomatskih pištolja, kao i opremu za planinske jedinice. Zasad, kako saznajemo, u prvoj pošiljci dolaze samo transporteri "Hermelin" . Osim ovoga, ARM je u decembru kao poklon od Grčke dobila i 10 oklopnih transportera "Leonidas". U vozni park koji obezbežuje laku pokretljivost mogu se ubrojati i tenkovi koji su dar iz Bugarske. Ova zemlja je u leto 1999. Makedoniji poklonila stotinjak tenkova T-55 koji su već u upotrebi. Pre toga je stiglo i šezdesetak BTR transportera iz Njemačke.

Inače, i Generalštab Makedonske Armije će uskoro pretrpeti veliku obnovu. Dosad su, ukazom bivšeg pretsednika i vrhovnog komandanta ARM Kire Gligorova, penzionisana trojica generala, dok sada isto tako zbog punog radnog staža u mirovinu trebaju otići još dvojica, od kojih je jedan načelnik Generalštaba general Trajče Krstevski. Ministar Kljusev, je izjavio da u Generalštab trebaju ući mladi ljudi školovani u Evropskim vojnim školama sa vizijom i željom za rad većom od njihovih prethodnika. Ova izjava u vojnim krugovima je protumačena kao pokušaj za raskid veza sa starim generalima koji su svi odreda školovani u bivšoj Jugoslovenskoj narodnoj armiji, ali, istini za volju mora se kazati da su svi od početka raspada Jugoslavije došli u zemlji i gradili novu Makedonsku armiju koja je počela od nule.

Sve u svemu, javnost Makedonije kao i oficirski sastav promene u Armiji, koje traju već godinu dana, prihvataju kao normalnu i neminovnu stvar ako se izuzme tu poklon u naoružanju od Bugarske, gest koji je dočekan sa puno rezervi zbog nagomilanih istorijskih problema i nesuglasica između dve države. Ipak kod vojnih analitičara preovlađuje mišljenje da i ovaj poklon nije slučajn i bilateralan, već da je dobio "vizu" od NATO partnera što i nije čudno kada se zna da su obe zemlje članice "Partnerstva za mir" i da su obe zemlje kandidati za punopravno članstvo u NATO.

AIM Skopje

VALENTIN NEŠOVSKI