Lekcija i za opoziciju i za birače

Srpski pogled na izbore u Hrvatskoj

AIM, PODGORICA, 5. 1. 2000. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Ishodom izbora u Hrvatskoj opozicione stranke u Srbiji nastoje da ohrabre srpsko biračko telo da se odluči na isti korak, dok režimski mediji samo registruju dogadjaj uz konstataciju da je ''pobedio levi centar''

Dva očekivana iznenadjenja, prvo na kraju prošle godine ( ostavka Jelcina ) i drugo na početku 2000. te ( ubedljiva pobeda opozije na parlamntarnim izborima u Hrvatskoj ) pridonela su da politički život u Srbiji dobije dinamički podsticaj u ionako uzavrelim odnosima izmedju režima i njegovih političkih oponenata. Reakcije na ove dogadjaje su dijamentralno suprotne. Dok vlast, hladnim odnosom, nastoji da ih prikaže kao unutrašnjom stvari država u kojima su se oni dogodili, dotle se srpska opozija trudi da istakne njihov značaj za zbivanja u Srbiji, pre svega kao primer na koji se u bliskoj budućnosti treba ugledati.

Savezni ministar za informacije Goran Matić, kadar JUL – a, prvi je, iz redova vladajućeg režima reagovao partijski obojenom izjavom, da vlast nije zabrinuta pobedom opozicije u Hrvatskoj, bez obzira što je ona, ''kao i srpska prozapadno orijentisana''. Za Matića je to očekivana pobeda, ali je pridodao da pobednici treba da ispune obećanja koja su dali hrvatskom biračkom telu. Poput vladajućih krugova i mediji pod kontorlom režima, hladno su primili izborni ishod u Hrvatskoj, uz naglasak da je pobedio levi centar. Ova, na prvi pogled, bezazlena konstatacija, trebala bi u žargonu srbijanskog režima da ovdašnjim potencijalnim biračima poruči kako promene ''u komšiluku “ predstavljaju afirmaciju vlasti u Srbiji, gde se levica već nalazi na vladajućem tronu.

I dok se kontrolisani mediji zaustavljaju na pukoj registraciji izbornih rezultata, dotle nezavisna sredstva informisanja opširno obaveštavaju o izbornim rezultatima u Hrvatskoj, i puna su izjava lidera vodećih opozicionih strana, na istu temu. TV Studio B je do sitnih jutarnjih sati direktno prenosio iz Zagreba saopštavanje izbornih rezultata. Ovdašnji gradjani bez političkih konotacija ne skrivaju raspoloženje zbog promene vlasti u Hrvatskoj. U anketama gradjani upućuju čestitke i pobednicima ali i pojedinim liderima HDZ , poput Mate Granića koji je na uljudan i civilizovan način čestitao pobednicima.

Što se pak opozocionih političkih partija tiče one nastoje da potenciraju sličnosti izmedju političkih zbivanja u Hrvatskoj i stanja u Srbiji. U Beogradu se medju opozicijom naime procenjuje da bi srpsko biračko telo, moglo poput hrvatskog na eventualnim izborima da pokoloni poverenje opoziciji koja se bar na rečima zalaže za ekonomski oporavak, demokratizaciju i njen izlazak iz izolacije. Ta tri cilja su bila, koliko se ovde zna i pobednički izborni slogan hrvatske opozicije. U promenama u Hrvatskoj u Beogradu se vidi i više nade za povratak izbeglica.

Srpski pokret obnove, uz sva čestitanja ne krije tugu, što Srbija nije dala lekciju hrvatskim gradjanima još 1997. godine kada je, prema oceni, vodećih ljudi u toj stranci, vlast mogla da bude oborena. Razlog što se to nije dogodilo portparol SPO Ivan Kovačević i generalni sekretar Vojislav Vukčević vide u raskolu koji je nastao u koaliciji “Zajedno”, kada su se lideri koalicionih stranaka razišli oko podele funkcija. Okrivljen je Zorana Djindjić da je, uskraćivanjem podrške Vuku Draškoviću u njegovoj kandidaturi sa predsednika Srbije i bojkotom tadašnjih republičkih izbora pomogao režimu da sačuva vlast. Koordinator Saveza za promene Vladan Batić očekuje da će se eho promena u Hrvatskoj preneti i u Srbiju, shvatajući dogadjaje u Hrvatskoj kao otrežnjavajući proces koji je zahvatio prostore nekadašnje SFRJ. U sličnom tonu su i izjave predstavnika ostalih opozicionih stranaka. Ljiljana Lučić, podpredsednik Demokratske stranke izborne rezultate u Hrvatskoj vidi kao opredljenje njenih gradjana za Evropu, integracione procese, rešavanje elementarnih socijalnih i ekonomskih prilika, a Drago Hiber iz Gradjanskog saveza Srbije pobedu opozicije ocenjuje kao definitivni put ka demokratizaciji.

Nekadašnji aktivni general JNA, a sada predsednik Socijaldemokratske stranke Vuk Obradović odmah je čestitao Ivici Račanu na pobedi s napomenom da se sada otvaraju mogućnosti za uspostavljanje i razvoj medjudržavnih odnosa dve zemlje. Nebojša Čović, predsednik Demokratske alternative, koji zajedno s Dragoljubom Mićunovićem iz Demokratskog centra nastoji da uspostavi most koji bi približio lidere iz sprskih opozicionih redova, izborne rezultate u Hrvatskoj doživljava kao dobar vesnik koji najavljuje prelaz iz totalitarizma u demokratiju.

Za srpsku opoziciju, smatraju analitičari ovdašnjih političkih prilika, uspeh hrvatske opozicije došao je u pravom trenutku, jer je za 10. januar zakazan skup na kojem bi trebala da se usvoji strategija s kojom će se suprostaviti vladajućem režimu. Srpska opoziciona scena obilovala je proteklih meseci širokom lepezom različitih pristupa, od rušenja vlasti na ulici, pa do zahteva za održavanje vanrednih izbora. Ako su izbori u Hrvatskoj doživljeni u opozicionim strankama kao svojevrsna lekcija koju su gradjani Hrvatske dali žiteljima Srbije onda bi, poručuju gradjani u svojim prvim izjavama i opzicija trebala da nauči kako se dobija poverenje biračkog tela.

Iako su zvanični medjudržavni odnosi Jugoslavije i Hrvatske praktično zaledjeni već skoro godinu dana, zbivanja u jednoj i drugoj zemlji dovede se u tešnju vezu još od trenutka njihovog izlaska iz zajedničke države. U medjusobno sukobljenim odnosima njihovi režimi su često puta pothranjivali jedan jedan drugog u trenutcima kada im je podrška bila najpotrebnija, tako da je nastao utisak kako izmedju jedne i druge vlasti postoji “neka tajna veza”. Stanje u obe zemlje je prilično istovetno, kako u političkom, tako i u ekonomskom i socijalnom pogledu. Zbog toga su se i jedna i druga našle u medjunarodnoj izolaciji, siromaštvu i netoleratnom političkom ambijentu. Jugoslavija je u zvaničnoj, a Hrvatska u prećutnoj izolaciji.

Iz takvog stanja stvoreno je i uverenje da će i izborni rezultati u Hrvatskoj imati odraza na stanje duha u Srbiji. Prema svim dosadašnjim nalizama javnog mnjenja, ovdašnji birači pokazuju želje za promenama ali i veliku dozu suzdržanosti i apatije. Gradjani Srbije su umorni i od vlasti i od opozicije.

Ratomir Petković (AIM)